Phoenix

Evo mogu ja.
Kad te uvedu u salu, i već legneš na operacioni sto, opet sedneš i nagneš se napred koliko god možeš (što nije mnogo, pošto imaš veliki stomak). Iskreno ja nisam osetila ubod UOPŠTE. Koliko se sećam, samo uvođenje anestezije traje bukvalno par sekundi. Odmah legneš i osetiš neko širenje kao hladnoće od mesta uboda pa ka dole.
Da potpuno prodeluje treba svega nekoliko minuta. Za to vreme ti uvedu kateter, mažu te jodom, prekrivaju te onim silnim čaršafima, vežu ti ruke, koje su ti pod pravim uglom u odnosu na telo, nakače ti EKG, merač pritiska i sl.
Ja sam pokušavala da dižem noge - i uspela sam malko, ali bol nisam osećala. Malo mi je bila frka, pa sam doci govorila da sačekamo još malo, međutim, anestezija već uveliko radi, jer dr proverava štipanjem da li je proradilo (što je meni naknadno anesteziolog rekla).
SVE JAKO BRZO PROĐE. Bila mi je frka, i puls mi je sve vreme bio oko 130 (što sam videla na monitoru). Meni lično je frka prošla kad su izvadili bebu (to se oseti, jer ti dosta cimaju stomak da bi izgurali bebu napolje, ali nije ni bolno, ni neprijatno samo možda malo neobično) i prineli je. Ostatak - šivenje sam prosto bila smirena jer je sve prošlo.
Ukupno 23 minuta je trajala moja operacija od reza do poslednjeg šava (Imala sam sat u sali na zidu pa sam pratila). Inače može da potraje i do 30-40 minuta.

I nakon izlaska iz sale, mogla sam uz strašan napor da mrdam prstima na nogama - dakle nisam bila TOTALNO oduzeta. Anestezija prestaje postepeno, oko 2h kad se polako javljaju bolovi i sve ostalo.

Eto, nadam se da sam ti sve približila. Ako imaš još pitanja, slobodno piši.

Ni u jednom momentu ga nismo forsirali ni za šta.
On je sam pokazao interesovanje i pitao. Prvo je naučio brojeve, to mu je stvarno bilo kao da je otkrio Ameriku i čitao tablice na kolima, a onda je video i slova na tablicama pa pitao za njih i tako je sve počelo. Kupila sam mu gumena slova. Imam snimak još kad je bio bebče, pa govori slova. Tad još nije znao ni sva da izgovori kako treba.



(ovo ću skinuti za par sati, pa ako nekoga zanima, neka pogleda)



Kao što je većina rekla, nisu sva deca ista. B. je prosto to jako zanimalo. Sad ga zanima da ide na igralište i da se igra sa decom najviše. Sve ostalo je manje bitno trenutno i to maksimalno poštujemo i mm i ja.

I ja sam dobila sličan odgovor od mog lekara. Porodila sam se u junu, a on mi je na prvoj kontroli rekao da već na jesen mogu ponovo da zatrudnim.

Znam da uglavnom preporučuju 2 godine pauze, pa sam se iznenadila kad sam dobila ovakvu informaciju od mog doktora.

Pa ne znam šta te zanima.
Ja sam išla na elektivni CR. Dođeš u bolnicu dan ranije (bar je tako u NS). Taj dan ide UZ, pritisak, CTG, EKG, razgovor sa internistom, razgovor sa anesteziologom i to je to. Od podne tog dana ništa ne jedeš, a od uveče ništa ni ne piješ. Kod nas uveče je išlo i brijanje. Uveče sam dobila neki sedativ i ranisan da popijem. Verovatno da bih dobro spavala, ali naravno nervoza ti ne da da se naspavaš. Ujutru buđenje rano i klistiranje. Posle toga tuširanje i čekaš da dođu po tebe.

Pre sale, kod nas već ti uvedu braunilu i počinješ sa infuzijom. Kad te uvedu u salu, uvedu i kateter i dobiješ anesteziju (ja sam odabrala spinalnu). Sve brzo prođe. Oko pola sata traje CR.
Oporavak je individualan, prva dva dana su dosta teška, a posle sve ide lakše i lakše.

Porodila sam se CR-om pre 21 mesec.
Jako sam želela da se porodim prirodno, ali su mi u devetom mesecu dijagnostikovali makrozomiju (krupnu bebu preko 4kg) i uzanu karlicu.

CR je rađen u spinalnoj anesteziji i sve je prošlo kako treba. Ukupno sam u sali bila 25 minuta, bebu videla istog trena (što mi je jako značilo).

Međutim, ja sam imala nesnosne bolove prva dva dana. Prvu noć nisam oka sklopila. I pored lekova protiv bolova, meni su suze išle od bolova u leđima i rane. Ipak sam ustala posle nepunih 24h, ali to je bilo najdužih i najpaklenijih 3 metra u mom životu.

NO, sve to IPAK prođe.

3 velika stručnjaka su me pregledala pre porođaja i radili UZ. Svi su govorili da bebac ima između 4 i 4.5kg.

Rodila sam zdravog i prelepog dečaka od 3.8kg. Da li sam ipak mogla prirodno da se porodim? Ne znam, ali sad na kraju to nije ni važno

Uskoro bih još jednog bebca.

Naravno da je jedna voćka dnevno malo! Ali ne treba ni sa voćem preterivati, pogotovo sa onim koje sadrži dosta šećera (fruktoze). Fruktoza se, za razliku od obične saharoze (koja je svakako štetna), metaboliše samo u jetri, a jetra ima naravno određen kapacitet dnevno koliko toga može da preradi. Zato ni voće u neograničenim količinama ne valja, ali ja sam za to da svaka užina bude voćna, pre nego neke grickalice ili gluposti.

Da, da!
Kod nas je zastupljen kunić. Moj otac nam je gajio dok je još mogao na selu. Sada imam izvor isto sa sela.

Domaći i divlji zec su nebo i zemlja.

Domaći ima ukus piletine i kad ne bi znali šta jedete, uglavnom bi mislili da je piletina.
Špikovan slaninicom i belim lukom sa suvim šljivama. Eh..

Ja ne idem tom logikom jadan mali zeka, tako je i jadno malo tele i jadno malo prase i jadna mala riba, a tek jagnje da ne govorim.

Elem, meso je izrazito kvalitetno i treba ga uvesti u ishranu, pogotovo deci!

Evangelina, čime ih hranite ako nije tajna i koliko ih imate?

Mislim da nisi svesna šta si upravo izjavila.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Majčino mleko je mleko, a kravlje je kravlje i ono nije kompatibilno sa našim organizmom. Ko neće to da prihvati kao činjenicu, laže sam sebe.
To šta nam fali ćemo tek da vidimo kad stigne sve na naplatu.
Velika je razlika u vremenu u kojem mi živimo i u kojem žive naša deca, i to jako velika razlika.
Sa druge strane, sreća pa se sad mnogo više zna o nekim stvarima nego ranije. Mislim da nema ništa loše u odmeravanju i pažnji ako smo svesni posledica koje nepažnja može proizvesti.

Da je osnovna škola zakonska obaveza - jeste. Tu nema dileme. E sad - kakvo nam je školstvo, na koji način deca uče, šta uče i ostalo - imam više negativan nego pozitivan stav. Do sada - metod koji ova učiteljica primenjuje je prosta resavska škola, što je meni potpuno suludo. Imam poznanicu, njeno dete isto ide u prvi i koriste sasvim drugi metod, mnogo bolji, nešto savremeniji. Oni nemaju toliko domaćeg, imaju živopisnije časove, Uče da pišu i čitaju kroz igru i sl.
Što se informacija tiče - zamolila sam je da mu kaže da zapiše ili da mu ona zapiše. Ne mislim na domaći i sl. - nego baš to - izmena u rasporedu ili tako nešto.
Idemo korak po korak, pa polako.

I mi smo u ovoj temi, samo slabo dolazim na forum, pa sam zaboravila da se upišem.
Nama su utisci srednje žalosni. Ima i dobrih i loših strana.
Dobra strana je što prva dva razreda idu stalno pre podne u školu. Od 8, pa do, ili pola 12 ili pola 1, u zavisnosti da li imaju 4 ili 5 časova.
Domaćeg od prve nedelje, za moje pojmove, imaju baš dosta! Prvih par sedmica je to bilo samo crtanje i bojenje, što moje dete nikad nije volelo, pa ga je to prilično frustriralo. Mislim da su svoj portret crtali bar dva puta, a školu tri puta, iz tri predmeta, pa onda ko zna šta još. Onda su krenulli i da pišu slova, i to udarničkim tempom.
On je uglavnom dosta spor sa domaćim, jer ga to sve jako smara, pa mu je sve drugo preče nego to.
BIla sam i na individualnom razgovoru kod učiteljice čisto da čujem kako se ponaša na času, da li učestvuje i sl. Uglavnom je sve OK, učestvuje, aktivan je, primetila je da ima izuzetno bogat rečnik, da je elokventan, da koristi reči koje druga deca nisu ni čula, da zna mnogo više od drugih, da ima puno interesovanja i sl., da čita na nivou trećeg-četvrtog razreda, jedini problem je što je spor kod pisanja. Npr. prethodni dan su prepisivali rečenice sa table, ukupno deset - neka deca su prepisala sve, i počela da rade domaći, a on je prepisao samo 6. Onda se ja setim da je on dete naginjao više da bude levoruk, ali smo mi po savetu jednog muzičara njega namestili da instrument svira kao dešnjak i on je tako prihvatio i da piše desnom. Baš smo ga onda kod kuće testirali - dali smo mu da napiše nešto desnom, pa levom. Razlike u rukopisu nema, ali ni u brzini pisanja.
Učiteljicu je lako prihvatio kao autoritet, pa ga je povredilo kada su razgovarali o svojim obavezama kod kuće, kada je on rekao da mu je sviranje glavna obaveza. Ona mu je na to rekla - da mu to nikako ne može biti glavna obaveza, već samo hobi. Objasnila sam želi da on iz hobija svira ukulele, gitaru i klavir, a da mu je sviranje čela primarno opredeljenje, naspram osnovne škole koja mu je samo zakonska obaveza, da se razumemo.
Takođe, iznervirala sam se jedan dan, kada im je u petak rekla da neće imati peti čas u naredni ponedeljak. Dete, kao dete - on je to zaboravio da mi kaže, i ja nisam otišla po njega u školu. Ali srećom - on se snašao: otišao je kod čoveka iz obezbeđenja, zamolio da mu pozajmi telefon da nazove tatu da dođe po njega.
Imali su već prvi izlet, ali on nije želeo da ide, te sam ispoštovala njegovu želju, a ni ja nisam bila za to, pa mi je i laknulo.
Sve u svemu, u redu je za sad. Većih ispada nema.

Znam da je ova slika već kačena, ali uvek me nasmeje.

Znam da je ova slika već kačena, ali uvek me nasmeje.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.

Evo sad se konačno i ja upisujem. Pre malo više od nedelju dana smo potpuno prestali. Ukupno, eto 2 godine i 9 meseci.
Nije mi žao, jer smo već veliki. Više mi je onako uopšteno žao.
Eto, ukupno 68 meseci staža.