Jana

Јадан човек, како ли је то преживео?
Код мене је обрнута прича

Ја у Драгиши Мишовић и др Илија Гавриловић је био диван, први пут сам га видела на порођају.

Тами, кад ти је термин?
Мени 8.6.
А прву бебу сам родила 21.6.

Ана, најбоље питај педијатра, ја могу да ти кажем да је нама речено не пре 1. године.
Али може јогурт, павлака, кисело млеко.

Nismo jos ni bili da se raspitamo.
Pre neki dan na tv-u bila emisija o vrticima i poenta je da je duznost vrtica da pribave dokumentaciju, a roditelja SAMO da popune zahtev i priloze dokaz o prihodima.
I da su bezobrazni vrtici koji traze od roditelja jos nesto.

Породила сам се пре 8,5 месеци у Драгиши Мишовић болници у Бгд.
Требало је у Градској болници код једног хокштаплера који ми је водио трудноћу и који је наплаћивао око 700е порођај (царски), а на све то ме наговорила другарица, ма тотални промашај ал хвала Богу нађох себи породилиште.

Прво, хигијена је за 10. Сестре су брижне, нема да те неко игнорише као у другим ''рупама'', додуше имала сам везу, мада нисам приметила гори однос ни према онима које нису имале везу.

Углавном, породила сам се дан пред термин, природно. Хтела сам због страха од болова епидурал, али није било времена.

Тамну крв сам видела у четвртак увече и као сваки паничар контролисала на сваких 10 мин да није кренуло јаче. Ноћу крене па пробудим мужа у 5 и са све стварима се нацртамо у болници. Приме ме да останем преко викенда. И за викенд крену контракције. Све јаче. Кажу ми да су то лажне .. рекох које су праве ако су ове лажне. И суботу на недељу сам прешетала малтене целу ноћ, јер ако бих легла блело би ме више. Сестра - менгеле (једини такав примерак тамо), превртала је очима кад бих је звала да зове др. И дође тај и да ми бенседин. А ја психички ок, него после сазнадох да се то даје да би се опустила материца. И ујутру, ја очајна, недеља, рекох ако ме и трећи дан оставеу боловима, побећићу одавде и пукне ми водењак. Мојој срећи није било краја, ја сва важна одем на преглед, кажу 6 прстију, за порођај. Ја не знам одакле ми толика смиреност, обзиром на страх који сам имала од порођаја, вероватно јер сам стално читала молитву Богородици за порођај, порођај као од шале, без болова - није било времена за епидурал, само напони, али безболни.

Дивно у сали, нова опрема, чисто, не сећам се да ли је била нека музикица, можда јесте, бабица ми каже како да се напнем, како да дишем - нисам била ни на једним вежбама за труднице али сам се сваки дан пењала на 4. спрат.

За једно 2 сата и мање, излети цела моја беба, није било оно глава па рамена, ... никад блаженије стање нисам доживела, да сам могла да изгрлим цело особље, урадила бих. Пошто сам попуцала, ушивали су ме у тоталној анестезији. Нисам се НИЧЕГ бојала.
После десетак мин сам јела, дали ми моб и кренула да јављам свима.

Једино ми је било напорно бејби френдли. Нити сам знала ишта о бебама, а исцрпљена (додуше не знам од чега), а да, навикла сам да спавам 8 сати па зато. После проблем око дојења, свака сестра прича другу причу, а мени млеко капљуцка.

Пошто сам сад опет трудна, одмах сам затруднела после порођаја, опет водим у Драгиши, тамо ћу се породити.

пс а тегобу коју вучем од порођаја су хемороиди

Пошто је моја беба престала да сиса у 4. месецу (променило ми се млеко због нове трудноће), а и док је сисала, пила је паралелно и Аптамил 1, педијатар нам је рекла да од 5. месеца можемо да почнемо са пиринчаним кашама.

Е сад, рекли су да нема шећера и соли до прве године а ове куповне Милупа или Хумана кашице у праху, имају шећер, не сећам се који, нисам знала шта да радим. А нисам имала млин за кафу да мељем интегрални пиринач, па док сам нашла млин прошло је доста времена.

Нисам је хранила по упутству ''сваки трећи дан нова намирница'', већ малтене сваки дан нешто ново. И даље је на Аптамилу 2, а од почетка сам јој давала повртне кашице ХИПП (оне су као органске, мада увозимо их из Мађарске а пореклом су из Немачке ваљда, ко ће га знати), као и Милупа и Хумана кашице у праху. После смо кренули са месним кашицама, сад већ додајем млади сир, павлаку, маслиново уље, на крају - хладно цеђено (беба има 8.5 месеци).

Једини проблем који имам сам ја - никако да се усудим да јој сама направим кашицу од поврћа и меса.

Моја беба, 8.5, за сад седи сама, подиже се на руке и ноге (четвороношки, али не хода), не пузи, него скочи као жаба

Рекли су ми и педијатар и другарица физијатар ни случајно дубак и то поштујем.

Реците ми, шта би са оним Авентовим бисфенол флашицама?
И даље се продају у Бгд, нико нема појма о томе ништа.
Ја сам набавила без бсф.

Ево ја сам у 36. години родила прво дете, без икаквих проблема, направила паузу 4 месеца и сад опет трудна, у септембру пуним 37.

То су, рекла бих, предрасуде када се каже да је опасно за жену и за бебу у тим годинама. Границе свега су се значајно помериле, па и та.

Рецимо, мене је шокирала моја др у Дому здр. кад ми је, онако срећној, пола сата причала о Дауновом синдрому. Па рекох ало, јер неко умро или сам ја трудна? Одмах ме послала на амниоцентезу, на коју нисам отишла нити бих икад (не видим смисао јер сам противник абортуса, а могућ је и спонтани након исте).

То и мене занима, јер сам чула да може од 6 месеци у јаслице, а ускоро стиже друга беба, па бих можда ову старију дала тамо на чување.

Додала бих питање, да ли неко зна када и каква документација се предаје? Ако је много опширно и напорно да пишете, прошетаћу се до вртића.

Звала сам агенције и то ми је било прескупо. А морала сам да нађем жену јер због трудноће не смем да носим бебу од скоро 9 месеци на рукама. Тако да, и ја сам код куће кад ми је жана ту. Она је бабица у пензији, знамо се од раније, па је лакша комуникација, јер кад беба спава, нас две треба о нечему да причамо, а сад ми стварно не би пријала нека непозната особа.

Наплаћује ми (јер сам снизила цену) 200 дин по сату. А агенције, једну сам звала, кажу 500 дин (па толико кошта нега старих са све купањем а не беба).

Честитке