ceca 87

U prvoj trudnoći sam se ugojila 20kg, a sada u drugoj ni grama...jeste da sam tak ušla u 5.mj., ali me pomalo strah što nisam bar kg dobila...Možda zato što imam ćerku od godinu, pa sam aktivna cijeli dan.

Da li ste i vi, djeca, negativni takođe? Vidim, ti jesi...A ostali?

Uredu je kada majka radja djecu koja su negativna...I ako nema kompikacija sa antitijelima u toku trudnoće...Nisam neupućena, znam za Rogam, znam kada se prima, kada se kontrolišu antitijela...Ali dešava se da nekoj djeci moraju mijenjati krv poslije porodjaja, kada je majka negativna, a dijete pozitivno...Za to sam čula...E, sada, komšinici su oba djeteta pozitivna i ne smije da rađa više, tako mi je rekla, ali nije znala da objasni zašto, jednostavno su joj tako doktori rekli, a ona žena nije upamtila zbog čega tačno...zna da ima neke veze sa tim što antitijela ostaju u tijelu(njenom) tokom cijelog života i da beba može biti ugrožena ako zatrudni...Znači, mene zanima kada se to dešava, da li su majke koje su više rađale rađale djecu koja su negativna ili je nešto drugo u pitanju...Dakle, da li je moguće roditi više djece(ja bih da imam petoro, ako Bog da) ako majka rađa djecu koja su pozitivna?U kom slučaju nastaju kompikacije? Da li samo ako se redovno ne kontroliše ili...Dakle, sve majke koje ja znam, a negativne su imaju ili jeno ili dvoje djece ili su im djeca negativna, pa nemam koga iskusnog da pitam...

Ovako, mene su isprepadale neke komsinice kako ni slucajno ne smijem imati vise od 2djece, kao najvise 3,jer sam negativna!E sada, ja sam B-, mm B+, cerka je O- tako da nisam primala Rogam poslije porodjaja. Sada sam trudna, ušla u 5m mj.Komtrolisala sam antitijela i sve je bilo ok! E sada, moze se desiti da mi i ova beba bude negativna, ali ako bude pozitivna...Da li je dovoljno samo da redovno kontrolišem? Uh, u ovoj trudnoci sam osjetljiva jako...A želim još djece i jako bi bila razočarana kada ne bi smjela više da rađam...Da li ima neka mama koja je rodila vise djece, a da je negativna? Ili neka vaša komšinica, sestra...?Upomoć!!!

Jao ta pospanost! Prvi znak trudnoće, u mom slučaju! I pad energije, bezvoljnost, ništa mi se ne radi, samo bih leškarila, sve mi teško...tako su protekla prva 3 mjeseca.Mada, za leškarenje baš i nisam imala vremena, ali...Srećno, radi test pa javi!

Moja beba se jako plasi kucnih uredjaja, usisivaca, fena...gleda i mrsti se, place. Pokusavala sam da joj pokazem iskljucen uredjaj, da se igramo...ali opet isto kada ukljucim. Interesuje me da li da ukljucujem kada je prisutna, pa polako,da se privikne ili da jednostavno ne koristim uredjaj kada je ona u prostoriji? Muž mi radi skoro cijeli dan, pa moram često sa njom da obavljam sve poslove po kući.Da li je neko imao slično iskustvo?Da li je riječ o običnom strahu od buke ili je u pitanju nešto više, ne daj Bože?

Kod nas kao vrijeme, nekad sunce i toplina, nekad gromovi!

Mi svi spavamo zajedno, mm, beba, ja i druga u pupi. Isto tako, zagrlimo se sa bebom, a noge ispod nje sastavimo. Ali zato po danu kada ona spava mi legnemo poslije ručka u dnevni ili uveče dok gledamo tv...eto čisto da se posvetimo malo jedno drugom, promazimo, pročeškamo!A kada svi zajedno pajamo baš nam je fino. Sada razmišljam kako ću kada se rodi 2. beba kupiti neku dječiju fotelju na izvlačenje i staviti je pored bračnog kreveta da uživamo svi zajedno. Možda neke mame misle da bebama treba samostalnost, ali ja mislim da im treba ljubav i da najljepše spavaju kada su blizu mame i tate, ne plaše se ničega, nije problem ako se probude noću...A kada malo porastu onda ćemo oboje u dječiju sobu, neće im biti problem jer će biti zajedno. I menije tako lakše, a i bebe se osjećaju sogurnije i zaštićenije. Recimo sada, moja ćerka se probudi noću, a ja joj samo dam ruku i ona nastavi da spava...Onda, ako je beba prehlađena, ima zapušen nosić, temperaturu, lakše je pratiti ako spavate zajedno i brže ćete reagovati i pomoći bebi!

Čestitamooooooooooooooooooooooooooooooo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Jao sad se sjetih kako je mojoj komsinici rekao doktor: "Gospođo, ni u jenoj nije dijete ostalo, pa neće ni u tebi", ahaha...Tako, što neko reče, sve se moramo poroditi!Srećno svima koje to moraju uskoro! Ja imam još dosta vremena da se pripremim!

I ja koristim sportske! Sa korpama nikako!A tako su nabujale da je to strašno! Mene nerviraju! Jedino je moj muž oduševljen, he he.

Opa, i na javi i u snu! Opasnica!!!

Joj, ja ne bih mogla da živim sa saznanjem da imam spiralu, tj nešto tamo dole, vještačko u mom tijelu, uh...A da pijem pilule neću. Naročito poslije vijesti da su od njih umrle 2 djevojke u Hrvatskoj, neka, hvala. Za sada pravimo bebe, a kasnije samo "prirodna kontracepcija" i izbjegavanje plodnih dana ili kondomi.I, naravno, ako nekada i neplanirano zatrudnim, to je naša beba i rodiću je.Možda nisam moderna, ali moj osjećaj mi kaže da je najbolje da radim tako.

To što ti sanjaš ja ti želim na javi!!!Vjerovatno nisi aktivna zbog trudnoće i normalno je tako nešto da ti nedostaje! Ako ne može baš to onda neko maženje nije na odmet, da malo skreneš misli.Ja sam imala isti problemčić poslije porođaja. Nisam mogla da dočekam...hi hi, baš sam odvratna.Ali, stvarmo sam izbjegavala maximalno u trudnoći, nekako mi nije bilo do toga, pa poslije porođaja nastalo ludilo, ali sam ipak sačekala da sve to lijepo zaraste(2mjeseca), jer sam imala dosta konaca, pa da nešto ne zeznemo.

Draga, opusti se i naspavaj! Treba ti snaga!A i kada dobiješ bebicu budiće te svako 2 h da ručki, pa se pripremi...Svi smo mi došli na ovaj svijet na isti način! Samo hrabro!Ja sam se smijala drugarici koja se istina brzo porodila kada je opisivala porođaj kao u onoj reklami: Uđeš-izađeš i gotovo! Možda će i tebi upravo tako biti!A i meni se sada čini da je isto tako prošlo, mada nije prošla ni godina kako sam se porodila.A ako se nerviras grče ti se mišići, a to nije dobro,trebaš da budeš opuštena da se lijepo otvoriš za porođaj! Zato, popij kamilicu, istuširaj se(poželjno je tuširanje pred spavanje, jer opušta) i u krevet!I srećno, možeš ti to!

Ja nemam strah od porođaja.To bi se moglo nazvati trema, da li će sve biti ok, da li ćemo beba i ja biti dobro.... Bol traje 1 dan, ali isplati se, imamo naše bebice!Ne znam, ja nisam za epidural. Nije porođaj ni tako strašan kao što se misli.Ali, razumijem i majke koje se odluče na to! Samo, htjela bih da im poručim da nije sve onako kao na filmovima ili kao što žene prepričavaju, jao kuku rastaješ se sa životom, gubiš svijest od bolova, vidiš kao bijelo oko tebe, kao da umireš....Gluposti! Nisam imala lak 1. porođaj, ali ne plašim se. Možda i zato što je avgust(termin) prilično daleko. Ili se meni to samo čini.Kakvi god da su doktori lakše nam je da ih ima nego da se porađamo kod kuće! Ako nama ili bebi nešto zatreba reagovaće.Moja baka se porađala sama na selu, u brdima i uvijek se ohrabrim kada se sjetim nje. Ipak imamo dosta bolje uslove. Mada je porodilište kod nas takvo da jedva možeš i da se istuširaš, ali dobro. Neću da kukam ni na osoblje u bolnici. Boli me briga, izdržim 3 dana tamo i još nekih 5 kod kuće koliko mi je bilo potrebno za oporavak, pripazim se do onih famoznih 40 dana i imam moju bebu. Početak sa bebom je malo teži, jer se često budi, a mi smo neispavane, umorne, ali i to prođe za 20-tak dana. Naviknemo se na buđenje noću. Sada će mi sigurno biti teže, jer je mala razlika između beba, ali...Izdržaću sve! Jer ja sam majka, ja sam lavica koja se bori za male laviće,he he...Baš se ohrabrih! Volim djecu, želim ih mnogo...nekada sam luda pa zamišljam ogromnu porodicu.Porođajni bol se zaboravi uz bebu! Ona je pravi lijek protiv bolova!Gledaš je pa razmišljaš kako su joj tanki prstići, vidi ima male obrve(moja je imala samo trećinu obrva, he he), pogleduješ kao na koga liči, a ona najviše liči na sebe, he he.Tako, želim svim mamama da se lijepo porode i da njima i bebi ništa ne fali, da izađu iz bolnice živi, zdravi i srećni!Samo, drage mame budite malo hrabrije!Učinite sve što je do vas, sarađujte sa doktorom, slušajte savjete na porođaju, ne vrištite, ne crpite energiju već je čuvajte u sebi da bi pomogli malom biću da se rodi! A ja priznajem da bi podnijela mnogo veći bol za moju srećicu i puno mi je srce kada čujem kako slatko skupi usnice i zove me: "mama"...

Mimicab, svaka cast i hvala na savjetima! Odoh i ja da kopam po netu da nadjem tu knjigu!!!!Zavidim ti malo, vec cetvrto dijete, ali mlada sam, pa ce biti jos....
Inace, poslije prve trudnoce sam sacekala 8mjeseci i zatrudnila. Cini mi se da sam sada umornija i pospanija, a mozda je to zato sto imam vise obaveza, pa nemam vremena za odmor kao u prvoj trudnoci! Pozdrav svim trudicama i uzuvajte u trudnoci!!!

Jao, ja ne znam šta je samnom! Mogla bih spavati 20 sati dnevno!
Ne mogu ništa da radiiiim....

Maja sam na prvom porođaju išla logikom da mi je bitno da unesem što više vazduha, pa sam prilagođavala disanje situaciji, nekada mi je odgovaralo da dišem duboko, nekada brzo...

Drage moje držite se! Nije to ništa strašno, boljeda se malo naradite, he he...biće bebica malih, daće Bog, samo opušteno, jer kada ste pod stresom ne bude ništa. Opustite se i biće...

hahahahahahaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Moja sestra trudna i veliki joj stomak a mala Marija govori bebi u stomaku: "Bebo, toji ata", da beba izađe iz stomaka, da otvori vrata!

Moju sestričnu Mariju stavljali u vreću za spavanje i ona lupa nogama i otkopča se. Zet se dosjeti i okrene rajfešlus i zaglavi ga da ne može da se otkopča. U ponoć Marija viče: "Puti meeeeee".

Bila ja kod drugarice i kod nje došao njen mali rođak! Ja se nagela da uzmem sok i i podigla mi se majica, a potkošulju nisam nosila. Dječak mi ozbiljno kaže: Prazna ti leđa! Dobro me opomenuo datrebam nositi potkošulju!

Prvi porođaj je dobro prošao, prirodno! Bol prije samog porođaja nije jak i nije stalan, takoda ga nije teško podnositi!A kada sam došla u porođajnu salu čekali su da se još malo otvorim, okterali me na bok i tada me malo više boljelo!Ali kasnije- 2 napona i izađe beba Ukupno 40min sam bila u porođajnoj sali i to je bilo prilično bolno, ali sam mislila da će boljeti više!Da sam slušala priče nekih žena nikada ne bih ostala trudna, ali nije to ništa strašno! Malo kasnije boli od epiziotomije. Ja sam imala baš mnogo konaca...
Sada sam opet trudna i molim Boga da sve bude ok,a lako ćemo mi za bol!