KewlMom

Od pre dve godine, kada je nase zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladjeno sa evrospkim, usvajanje vise nije bauk kao sto je nekada bilo. Nazalost, ovo ranije stanje i dalje je u opstem secanju, iako je sada usvojiti dete lako i brzo.

Suprug i ja smo prosle jeseni usvojili bebu od devet meseci, nakon procedure koja je ukupno trajala osam meseci. Pre nekoliko nedelja i nasi poznanici su za otrpilike isto vreme usvojili dete od godinu i po dana. Dakle, moguce je i lako je. Manja cekanja i birokratske komplikacije samo su deo velike slike, brzo se zaborave, kao uostalom i muke tokom trudnoce. Sve to treba posmatrati kao proces dobijanja deteta - ne moze bas sve da ide glatko!

Proces pocinje tako sto odete u opstinski centar za socijalni rad, gde vam daju listu od 12-tak dokumenata koje treba da prikupite - potvrda o stalnom zaposlenju i o visini plate (i, ako postoje, drugim izvorima prihoda), drzavljanstvo, izvod iz maticne knjige rodjenih, vencani list, dokaz o posedovanju ili unajmljivanju nekretnine (resenje o placenom porezu, ili izvod iz katastra, ili ugovor sa stanodavcem ako iznajmljujete). Dalje treba prikupiti uverenje da niste osudjivani (Palata pravde), da niste liseni roditeljskog prava (zavisi od prebivalista, ali to znaju da vam kazu u Palati pravde gde treba ici), da niste na evidenciji nasilnika (ovo u centru za socijalni rad). Potrebno je i lekarsko uverenje za usvajanje, to se brzo dobija, ali se placa (psiholog, psihijatar, specijalista medicine rada - sve ce vam reci u DZ). Elem, sve ovo se, uz malo srece, skupi za tri do pet dana, pise se molba za otpocinjanje procesa procene podobnosti za usvajanje (par recenica samo), i to se podnosi opstinskom centru za socijalni rad.

Nekoliko dana kasnije oni vas pozovu na prvi razgovor, zajedno, zatim kod psihologa, pojedinacno. Onda se dogovora poseta vasem stanu, i na kraju dan ili dva ce vam drzati "skolicu roditeljstva" - sto bi bilo zgodno da prodju svi, a ne samo potencijalni usvojioci. Kada se sve to zavrsi dobijate resenje o podobnosti - i bivate registrovani u Jedinstvenom registru usvojilaca, koji se vodi za celu Srbiju, kod Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Zakon predvidja da ovaj deo, od podnosenja papira do "dobijanja podobnosti", te registracije u Jedinstvenom registru, ne sme da traje duze od tri meseca, a u praksi traje i krace.

Od trenutka kada ste registrovani, mozete vrlo ubrzo ocekivati visestruke pozive iz opstinskih centara iz cele Srbije, na cijoj teritoriji postoje deca "podobna" za usvajanje - a to su deca koja imaju "ciste papire", tj. deca bez roditeljskog staranja (bilo da su se bioloski roditelji sami odrekli roditeljskog prava, ili ih je sud lisio, ili su bioloski roditelji nepoznati). Opstinski centri se prethodno obracaju Ministarstvu koje im dostavlja spisak od 20-tak parova, koji konkurisu za jedno dete. Razlog ovolikoj konkurenciji je namera zakonodavca da se za dete nadje najbolji par roditelja (ili singl roditelj, i to je sada omoguceno), pa su zato opstinski centri u obavezi da intervjuisu sve koje Ministarstvo naznaci. Ne treba se uplasiti ili ljutiti zbog ovog resenja, stalno treba imati na umu da je prioritet dobrobit deteta, a ne resavanje pitanja roditeljstva za parove koji na ovaj nacin zele da dobiju dete.

Dakle, kada vas pozovu ukratko vam kazu o kakvom se detetu radi - starost, pol i tako to - i dogovarate vreme intervjua, kada je potrebno da odete u taj centar i predstavite se (i cujete dalje informacije o detetu). Na tom sastanku ce vas iznova detaljno ispitati o svemu, o vasoj istoriji, motivima, pokusace da steknu sliku o svemu, iako su o vama vec citali iz dokumentacije vaseg opstinskog centra. Moguce je pitati o detetu sve sto vas zanima, a na kraju vam kazu rok u kome cete saznati ishod intervjua.

A onda, posle nekoliko intervjua sirom Srbije, jednog dana zazvoni telefon i vi saznate da ste postali roditelj Nema nista lepse! Ostale tehnikalije (pola papira treba opet pribaviti, za taj drugi centar, treba organizovati hiljadu stvari u vezi sa dolaskom deteta, eventualno i put i boravak u gradu gde se dete nalazi) - sve to prodje u nekom srecnom bunilu i predivnoj euforiji.

Pre nego sto dete konacno dodje svojim roditeljima bice potrebno da prodje taj period prvog prilagodjavanja (od par dana, do par nedelja - procenjujete svi zajedno - staratelji, ljudi iz centra, vi - zavisi od starosti deteta, od njegove otvorenosti prema novim ljudima ) ali sve to prodje brzo i na kraju svi zajedno, kao porodica, idete kuci . U narednih sest meseci ili krace, imacete jos par poseta iz centra za socijalni rad koji prati taj period adaptacije, i na kraju dobijate resenje o usvajanju, dete dobija vase prezime, i dobijate izvod iz maticne knjige na kome pise da ste roditelji vi.

Ako mogu da dam neki savet da sve protekne lako i brzo, bilo bi to sledece - nemojte nikako reci da ne zelite romsko dete - iako postoji mogucnost da to kazete, niko razuman na takvu rasnu diskriminaciju ne gleda pozitivno, i to vam je veliki minus. Zatim, nemojte cekati da prodju godine i godine, otpocnite proces sto pre jer mladji parovi imaju prednost (razlika izmedju deteta i usvojilaca ne sme biti manja od 18 i veca od 45 godina, a u praksi mladja deca tesko mogu ici starijim usvojiocima) - na kraju krajeva, ako i pokusaji dobijanja deteta prirodnim putem u medjuvremenu uspeju, najgore sto moze da se desi je da dobijete dvoje dece Na kraju, zadrzite pozitivan stav, sve prepreke koje postavlja zakon imaju dobre razloge - onemoguciti zloupotrebe i obezbediti sto bolju porodicu za dete.

Sto se tice odsustva radi nege deteta, imate pravo na njega (bilo koji supruznik) u trajanju od 8 meseci, za decu do 5 godina, i 3 meseca za stariju. Poslodavac je duzan da vam naknadu zarade isplacuje istovremeno kada i plate zaposlenima, u iznosu od 100% zarade.

Eto to je to. Usput, puno ljubavi, vremena provedenog zajedno, sve te neke lepe stvari

Pitajte dalje za detalje, ako vas zanima. Ne nasedajte na novinarske senzacionalisticke price, kao ni na jadikovke dezurnih narikaca po raznim forumima. Zaista je ne samo moguce, nego i lakse i brze nego sto mozete da zamislite.

Od pre dve godine, kada je nase zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladjeno sa evrospkim, usvajanje vise nije bauk kao sto je nekada bilo. Nazalost, ovo ranije stanje i dalje je u opstem secanju, iako je sada usvojiti dete lako i brzo.

Suprug i ja smo prosle jeseni usvojili bebu od devet meseci, nakon procedure koja je ukupno trajala osam meseci. Pre nekoliko nedelja i nasi poznanici su za otrpilike isto vreme usvojili dete od godinu i po dana. Dakle, moguce je i lako je. Manja cekanja i birokratske komplikacije samo su deo velike slike, brzo se zaborave, kao uostalom i muke tokom trudnoce. Sve to treba posmatrati kao proces dobijanja deteta - ne moze bas sve da ide glatko!

Proces pocinje tako sto odete u opstinski centar za socijalni rad, gde vam daju listu od 12-tak dokumenata koje treba da prikupite - potvrda o stalnom zaposlenju i o visini plate (i, ako postoje, drugim izvorima prihoda), drzavljanstvo, izvod iz maticne knjige rodjenih, vencani list, dokaz o posedovanju ili unajmljivanju nekretnine (resenje o placenom porezu, ili izvod iz katastra, ili ugovor sa stanodavcem ako iznajmljujete). Dalje treba prikupiti uverenje da niste osudjivani (Palata pravde), da niste liseni roditeljskog prava (zavisi od prebivalista, ali to znaju da vam kazu u Palati pravde gde treba ici), da niste na evidenciji nasilnika (ovo u centru za socijalni rad). Potrebno je i lekarsko uverenje za usvajanje, to se brzo dobija, ali se placa (psiholog, psihijatar, specijalista medicine rada - sve ce vam reci u DZ). Elem, sve ovo se, uz malo srece, skupi za tri do pet dana, pise se molba za otpocinjanje procesa procene podobnosti za usvajanje (par recenica samo), i to se podnosi opstinskom centru za socijalni rad.

Nekoliko dana kasnije oni vas pozovu na prvi razgovor, zajedno, zatim kod psihologa, pojedinacno. Onda se dogovora poseta vasem stanu, i na kraju dan ili dva ce vam drzati "skolicu roditeljstva" - sto bi bilo zgodno da prodju svi, a ne samo potencijalni usvojioci. Kada se sve to zavrsi dobijate resenje o podobnosti - i bivate registrovani u Jedinstvenom registru usvojilaca, koji se vodi za celu Srbiju, kod Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Zakon predvidja da ovaj deo, od podnosenja papira do "dobijanja podobnosti", te registracije u Jedinstvenom registru, ne sme da traje duze od tri meseca, a u praksi traje i krace.

Od trenutka kada ste registrovani, mozete vrlo ubrzo ocekivati visestruke pozive iz opstinskih centara iz cele Srbije, na cijoj teritoriji postoje deca "podobna" za usvajanje - a to su deca koja imaju "ciste papire", tj. deca bez roditeljskog staranja (bilo da su se bioloski roditelji sami odrekli roditeljskog prava, ili ih je sud lisio, ili su bioloski roditelji nepoznati). Opstinski centri se prethodno obracaju Ministarstvu koje im dostavlja spisak od 20-tak parova, koji konkurisu za jedno dete. Razlog ovolikoj konkurenciji je namera zakonodavca da se za dete nadje najbolji par roditelja (ili singl roditelj, i to je sada omoguceno), pa su zato opstinski centri u obavezi da intervjuisu sve koje Ministarstvo naznaci. Ne treba se uplasiti ili ljutiti zbog ovog resenja, stalno treba imati na umu da je prioritet dobrobit deteta, a ne resavanje pitanja roditeljstva za parove koji na ovaj nacin zele da dobiju dete.

Dakle, kada vas pozovu ukratko vam kazu o kakvom se detetu radi - starost, pol i tako to - i dogovarate vreme intervjua, kada je potrebno da odete u taj centar i predstavite se (i cujete dalje informacije o detetu). Na tom sastanku ce vas iznova detaljno ispitati o svemu, o vasoj istoriji, motivima, pokusace da steknu sliku o svemu, iako su o vama vec citali iz dokumentacije vaseg opstinskog centra. Moguce je pitati o detetu sve sto vas zanima, a na kraju vam kazu rok u kome cete saznati ishod intervjua.

A onda, posle nekoliko intervjua sirom Srbije, jednog dana zazvoni telefon i vi saznate da ste postali roditelj Nema nista lepse! Ostale tehnikalije (pola papira treba opet pribaviti, za taj drugi centar, treba organizovati hiljadu stvari u vezi sa dolaskom deteta, eventualno i put i boravak u gradu gde se dete nalazi) - sve to prodje u nekom srecnom bunilu i predivnoj euforiji.

Pre nego sto dete konacno dodje svojim roditeljima bice potrebno da prodje taj period prvog prilagodjavanja (od par dana, do par nedelja - procenjujete svi zajedno - staratelji, ljudi iz centra, vi - zavisi od starosti deteta, od njegove otvorenosti prema novim ljudima ) ali sve to prodje brzo i na kraju svi zajedno, kao porodica, idete kuci . U narednih sest meseci ili krace, imacete jos par poseta iz centra za socijalni rad koji prati taj period adaptacije, i na kraju dobijate resenje o usvajanju, dete dobija vase prezime, i dobijate izvod iz maticne knjige na kome pise da ste roditelji vi.

Ako mogu da dam neki savet da sve protekne lako i brzo, bilo bi to sledece - nemojte nikako reci da ne zelite romsko dete - iako postoji mogucnost da to kazete, niko razuman na takvu rasnu diskriminaciju ne gleda pozitivno, i to vam je veliki minus. Zatim, nemojte cekati da prodju godine i godine, otpocnite proces sto pre jer mladji parovi imaju prednost (razlika izmedju deteta i usvojilaca ne sme biti manja od 18 i veca od 45 godina, a u praksi mladja deca tesko mogu ici starijim usvojiocima) - na kraju krajeva, ako i pokusaji dobijanja deteta prirodnim putem u medjuvremenu uspeju, najgore sto moze da se desi je da dobijete dvoje dece Na kraju, zadrzite pozitivan stav, sve prepreke koje postavlja zakon imaju dobre razloge - onemoguciti zloupotrebe i obezbediti sto bolju porodicu za dete.

Sto se tice odsustva radi nege deteta, imate pravo na njega (bilo koji supruznik) u trajanju od 8 meseci, za decu do 5 godina, i 3 meseca za stariju. Poslodavac je duzan da vam naknadu zarade isplacuje istovremeno kada i plate zaposlenima, u iznosu od 100% zarade.

Eto to je to. Usput, puno ljubavi, vremena provedenog zajedno, sve te neke lepe stvari

Pitajte dalje za detalje, ako vas zanima. Ne nasedajte na novinarske senzacionalisticke price, kao ni na jadikovke dezurnih narikaca po raznim forumima. Zaista je ne samo moguce, nego i lakse i brze nego sto mozete da zamislite.