KewlMom

Zakon ne postavlja ovakvo ograničenje, štaviše, u proceni vaše sposobnosti mislim da će činjenica da već imate biološko dete samo biti plus.

Želim vam puno sreće

Ono sto sam propustila da napisem, a u vezi sa samim procesom, je popunjavanje upitnika, na samom kraju, posto se zavrsi skola roditeljstva. Tom prilikom navodite da li imate preferencija u vezi sa uzrastom, polom, kao i da li imate mogucnosti da usvojite dete sa posebnim potrebama ili narusenog zdravlja. Takodje vas pitaju da li zelite dete srpske nacionalnosti (bele boje koze), ili dolaze u obzir i druge (misli se na romsku decu).

Moj savet je da se ne pravi razlika po boji koze, kako iz etickih, tako i iz prakticnih razloga, jer je romske dece mnogo vise i brze cete dobiti dete ako ne trazite plavooku, plavokosu bebu

Ne postoje kriterijumi koji ce vas rangirati na vrh ili dno liste, uvek je stvar procene, i svaki slucaj je zaseban. Materijalno stanje nije najvaznije, niti da li ste visoko obrazovani, imate nekretninu u vlasnistvu i slicno. Trazi se porodica koja ce omoguciti detetu da se razvija u skladu sa svojim potencijalima, a ne prema zeljama roditelja (na primer, cesto fakutletski obrazovane roditelje pitaju da li ce dete ici na fakultet, sto je zapravo trik-pitanje, jer treba ostaviti detetu da samo odluci sta zeli). Takodje se traze stabilni i smireni parovi, koji razumeju da je cilj celog postupka da se detetu nadju roditelji, a ne da se parovima omoguci da ostvare roditeljstvo, tj. da je priorotet dete, a ne oni.

Da rezimiram - predlazem da navedete uzrast do kojeg zelite da usvojite dete, a da ne insistirate na drugim odlikama. Takodje, ako imate preko 40, predlazem da se ne ogranicavate uzrast do dve godine, sto je preovladjujuci zahtev usvojitelja, jer cete dugo cekati na dete. Niposto ne treba navoditi zeljenu boju kose, ociju, izgled itd, jer dete nije modni detalj, nije objekat, vec subjekt, razlog zbog kojeg se usvajanje uopste desava. S tim u vezi, preterano navodjenje zahteva upucuje da usvojioci ne razumeju uravo tu sustinsku stvar - ne trazi se dete za roditelje, nego roditelji za dete - i to ih svakako ne plasira na vrh liste.

Cini mi se da je najvaznije zeleti da nekom date ljubav i da nekom zivot bude bolji jer ste se vi potrudili da tako bude. Makar smo mi tako razmisljali.

Ma da. Znam za nekoliko takvih parova, ali mi se cini da je vise onih koji se prosto "nisu setili" da bi na taj nacin mogli da dobiju dete. A onda, kada vide da je neko to ucinio, pocinju da se interesuju i shvate da im je um zapravo vec otvoren za tu opciju

Od kako smo usvojili nase dete, suprug i ja cesto dobijamo telefonske pozive od poznanika i prijatelja (i njihovih poznanika i prijatelja), koji razmisljaju o usvajanju i hoce nesto da preduzmu da bi postali roditelji - ali nisu do sada u svojoj okolini imali nekoga sa kim bi o tome popricali iz prve ruke. A onda, malo po malo, mnogi od njih se i odluce da otpocnu proces usvajanja. Dobar primer je cudo

Naravno, kod centra za socijalni rad. Roditelji su u obavezi da detetu kazu da je usvojeno i da sa njim podele sve podatke o biloskim roditeljima koje poseduju - ono sto su saznali u centru za socijalni rad tokom procesa usvajanja (ime, mesto stanovanja, okolnosti zivota, navike, razlog odricanja od roditeljskog prava i sve sto se setite da pitate, a oni znaju). Kada dete navrsi 16 godina, ima pravo da trazi od centra da pomogne u uspostavljanju kontakta, ako to zazeli. Roditelji su duzni - i pravno i moralno - da ga na sve nacine podrze u ovoj potrazi, cim dete pokaze interesovanje. Mi cemo svakako to uciniti, cim dete zazeli, ne cekajuci da navrsi 16 godina.

Inace, na ovu temu, mislim da je pogresno osudjivati zene (i muskarce) koje "ostavljaju" decu - zapravo je rec o zenama koje su iznele celu trudnocu (zar je to malo?), a mogle su da je prekinu, donele jedno divno bice na svet, a onda bile toliko odgovorne da prodju kroz ceo administrativni postupak sa centrom za socijalni rad, oko odricanja od roditeljskog prava (sto sigurno nije lako) - i tako detetu daju sansu da ima lep zivot. Jako se ljutim kada se neko sa nipodastavanjem odnosi prema zeni koja je rodila moju cerku. Mislim da roditelji treba da budu pozitivni kada detetu govore o bioloskim roditeljima, i da objasne kako je rec o ljudima koji nisu mogli da budu roditelji, ali su dali sve od sebe da detetu koje su rodili omoguce bolju buducnost.

Usvajaju se samo deca bez roditeljskog staranja, koja, pravno gledano, nemaju roditelje. Da bi dete uopste bilo podobno za usvojenje, bioloski roditelji se u prethodnom postupku odricu roditeljskog prava, i kada jednom to ucine, to je neopozivo i vise nemaju nikakve veze sa decom. Dakle, takvo dete postaje "dete bez roditeljskog staranja", i tek se onda moze pokrenuti postupak usvajanja od strane centra za socijalni rad na cijoj teritoriji dete ima prebivaliste.

Sto se tice "vracanja bebe" - pravno, postoji takva mogucnost dok traje period adaptacije, tj. do pravnog zasnivanja usvojenja, cina kojim usvojitelji postaju roditelji (maksimalno 6 meseci od dana upucivanja na adaptaciju). Ipak, po tvrdnji socijalnih radnika sa kojima smo bili u kontaktu, kod nas takvi slucajevi nisu poznati. Razlog ovog zakonskog resenja je opet, dobrobit deteta - jer i ako je u ranijem postupku odabira roditelja i ucinjena takva greska da su izabrani usvojioci koji imaju nekakve idealizovane predstave o deci, pa su onda "razocarani" detetom koje su dobili, onda je manja steta po dete da se sto pre sve vrati u predjasnje stanje, da se sto pre izmeste iz te nezdrave sredine, nego da tu ostanu.

Kada se proces usvajanja jednom okonca, usvojioci su roditelji, jednako kao i da su to postali bioloskim putem - sa istim pravima i obavezama. Shodno tome, svaki pokusaj "vracanja bebe", napustanja i drugih vidova zapostavljanja sankcionise se porodicnopravno, a takvo ponasanje moze imati i krivicnopravne posledice.

Opstinski centar za socijalni rad na cijoj teritoriji postoji dete za usvajanje trazi od Ministarstva da im uputi 20-tak parova na intervjuisanje. U toku samog intervjua pitaju vas da li zelite da vidite sliku, a tek odabrani par moze da upozna dete.

Da se razumemo - nema tu biranja, ili ja bar to tako vidim. Da li mozete da birate dete koje dobijate, koliko bi to eticki ispravno bilo? Ja mislim da ne. Dakle odgovor napitanje ko je koga odabrao - ne moze se dati, jer slucaj, visa sila, sta vec - je odabrao

Hvala Vam. U vezi sa Vasim pitanjem - kada dobijete dete, dobili ste dete, znaju svi koji su to iskusili. Nema tu nekog prilagodjavanja, nista nije drugacije spram onoga sto ocekujete. To je to, sada niste vise samo vas dvoje, nego ste troclana porodica, i nema mnogo razmisljanja. Prilagodjavanje je neosetno, kao i kod svih velikih stvari u zivotu - nastupi nova situacija, a protokom vremena ona postane deo vas, i ne razmisljate o tome. Odnos - odnos dece i roditelja, ne znam sta bih rekla novo

Zaista nema tu neke fame. Usvajanje je prosto nacin da se dodje do deteta, nije to nikakav cin humanosti, kako ljudi ponekad misle. Mi smo se odlucili da na taj nacin postanemo roditelji ne iz tog razloga sto nam je bilo nemoguce da zatrudnimo, vec zato sto se ispostavilo da bi meni trudnoca bila rizicna, te da bih morala dobar deo da provedem lezeci. Znajuci sebe, provela bih to vreme uzasno zabrinuta, i ne znam da li bih u tom stanju mogla da pruzim najbolje od sebe detetu i muzu. Zato smo resili da preskocimo taj deo, i da odmah idemo na usvajanje. Slicna je sitaucija i kod para koji sam pomenula u svojoj poruci, a znam jos jedan koji je u procesu usvajanja i razmislja na nacin koji sam opisala u prethodonoj poruci - idemo paralelno vestacku oplodnju i procas usvajanja, pa ako bude oba - super!

Sve su to deca, price o genima su smesne, jer ne samo da je genetika lutrija, nego i ne stoji ta pretpostavka kako svako od nas ima neke fantasticne gene za koje bi bila neverovatna steta za covecanstvo da ih ne prenese dalje... Vazno je sta naucis to dete, koje vrednosti mu komuniciras, da li ga spremis da bude vedar i posten covek... Valjda ne treba da objasnjavam ovo

Zapravo, usavsi u celu tu pricu, spoznajem koliko se kod nas na usvajanje gleda kao na nesto strasno posebno, cudno skoro, a kako je u nekim srecnijim zemljama to naprosto nacin ostvarivanja roditeljstva. Sigurna sam da ce se to promeniti na bolje

Od pre dve godine, kada je nase zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladjeno sa evrospkim, usvajanje vise nije bauk kao sto je nekada bilo. Nazalost, ovo ranije stanje i dalje je u opstem secanju, iako je sada usvojiti dete lako i brzo.

Suprug i ja smo prosle jeseni usvojili bebu od devet meseci, nakon procedure koja je ukupno trajala osam meseci. Pre nekoliko nedelja i nasi poznanici su za otrpilike isto vreme usvojili dete od godinu i po dana. Dakle, moguce je i lako je. Manja cekanja i birokratske komplikacije samo su deo velike slike, brzo se zaborave, kao uostalom i muke tokom trudnoce. Sve to treba posmatrati kao proces dobijanja deteta - ne moze bas sve da ide glatko!

Proces pocinje tako sto odete u opstinski centar za socijalni rad, gde vam daju listu od 12-tak dokumenata koje treba da prikupite - potvrda o stalnom zaposlenju i o visini plate (i, ako postoje, drugim izvorima prihoda), drzavljanstvo, izvod iz maticne knjige rodjenih, vencani list, dokaz o posedovanju ili unajmljivanju nekretnine (resenje o placenom porezu, ili izvod iz katastra, ili ugovor sa stanodavcem ako iznajmljujete). Dalje treba prikupiti uverenje da niste osudjivani (Palata pravde), da niste liseni roditeljskog prava (zavisi od prebivalista, ali to znaju da vam kazu u Palati pravde gde treba ici), da niste na evidenciji nasilnika (ovo u centru za socijalni rad). Potrebno je i lekarsko uverenje za usvajanje, to se brzo dobija, ali se placa (psiholog, psihijatar, specijalista medicine rada - sve ce vam reci u DZ). Elem, sve ovo se, uz malo srece, skupi za tri do pet dana, pise se molba za otpocinjanje procesa procene podobnosti za usvajanje (par recenica samo), i to se podnosi opstinskom centru za socijalni rad.

Nekoliko dana kasnije oni vas pozovu na prvi razgovor, zajedno, zatim kod psihologa, pojedinacno. Onda se dogovora poseta vasem stanu, i na kraju dan ili dva ce vam drzati "skolicu roditeljstva" - sto bi bilo zgodno da prodju svi, a ne samo potencijalni usvojioci. Kada se sve to zavrsi dobijate resenje o podobnosti - i bivate registrovani u Jedinstvenom registru usvojilaca, koji se vodi za celu Srbiju, kod Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Zakon predvidja da ovaj deo, od podnosenja papira do "dobijanja podobnosti", te registracije u Jedinstvenom registru, ne sme da traje duze od tri meseca, a u praksi traje i krace.

Od trenutka kada ste registrovani, mozete vrlo ubrzo ocekivati visestruke pozive iz opstinskih centara iz cele Srbije, na cijoj teritoriji postoje deca "podobna" za usvajanje - a to su deca koja imaju "ciste papire", tj. deca bez roditeljskog staranja (bilo da su se bioloski roditelji sami odrekli roditeljskog prava, ili ih je sud lisio, ili su bioloski roditelji nepoznati). Opstinski centri se prethodno obracaju Ministarstvu koje im dostavlja spisak od 20-tak parova, koji konkurisu za jedno dete. Razlog ovolikoj konkurenciji je namera zakonodavca da se za dete nadje najbolji par roditelja (ili singl roditelj, i to je sada omoguceno), pa su zato opstinski centri u obavezi da intervjuisu sve koje Ministarstvo naznaci. Ne treba se uplasiti ili ljutiti zbog ovog resenja, stalno treba imati na umu da je prioritet dobrobit deteta, a ne resavanje pitanja roditeljstva za parove koji na ovaj nacin zele da dobiju dete.

Dakle, kada vas pozovu ukratko vam kazu o kakvom se detetu radi - starost, pol i tako to - i dogovarate vreme intervjua, kada je potrebno da odete u taj centar i predstavite se (i cujete dalje informacije o detetu). Na tom sastanku ce vas iznova detaljno ispitati o svemu, o vasoj istoriji, motivima, pokusace da steknu sliku o svemu, iako su o vama vec citali iz dokumentacije vaseg opstinskog centra. Moguce je pitati o detetu sve sto vas zanima, a na kraju vam kazu rok u kome cete saznati ishod intervjua.

A onda, posle nekoliko intervjua sirom Srbije, jednog dana zazvoni telefon i vi saznate da ste postali roditelj Nema nista lepse! Ostale tehnikalije (pola papira treba opet pribaviti, za taj drugi centar, treba organizovati hiljadu stvari u vezi sa dolaskom deteta, eventualno i put i boravak u gradu gde se dete nalazi) - sve to prodje u nekom srecnom bunilu i predivnoj euforiji.

Pre nego sto dete konacno dodje svojim roditeljima bice potrebno da prodje taj period prvog prilagodjavanja (od par dana, do par nedelja - procenjujete svi zajedno - staratelji, ljudi iz centra, vi - zavisi od starosti deteta, od njegove otvorenosti prema novim ljudima ) ali sve to prodje brzo i na kraju svi zajedno, kao porodica, idete kuci . U narednih sest meseci ili krace, imacete jos par poseta iz centra za socijalni rad koji prati taj period adaptacije, i na kraju dobijate resenje o usvajanju, dete dobija vase prezime, i dobijate izvod iz maticne knjige na kome pise da ste roditelji vi.

Ako mogu da dam neki savet da sve protekne lako i brzo, bilo bi to sledece - nemojte nikako reci da ne zelite romsko dete - iako postoji mogucnost da to kazete, niko razuman na takvu rasnu diskriminaciju ne gleda pozitivno, i to vam je veliki minus. Zatim, nemojte cekati da prodju godine i godine, otpocnite proces sto pre jer mladji parovi imaju prednost (razlika izmedju deteta i usvojilaca ne sme biti manja od 18 i veca od 45 godina, a u praksi mladja deca tesko mogu ici starijim usvojiocima) - na kraju krajeva, ako i pokusaji dobijanja deteta prirodnim putem u medjuvremenu uspeju, najgore sto moze da se desi je da dobijete dvoje dece Na kraju, zadrzite pozitivan stav, sve prepreke koje postavlja zakon imaju dobre razloge - onemoguciti zloupotrebe i obezbediti sto bolju porodicu za dete.

Sto se tice odsustva radi nege deteta, imate pravo na njega (bilo koji supruznik) u trajanju od 8 meseci, za decu do 5 godina, i 3 meseca za stariju. Poslodavac je duzan da vam naknadu zarade isplacuje istovremeno kada i plate zaposlenima, u iznosu od 100% zarade.

Eto to je to. Usput, puno ljubavi, vremena provedenog zajedno, sve te neke lepe stvari

Pitajte dalje za detalje, ako vas zanima. Ne nasedajte na novinarske senzacionalisticke price, kao ni na jadikovke dezurnih narikaca po raznim forumima. Zaista je ne samo moguce, nego i lakse i brze nego sto mozete da zamislite.