Phoenix

Bez brige - mleka ima dovoljno! Mekane grudi su prosto posledica uspostavljanja ponude i potražnje.
Ako želiš da izmuzeš da bi imala, lepo uzmi posle svakog podoja pa izmuzi po malo. Za jedan dan ćeš skupiti jednu dozu. Nemoj ni preterati da ne bi izazvala hiperprodukciju.
Sve je ok!

I mi smo u ovoj temi, samo slabo dolazim na forum, pa sam zaboravila da se upišem.
Nama su utisci srednje žalosni. Ima i dobrih i loših strana.
Dobra strana je što prva dva razreda idu stalno pre podne u školu. Od 8, pa do, ili pola 12 ili pola 1, u zavisnosti da li imaju 4 ili 5 časova.
Domaćeg od prve nedelje, za moje pojmove, imaju baš dosta! Prvih par sedmica je to bilo samo crtanje i bojenje, što moje dete nikad nije volelo, pa ga je to prilično frustriralo. Mislim da su svoj portret crtali bar dva puta, a školu tri puta, iz tri predmeta, pa onda ko zna šta još. Onda su krenulli i da pišu slova, i to udarničkim tempom.
On je uglavnom dosta spor sa domaćim, jer ga to sve jako smara, pa mu je sve drugo preče nego to.
BIla sam i na individualnom razgovoru kod učiteljice čisto da čujem kako se ponaša na času, da li učestvuje i sl. Uglavnom je sve OK, učestvuje, aktivan je, primetila je da ima izuzetno bogat rečnik, da je elokventan, da koristi reči koje druga deca nisu ni čula, da zna mnogo više od drugih, da ima puno interesovanja i sl., da čita na nivou trećeg-četvrtog razreda, jedini problem je što je spor kod pisanja. Npr. prethodni dan su prepisivali rečenice sa table, ukupno deset - neka deca su prepisala sve, i počela da rade domaći, a on je prepisao samo 6. Onda se ja setim da je on dete naginjao više da bude levoruk, ali smo mi po savetu jednog muzičara njega namestili da instrument svira kao dešnjak i on je tako prihvatio i da piše desnom. Baš smo ga onda kod kuće testirali - dali smo mu da napiše nešto desnom, pa levom. Razlike u rukopisu nema, ali ni u brzini pisanja.
Učiteljicu je lako prihvatio kao autoritet, pa ga je povredilo kada su razgovarali o svojim obavezama kod kuće, kada je on rekao da mu je sviranje glavna obaveza. Ona mu je na to rekla - da mu to nikako ne može biti glavna obaveza, već samo hobi. Objasnila sam želi da on iz hobija svira ukulele, gitaru i klavir, a da mu je sviranje čela primarno opredeljenje, naspram osnovne škole koja mu je samo zakonska obaveza, da se razumemo.
Takođe, iznervirala sam se jedan dan, kada im je u petak rekla da neće imati peti čas u naredni ponedeljak. Dete, kao dete - on je to zaboravio da mi kaže, i ja nisam otišla po njega u školu. Ali srećom - on se snašao: otišao je kod čoveka iz obezbeđenja, zamolio da mu pozajmi telefon da nazove tatu da dođe po njega.
Imali su već prvi izlet, ali on nije želeo da ide, te sam ispoštovala njegovu želju, a ni ja nisam bila za to, pa mi je i laknulo.
Sve u svemu, u redu je za sad. Većih ispada nema.

Bez brige - mleka ima dovoljno! Mekane grudi su prosto posledica uspostavljanja ponude i potražnje.
Ako želiš da izmuzeš da bi imala, lepo uzmi posle svakog podoja pa izmuzi po malo. Za jedan dan ćeš skupiti jednu dozu. Nemoj ni preterati da ne bi izazvala hiperprodukciju.
Sve je ok!

I mi smo u ovoj temi, samo slabo dolazim na forum, pa sam zaboravila da se upišem.
Nama su utisci srednje žalosni. Ima i dobrih i loših strana.
Dobra strana je što prva dva razreda idu stalno pre podne u školu. Od 8, pa do, ili pola 12 ili pola 1, u zavisnosti da li imaju 4 ili 5 časova.
Domaćeg od prve nedelje, za moje pojmove, imaju baš dosta! Prvih par sedmica je to bilo samo crtanje i bojenje, što moje dete nikad nije volelo, pa ga je to prilično frustriralo. Mislim da su svoj portret crtali bar dva puta, a školu tri puta, iz tri predmeta, pa onda ko zna šta još. Onda su krenulli i da pišu slova, i to udarničkim tempom.
On je uglavnom dosta spor sa domaćim, jer ga to sve jako smara, pa mu je sve drugo preče nego to.
BIla sam i na individualnom razgovoru kod učiteljice čisto da čujem kako se ponaša na času, da li učestvuje i sl. Uglavnom je sve OK, učestvuje, aktivan je, primetila je da ima izuzetno bogat rečnik, da je elokventan, da koristi reči koje druga deca nisu ni čula, da zna mnogo više od drugih, da ima puno interesovanja i sl., da čita na nivou trećeg-četvrtog razreda, jedini problem je što je spor kod pisanja. Npr. prethodni dan su prepisivali rečenice sa table, ukupno deset - neka deca su prepisala sve, i počela da rade domaći, a on je prepisao samo 6. Onda se ja setim da je on dete naginjao više da bude levoruk, ali smo mi po savetu jednog muzičara njega namestili da instrument svira kao dešnjak i on je tako prihvatio i da piše desnom. Baš smo ga onda kod kuće testirali - dali smo mu da napiše nešto desnom, pa levom. Razlike u rukopisu nema, ali ni u brzini pisanja.
Učiteljicu je lako prihvatio kao autoritet, pa ga je povredilo kada su razgovarali o svojim obavezama kod kuće, kada je on rekao da mu je sviranje glavna obaveza. Ona mu je na to rekla - da mu to nikako ne može biti glavna obaveza, već samo hobi. Objasnila sam želi da on iz hobija svira ukulele, gitaru i klavir, a da mu je sviranje čela primarno opredeljenje, naspram osnovne škole koja mu je samo zakonska obaveza, da se razumemo.
Takođe, iznervirala sam se jedan dan, kada im je u petak rekla da neće imati peti čas u naredni ponedeljak. Dete, kao dete - on je to zaboravio da mi kaže, i ja nisam otišla po njega u školu. Ali srećom - on se snašao: otišao je kod čoveka iz obezbeđenja, zamolio da mu pozajmi telefon da nazove tatu da dođe po njega.
Imali su već prvi izlet, ali on nije želeo da ide, te sam ispoštovala njegovu želju, a ni ja nisam bila za to, pa mi je i laknulo.
Sve u svemu, u redu je za sad. Većih ispada nema.

Bez brige - mleka ima dovoljno! Mekane grudi su prosto posledica uspostavljanja ponude i potražnje.
Ako želiš da izmuzeš da bi imala, lepo uzmi posle svakog podoja pa izmuzi po malo. Za jedan dan ćeš skupiti jednu dozu. Nemoj ni preterati da ne bi izazvala hiperprodukciju.
Sve je ok!

I mi smo u ovoj temi, samo slabo dolazim na forum, pa sam zaboravila da se upišem.
Nama su utisci srednje žalosni. Ima i dobrih i loših strana.
Dobra strana je što prva dva razreda idu stalno pre podne u školu. Od 8, pa do, ili pola 12 ili pola 1, u zavisnosti da li imaju 4 ili 5 časova.
Domaćeg od prve nedelje, za moje pojmove, imaju baš dosta! Prvih par sedmica je to bilo samo crtanje i bojenje, što moje dete nikad nije volelo, pa ga je to prilično frustriralo. Mislim da su svoj portret crtali bar dva puta, a školu tri puta, iz tri predmeta, pa onda ko zna šta još. Onda su krenulli i da pišu slova, i to udarničkim tempom.
On je uglavnom dosta spor sa domaćim, jer ga to sve jako smara, pa mu je sve drugo preče nego to.
BIla sam i na individualnom razgovoru kod učiteljice čisto da čujem kako se ponaša na času, da li učestvuje i sl. Uglavnom je sve OK, učestvuje, aktivan je, primetila je da ima izuzetno bogat rečnik, da je elokventan, da koristi reči koje druga deca nisu ni čula, da zna mnogo više od drugih, da ima puno interesovanja i sl., da čita na nivou trećeg-četvrtog razreda, jedini problem je što je spor kod pisanja. Npr. prethodni dan su prepisivali rečenice sa table, ukupno deset - neka deca su prepisala sve, i počela da rade domaći, a on je prepisao samo 6. Onda se ja setim da je on dete naginjao više da bude levoruk, ali smo mi po savetu jednog muzičara njega namestili da instrument svira kao dešnjak i on je tako prihvatio i da piše desnom. Baš smo ga onda kod kuće testirali - dali smo mu da napiše nešto desnom, pa levom. Razlike u rukopisu nema, ali ni u brzini pisanja.
Učiteljicu je lako prihvatio kao autoritet, pa ga je povredilo kada su razgovarali o svojim obavezama kod kuće, kada je on rekao da mu je sviranje glavna obaveza. Ona mu je na to rekla - da mu to nikako ne može biti glavna obaveza, već samo hobi. Objasnila sam želi da on iz hobija svira ukulele, gitaru i klavir, a da mu je sviranje čela primarno opredeljenje, naspram osnovne škole koja mu je samo zakonska obaveza, da se razumemo.
Takođe, iznervirala sam se jedan dan, kada im je u petak rekla da neće imati peti čas u naredni ponedeljak. Dete, kao dete - on je to zaboravio da mi kaže, i ja nisam otišla po njega u školu. Ali srećom - on se snašao: otišao je kod čoveka iz obezbeđenja, zamolio da mu pozajmi telefon da nazove tatu da dođe po njega.
Imali su već prvi izlet, ali on nije želeo da ide, te sam ispoštovala njegovu želju, a ni ja nisam bila za to, pa mi je i laknulo.
Sve u svemu, u redu je za sad. Većih ispada nema.

I mi smo u ovoj temi, samo slabo dolazim na forum, pa sam zaboravila da se upišem.
Nama su utisci srednje žalosni. Ima i dobrih i loših strana.
Dobra strana je što prva dva razreda idu stalno pre podne u školu. Od 8, pa do, ili pola 12 ili pola 1, u zavisnosti da li imaju 4 ili 5 časova.
Domaćeg od prve nedelje, za moje pojmove, imaju baš dosta! Prvih par sedmica je to bilo samo crtanje i bojenje, što moje dete nikad nije volelo, pa ga je to prilično frustriralo. Mislim da su svoj portret crtali bar dva puta, a školu tri puta, iz tri predmeta, pa onda ko zna šta još. Onda su krenulli i da pišu slova, i to udarničkim tempom.
On je uglavnom dosta spor sa domaćim, jer ga to sve jako smara, pa mu je sve drugo preče nego to.
BIla sam i na individualnom razgovoru kod učiteljice čisto da čujem kako se ponaša na času, da li učestvuje i sl. Uglavnom je sve OK, učestvuje, aktivan je, primetila je da ima izuzetno bogat rečnik, da je elokventan, da koristi reči koje druga deca nisu ni čula, da zna mnogo više od drugih, da ima puno interesovanja i sl., da čita na nivou trećeg-četvrtog razreda, jedini problem je što je spor kod pisanja. Npr. prethodni dan su prepisivali rečenice sa table, ukupno deset - neka deca su prepisala sve, i počela da rade domaći, a on je prepisao samo 6. Onda se ja setim da je on dete naginjao više da bude levoruk, ali smo mi po savetu jednog muzičara njega namestili da instrument svira kao dešnjak i on je tako prihvatio i da piše desnom. Baš smo ga onda kod kuće testirali - dali smo mu da napiše nešto desnom, pa levom. Razlike u rukopisu nema, ali ni u brzini pisanja.
Učiteljicu je lako prihvatio kao autoritet, pa ga je povredilo kada su razgovarali o svojim obavezama kod kuće, kada je on rekao da mu je sviranje glavna obaveza. Ona mu je na to rekla - da mu to nikako ne može biti glavna obaveza, već samo hobi. Objasnila sam želi da on iz hobija svira ukulele, gitaru i klavir, a da mu je sviranje čela primarno opredeljenje, naspram osnovne škole koja mu je samo zakonska obaveza, da se razumemo.
Takođe, iznervirala sam se jedan dan, kada im je u petak rekla da neće imati peti čas u naredni ponedeljak. Dete, kao dete - on je to zaboravio da mi kaže, i ja nisam otišla po njega u školu. Ali srećom - on se snašao: otišao je kod čoveka iz obezbeđenja, zamolio da mu pozajmi telefon da nazove tatu da dođe po njega.
Imali su već prvi izlet, ali on nije želeo da ide, te sam ispoštovala njegovu želju, a ni ja nisam bila za to, pa mi je i laknulo.
Sve u svemu, u redu je za sad. Većih ispada nema.

I mi smo u ovoj temi, samo slabo dolazim na forum, pa sam zaboravila da se upišem.
Nama su utisci srednje žalosni. Ima i dobrih i loših strana.
Dobra strana je što prva dva razreda idu stalno pre podne u školu. Od 8, pa do, ili pola 12 ili pola 1, u zavisnosti da li imaju 4 ili 5 časova.
Domaćeg od prve nedelje, za moje pojmove, imaju baš dosta! Prvih par sedmica je to bilo samo crtanje i bojenje, što moje dete nikad nije volelo, pa ga je to prilično frustriralo. Mislim da su svoj portret crtali bar dva puta, a školu tri puta, iz tri predmeta, pa onda ko zna šta još. Onda su krenulli i da pišu slova, i to udarničkim tempom.
On je uglavnom dosta spor sa domaćim, jer ga to sve jako smara, pa mu je sve drugo preče nego to.
BIla sam i na individualnom razgovoru kod učiteljice čisto da čujem kako se ponaša na času, da li učestvuje i sl. Uglavnom je sve OK, učestvuje, aktivan je, primetila je da ima izuzetno bogat rečnik, da je elokventan, da koristi reči koje druga deca nisu ni čula, da zna mnogo više od drugih, da ima puno interesovanja i sl., da čita na nivou trećeg-četvrtog razreda, jedini problem je što je spor kod pisanja. Npr. prethodni dan su prepisivali rečenice sa table, ukupno deset - neka deca su prepisala sve, i počela da rade domaći, a on je prepisao samo 6. Onda se ja setim da je on dete naginjao više da bude levoruk, ali smo mi po savetu jednog muzičara njega namestili da instrument svira kao dešnjak i on je tako prihvatio i da piše desnom. Baš smo ga onda kod kuće testirali - dali smo mu da napiše nešto desnom, pa levom. Razlike u rukopisu nema, ali ni u brzini pisanja.
Učiteljicu je lako prihvatio kao autoritet, pa ga je povredilo kada su razgovarali o svojim obavezama kod kuće, kada je on rekao da mu je sviranje glavna obaveza. Ona mu je na to rekla - da mu to nikako ne može biti glavna obaveza, već samo hobi. Objasnila sam želi da on iz hobija svira ukulele, gitaru i klavir, a da mu je sviranje čela primarno opredeljenje, naspram osnovne škole koja mu je samo zakonska obaveza, da se razumemo.
Takođe, iznervirala sam se jedan dan, kada im je u petak rekla da neće imati peti čas u naredni ponedeljak. Dete, kao dete - on je to zaboravio da mi kaže, i ja nisam otišla po njega u školu. Ali srećom - on se snašao: otišao je kod čoveka iz obezbeđenja, zamolio da mu pozajmi telefon da nazove tatu da dođe po njega.
Imali su već prvi izlet, ali on nije želeo da ide, te sam ispoštovala njegovu želju, a ni ja nisam bila za to, pa mi je i laknulo.
Sve u svemu, u redu je za sad. Većih ispada nema.

apsolutno. ja sam tako pomisljala da gubim konce jer mi dete stalno sisa, nema nikakav ustaljen ritam, neispavani smo jer mi nismo u stanju da dete uvedemo u red.... svakakva preispitivanja. mnogo mi je znacio i bebac forum kao potvrda da je sve ok. da ce stvari doci na svoje mesto. i sa mijom jesu - posle tri godine i mesec dana :D. vasu i uspavljujem i douspavljujem po pedeset puta. (da naglasim, meni je tako lakse. cesto bih pobegla od kuce, ali mi je ovako jedino izvodljivo i podnosljivo. ne trpim plac svoje dece - osecam da moram da reagujem. ja bih volela da su oni u fazonu da se uspavaju sami, da nisu toliko strastveni sisavci, da me puste nocu makar na miru.. ali nece, i ja se s tim mirim. nisam bas toliko umorna da sad to menja moje ponasanje, da to utice na moje funkcionisanje - prosto cost/benefit procena mi ide u prilog tome da ih suskam(o) dok se drzimo na nogama)

Aneta tvoja beba ne place vise ne zato sto je nesto naucila, vec zato sto je shvatila da joj ne vredi plakati. Jer ova metoda je upravo to, da dete shvati da nema na koga da se osloni onda kad joj treba, vec da bude sto ranije samostalnija. A ti svakako radi kako mislis da treba.
 
Ostavljala sam i ja moje tako na po minut, dva, pet ali kada su imale vise od 12 meseci, i to u slucajevima krajne nuzde sa sve otvorenih vrata i mog glasa "spavaj duso, zlato, mama je tu" bez da su se nesto naucile. Zapravo nekako mi je zao sto vise im (sem ove najmanje koju rado ljuskam) nisam potrebna za uspavljivanje.

Tako je. Nivo kortizola kod beba koje su ostavljane da placu je bio toliko veliki da se pretpostavlja da ih je bukvalno fizicki bolelo.
Iskreno preporucujem knjigu "Kako preziveti svoju porodicu" gde je objasnjeno sta i kako beba prezivljava kad se odvoji, pre svega od majke. Psihoterapeut koji je koautor ovog bestselera tvrdi da su svi kasniji psiholoski problemi u zivotu upravo posledica ostavljanja bebe da se samo uspava ako to bebi predstavlja stres (naravno, ima dece koja od prvog dana spavaju sama, retko ali znam za jedno). Beba do 6tog meseca majku dozivljava kao deo sebe, ne sagledava je celu i kao odvojeno bice vec vidi samo njene delove, lice, ruke i ne shvata kad se probudi zasto je nema. Ako pustimo bebu u tim ranim mesecima da place ono gubi poverenje u sebe. Tek negde od 6 meseca beba pocinje da razdvaja svoje bice od majcinog ali koliko dugo traje taj proces i kad se konacno zavrsava je individualno, ali sigurno da traje par meseci. Kad ostavljamo dete u jaslicama (ili bilo gde drugde) je isto veliki stres za njega jer tako malo nema percepciju o vremenu i za njega su 5 minuta ili 5 sati jednako stresni jer ono ne moze da zna da ce mama po njega ikad vise doci. Zato se i ne preporucuje duze odvajanje majke od deteta do neke 3. godine, mada je danas to teze izvodljivo, ali sa psiholoske strane je to tako.
Moje dete se sa 5,5 godina plasi da spava samo, ima bujnu mastu a i gluposti koje je tesko izbeci danas mu dodaju svoje, i meni ne pada na pamet da ga ostavim samog u sobi. Sa zadovoljstvom mu citam bajke i pevam mu sve dok ne zaspi, i meni i njemu je lepse da zaspi spokojan u maminom zagrljaju nego da place i da se boji. Kad me mrzi ili imam sta drugo da radim uskace tata, mada se vec neko vreme delimo na jedno ja uspavljujem a sledece on. Ko kako hoce i misli da treba ali ostaviti bebu da place dok se u suzama ne uspava je po meni surovo i moglo bi se svesti i pod zanemarivanje jer se to najcesce radi kako bi roditelji imali vise vremena za sebe, mada verujem da neki misle kako je to dobro za bebu, kao sto i plakanje jaca pluca 

To za komšije - nemam neki naročit savet ili komentar, osim da se ne izvinjavaš ni zbog čega! Kao što je neko već rekao, beba nema on/off dugme. Ja bih ignorisala lupanje.
Ne znam tačno koliko ti beba sada ima meseci (shvatila sam da ima manje od godinu dana), ali nije nenormalno da se budi oko 5, a ako još uvek sisa, moja preporuka je da mu daš ili ako već nećeš, daj mu malo vode. Dojene bebe uglavnom prestanu sa tim buđenjima tek kad potpuno prestanu da sisaju. 8 sati sna u kontinuitetu je odlična stvar i ne može se očekivati više.

Ja verujem da treba povezivati ne kao bitan i jedini faktor, ali kao jedan od mnogih faktora koji utiču na kasniji mentalni razvoj deteta.
Nemam za to dokaza, ali onako ljudski, duboko u sebi osećam da je apsolutno ispravno zadovoljiti detetove potrebe u tako ranom uzrastu, pa makar to značilo i nošenje, uspavljivanje na rukama ili spavanje sa detetom kod dece/beba kojima je to potrebno, a ne truditi se da od bebe napraviti samostalno biće i učiti je da se sama uspavljuje ako to neće.

Sasvim je legitimno da se dete uspavljuje samo, dokle god ne negoduje takav način uspavljivanja.

Čitala sam o rezultatima istraživanja gde je meren nivo kortizola kod beba kod kojih je primenjena metoda "ostaviti bebu da plače". Nivo kortizola (hormona stresa) je ostao povišen čak i nekoliko dana nakon primenjivanja ove metoda učenja bebe da se uspava sama,

Moje mišljenje je da je to potpuno nehumanio i protivno prirodnim zakonima.

Mi se izgleda upisujemo. Treći dan kako ne sisa. Razlog je prehlada i zapušen nos, međutim, ako ne bude tražio više, neću mu ni nuditi.
Moram priznati da mi je žao, iako je sasvim dovoljno. Žao mi je što znam da više nikad neću dojiti, pošto po tom pitanju idem u penziju.

Mi se izgleda upisujemo. Treći dan kako ne sisa. Razlog je prehlada i zapušen nos, međutim, ako ne bude tražio više, neću mu ni nuditi.
Moram priznati da mi je žao, iako je sasvim dovoljno. Žao mi je što znam da više nikad neću dojiti, pošto po tom pitanju idem u penziju.

Mi se izgleda upisujemo. Treći dan kako ne sisa. Razlog je prehlada i zapušen nos, međutim, ako ne bude tražio više, neću mu ni nuditi.
Moram priznati da mi je žao, iako je sasvim dovoljno. Žao mi je što znam da više nikad neću dojiti, pošto po tom pitanju idem u penziju.

Mi se izgleda upisujemo. Treći dan kako ne sisa. Razlog je prehlada i zapušen nos, međutim, ako ne bude tražio više, neću mu ni nuditi.
Moram priznati da mi je žao, iako je sasvim dovoljno. Žao mi je što znam da više nikad neću dojiti, pošto po tom pitanju idem u penziju.

Mi se izgleda upisujemo. Treći dan kako ne sisa. Razlog je prehlada i zapušen nos, međutim, ako ne bude tražio više, neću mu ni nuditi.
Moram priznati da mi je žao, iako je sasvim dovoljno. Žao mi je što znam da više nikad neću dojiti, pošto po tom pitanju idem u penziju.

Mi se izgleda upisujemo. Treći dan kako ne sisa. Razlog je prehlada i zapušen nos, međutim, ako ne bude tražio više, neću mu ni nuditi.
Moram priznati da mi je žao, iako je sasvim dovoljno. Žao mi je što znam da više nikad neću dojiti, pošto po tom pitanju idem u penziju.

Mi se izgleda upisujemo. Treći dan kako ne sisa. Razlog je prehlada i zapušen nos, međutim, ako ne bude tražio više, neću mu ni nuditi.
Moram priznati da mi je žao, iako je sasvim dovoljno. Žao mi je što znam da više nikad neću dojiti, pošto po tom pitanju idem u penziju.

evo i menee,,,danas sam saznala da cekam treceg bepca, ne planiranog, ali ne manje voljenog,Imam 40 god, sina od 18, cerku od 9.Rodila sam jedno u dvadesetim, jedno u tridesetim i evo sada cu, ako Bog da, jedno u cetrdesetim. Nemam sumnju da radim ispravno, ne zanimaju me predrasude, teorije za i protiv..Majcin osecaj da ce sve biti u redu je ne pogresiv. Ljubim Vas

To da li će probati u vrtiću, školi ili na nekom drugom mestu zavisi isključivo od tebe - kako ih naučiš i vaspitaš.

Ne mogu verovatno jesti pasulj za doručak, ali ima toliko alternativa pašteti i viršlama. Neću o tome ni da pišem pošto je stvarno izlišno.

To da li će probati u vrtiću, školi ili na nekom drugom mestu zavisi isključivo od tebe - kako ih naučiš i vaspitaš.

Ne mogu verovatno jesti pasulj za doručak, ali ima toliko alternativa pašteti i viršlama. Neću o tome ni da pišem pošto je stvarno izlišno.

To da li će probati u vrtiću, školi ili na nekom drugom mestu zavisi isključivo od tebe - kako ih naučiš i vaspitaš.

Ne mogu verovatno jesti pasulj za doručak, ali ima toliko alternativa pašteti i viršlama. Neću o tome ni da pišem pošto je stvarno izlišno.