Constrictoria

Mom žmuu nije smetalo da zadržim svoje prezime. Ali kako smo u to vreme osnivali firmu, onda je meni bilo lakše da uzmem njegovo, da ne bih stalno mlatila venčanim listom i dokazivala da smo bračni par. Da nakačim njegovo prezime na svoje nije dolazilo u obzir, jer em mi je ime samo komplikovano, plus da na sve to nakačim još komlikovanije prezime - nije dolazilo u obzir. Inače, samo smo se zbog firme i venčali. Mi ne verujemo nešto u papire i potpise, ali da bi mogli da imamo zajedničke beneficije, bilo je potrebno da budemo bračni par.

Ja sam imala carski. Kad su me dopremili u sobu, lekar mi je rekao da nista ne jedem i ne pijem. I tako ja cekala - prosao 1. dan, prosao i 2., a treceg dana lekar na viziti me pita kako to jos nisam imala stolicu. Ja mu lepo kazem da mi je rekao da nista ne jedem i ne pijem, te da sam cekala da mi neko da dozvolu. On nije verovao da sam ja 2 i po dana nista jela - nista pila. Ja sam pitala sestre kada mogu da pijem i jedem, ali su mi sve rekle da sacekam da mi lekar kaze. Tako sam ja cekala...
Inace, to sto nisam pila vodu nije mi pomoglo (evo 9 meseci i koji dan) da skinem stomak. Doduse, uopste se i ne trudim nesto da smrsam. Skidanje kilaze (i stomaka) ide malo po malo, ali ja ionako nikud ne zurim...

Znači, legao je. Taman da odem sutra da podignem.

I šta sad? Već skoro 5 meseci bebanima dajem ovaj lek po preporuci pedijatra i malo je reći da sam smrtno preplašena. Šta je alternativa (a da nisu AD kapi) i ima li je? Hvala unapred na odgovorima.

Draga Mia & mama Bojana,

Ja sam se porodila pre dva i po meseca. dobila sam dečaka i devojčicu. Da probam da odgovorim na Miina pitanja. Č) Pre nego što bilo šta napišem, želim samo da napomenem da ja postupam na sledeći način, sa kojim se možda neće složiti većina, ali to je moj način. Ne želim da shvatiš da "to tako mora", već ako nađeš da je praktično da primeniš.

1. Porođaj
Mene su porodili carskim rezom. Uglavnom blizanačke trudnoće idu i idu na carski. Imala sam sreću da ginekolozi budu OK, ali sam zato sa pedijatrima prošla kroz pakao. Elem, sve u svemu, ako klinci budu manje težine i izgube na kilaži posle porođaja - nemoj da se brineš. Sve će na kraju biti u redu. Ako klinci kojim slučajem dobiju žuticu u bolnici - nemoj da brineš i to je sasvim normalno (u tom slučaju ih samo malo sunčaju u inkubatoru). Meni su pedijatri rekli da klinci imaju ciste u glavama, da ne čuju dobro na levo uvo (i on i ona), da će imati problema sa kukovima, te da dečak ima kilu. Naravno da sam bila sva isprepadana. odmah po izlasku iz bolnice sam ih odvela privatniku i tamo su ih pregledali od glave do pete i NIŠTA! Oni su totalno OK. Sad imamo karton u tom domu zdravlja i tamo primaju vakcine. Pre 2 nedelje smo tamo radili i ultrazvuk kukića i sve je sasvim ok.

2. Sam u kući
Suprug i ja živimo sami. Babama (i dedama, naravno) sam dozvolila da dođu kad god hoće da vide klince, da se poigraju sa njima, ali da mi se ne mešaju u hranjenje, presvlačenje, kupanje & ostalo. Decu ne dojim, već ih hranim adaptiranim mlekom. sad jedu na 3-4 sata. U početku je malo teže, ali kako vreme prolazi sve postaje rutina. Kad spavaju oni - spavaj i ti. Uredno ih šetaj, hrani, kupaj i nema problema. Ja sam klince smestila u njihovu sobu u zasebne krevece. Tako su i oni navikli da imaju svoj krevet & kutak. U naš krevet ih nikada ne stavljam. Budu svaki dan sa nama predveče u dnevnoj sobi na kauču. Tad se igramo i veselo je, a čim im se oprispava idu u krevece (taklo ih učim od malena da postoji prostor za igru, za spavanje, itd.).

Što se kolica tiče, kupila sam ona u kojoj oni leže jedno pored drugog. Super stvar sa ovim kolicima je to što mogu da im štelujem širinu. Namestila sam širinu tajko da možemo da proiđemo kroz normalna vrata. Tako sad nas troje, dok matori radi, idemo u kupovinu, u kafić na piće, poslastičarnicu na sladoled, butičić po haljinice i pantalonice i svuda pomalo da nam ne bude dosadno. Oni vole da su napolju - često mi i zaspe tokom šetnje.

Rekla sam ti da ih ne dojim. Ako imaš nameru da ih dojiš, pretpostavljam da ćeš svejedno morati da ih dohranjuješ. Ja koristim Aptamil mleko (nisu mi lepo reagovali na Humanu i nestle). Ovo mleko je puno vitamina i minerala. Dajem im i jednom dnevno po kap Vigantola. Da ih ne bi mučili grčići daj im pomalo tokom dana da pijucnu i čaj od komorača ili čajić "bibilibi". Što se samog hranjenja tiče, možeš da ih hraniš odjednom ili jedno po jedno. Ako želiš da ih hraniš odjednom, onda uzmi jastuke za blizance. Ja moje hranim sa pola sata razlike. nekada će da pojedu više, nekada manje. Sve dok fino napreduje, sve je ok.

Što se pomoći sa strane tiče moj ti je savet da se što više možeš osloniš na samu sebe u žmua. Babe mogu da imaju neka viđenja i da ti daju neke savete koji su, recimo, prevaziđeni, a ni deci nisu korisni. Tako, da možeš da dođeš bezveze u konflikt ili sa majkom ili sa svekrvom. Recimo, mene su probale da ubede da moram da ih široko povijam (by the way, to su mi savetovali i pedijatri u porodilištu). Međutim, moj pedijatar mi je rekao da su pampersice dovoljne. tako da im ja od prvog dana po izlasku iz porodilišta stavljam samo pampers (kao što sam i napisala, sa kukićima je sve u najboljem redu). Biloi je tu još svačega, al' da ne nabrajam sve... Elem, radi samo ono što ti misliš da treba! I meni su klinci prva deca, ali veruj mi - MAJKA NE MOŽE NIKADA DA POGREŠI!

Da se ne lažemo, u početku ćeš misliti da si u paklu i da gore ne može da bude. Ali, kako vreme bude prolazilo, sve više će ti neke stvari biti normalne i nećeš ih osećati kao teret.

Izvini što sam bila malo konfuzna. Ako te baš interesuje nešto konkretno - slobodno pitaj.

Samo se opusti i uživaj. I spavaj. Kasnije će ti san nedostajati, veruj mi na reč.

Bojana,

zelim samo da ti kazem da se opustis. Ja sam se porodila pre 2 meseca i dobila decaka i devojcicu. Porodjaj je bio carskim rezom. Nisam radila ni double ni triple test, i na kraju je sve ispalo OK.

Meni je stomak poceo da "raste" tek u 4-5 mesecu. Da nabacujem kilazu sam pocela u 8. mesecu.

Naravno da sam i ja malo panichila (narochito pred carski, jer imam neverovatnu paranoju od operacija, anestezije & bolnica u globalu), ali sad mi to sve izgleda daleko... Inache, rezultati su mi bili malo ovakvi, malo onakvi... Lekari kazu da sam se porodila 2 nedelje ranije, a ja sam ubedjena da sam porodila na vreme (moji i njihovi termini zacheca se nisu poklopili).

Sve sto bi trebalo da radis jeste da se opustis i cekas bepce.

Ja sam usla u osmi mesec i pocela da oticem. Prvo je to bilo samo u nogama (stopala), a sad su pocele i ruke da mi oticu (sake). Na rukama otok brzo spadne, ali sto se nogu tice, ne pomaze mi previse ni da ih drzim podignute na jastuku. Pritisak mi se vrti oko 130 i nesto i 80/90. Juce sam bila kod doktorke i rekla mi je da mozda oticem zbog vremenskih prilika (nesto kao prolewcni umor), ali da povedem racuna o pritisku za svaki slucaj. Posto sam ja bas Android Paranoid, htela sam da pitam zna li neko je l' ovo normalno i kako bih mogla da skinem otoke (i da li ih je uopste moguce skinuti)?

Neno,

ja sam 32. nedelja trudnoce. Iskreno se nadam da cu se poroditi u vreme termina, a ne prerano. Sto se kilaze tice, mogu da ti kazem da se ja nisam ugojila mnogo. Hocu reci, sve mi je "otislo" na stomak. Stomak mi je stvarno oooogroooomaaaaan. Kad zanemarim stomak, mogu da kazem da sam dobila mozda 3-4 kilograma.
Hocu da ti kazem da uopste ne brines o kilazi. Hrani se uredno i zdravo, potrudi se da prosetas tu i tamo (lepo je vreme). Ako nisi nabacila kilazu - super. Ako jesi - kad se porodis brzo ces da izgubis (ipak, je vise obaveza oko 2 bebe, tako da ces biti stalno u pokretu). Povedi samo racuna o krvnom pritisku (ne bi bilo dobro da je povisen)...

Ukusi su razliciti i o njima ne vredi raspravljati. Evo, i moj zmu voli rpg-ove, a ja vise klasichne pucachine...

Ne bih se slozila sa tobom. Ja imam 32 godinice i obozzawam NFS (a i jos kojesta).
Ostale zamerke prema njemu su ok, ali igrice?!?

Da stanem u odbranu igrica & gamer-a malo :
- igrice spasavaju ljude od demencije (cak se i preporucuje ljudima u zrelijoj zivotnoj dobi)
- poboljsavaju koncentraciju
- razvijaju i poboljsavaju opazanje
- razvijaju i poboljsavaju reflekse
- opustaju

Suprug i ja smo vrlo slicni (gotovo ista interesovanja - samo nam se licnosti malo razlikuju. On je vise mirniji tip, a moja malenkost obrnuto). Ni on, a ni ja, ne bi mogli da budemo sa osobom koja nas ne prihvata u celosti. Volim da igram igrice i citam - to su moji fetisi (a i njegovi). Ne bih mogla da budem sa osobom kojoj to smeta. Spojila nas je ljubav prema igricama, SF-u, epic-u i jos nekim stvarima (inache, upoznali smo se na netu, u braku smo 5 godinica i sad cekamo prve prinove). Jedva cekamo da dobijemo klince i vec razmisljamo koje kompove da im uzmemo. Dobro, mozda smo nas dvoje malo freek-ovi, al', eto, ima nas raznih.

Voleti nekog znachi prihvatiti ga sa svim vrlinama i manama. Moj zmu ima mnogo mana (imam ih i ja), ali ja stvarno volim njegove mane (kao i on moje). Nikad ne puknem kad neka njegova mana dodje do izrazaja, vec, maltene, padnem u nesvest od smeha. Velika smo podrska i oslonac jedno drugom. On je meni, pre svega prijatelj, pa sve ostalo (kao i ja njemu). Pored brachnog partnerstva, vezuje nas i poslovno - to je tek show, al' very zanimljiv show - plivamo nekako u ovim smutnim vremenima...

Mozda moj zmu nije najbolji na svetu (mozda neko ima boljeg), al' je meni najbolji prijatelj i ja boljeg nemam i bolji mi i ne treba.

Blago tebi. Sto rece ninuska.h: "Hej, pa po ovome sam ja prirodno talentovana za to!"
Ne volim previse stvari, volim osvetljene prostorije, u spavacoj nemam TV (niti bilo koji drugi elektricni uredjaj)...

Sad se spremamo u veliko renoviranje. U saradnji sa prijateljem, koji je arhitetka, osmislili smo da srusimo zid izmedju dnevne i spavace sobe i da taj prostor bude takoreci studio. Umesto zidas, granica izmedju ova dva prostora ce da bude zardinjera sa zelenilom + neka mini fontanica ili nesto slicno. Zastakilicemo terasu koja ide uz spavacu sobu i na taj nacin cemo da dobijemo vecu sobu i francuski prozor koji ce moci preko leta sirom da se otvori. U dnevnom boravku nam ionako ide preozor duzinom celog zida, tako da tu nista necemo da menjamo. Radni deo ce, takodje, da bude maximalno osvetljen i neopterecen detaljima. Sto se decje sobe tice, bice sva ususkana i u veselim bojama (inache, ona je totalno odvojena od ostatka stana - levo ce biti decja soba, a desno sve ostalo). Ormare i regale uopste necemo imati, jer imamo jos jednu terasu, pa cemo nju da zazidamo i tu cemo napraviti americki plakar za svu garderobu, posteljinu, itd. Kuhinja ce biti sa trpezarijom, takodje bez pretrpavanja. Nas prijatelj je dugo proucavao FengShui i ima odlicne predloge. Iako zmu i ja nismo znali sta su bas principi FS-ja, posle razgovora sa njim shvatili smo da mi, u stvari, zelimo to sto on predlaze, a da nismo imali pojma da je to zapravo FS.

Inache, evo par hintova koje nam je on preporucio (i koje cemo mi ispostovati), a ticu se protoka energije:

1. Kuhinja
Pored cesme (tj. sudopere) ne bi trebalo da stoji sporet ili mikrotalasna. Pored cesme bi trebalo da stoji aparat koji ima veze sa vodom (masina za sudje, frizider, kafemat), a malo dalje (ili prekoputa) ono sto ima veze sa vatrom (sporet, mikrotalasna).

2. Spavaca soba
Bez elektricnih aparata, osvetljena, smirenih boja, neopterecena namestajem.

3. Dnevni boravak
Umerene boje, uz koji zivi detalj. TV i ostali tehnicki aparati da budu priblizno svi na istom mestu, a ne rastrkani kroz dnevni boravak (da ne bi zracili i sprecavali protok energije).

4. Radni deo
Takodje, neopterecen detaljima. Umerenih boja, uz neki zivi detalj da se razbije monotonija (preporucuje se narandzasta boja u tragovima, jer stimulise intelektualne sposobnosti), puno svetla, koja biljka, radni stolovi okrenuti ka vratima (ali nikako da budu okrenuti od prozora). Najbolje je da prostor izmedju vrata - prozor bude slobodan.

5. Decja soba
Veselih boja, mastovita, ali ne previse histericna, da bepci ne bi bili uznemireni. Znaci, veselo koje stimulise, a ne veselo koje iritira. Posto cemo dobiti blizance, jako mi je bitno da budu zaokupljeni stvarima koje ce im biti zanimljive. Pretpostavljam da ce da im bude simpa da blenu u sare na zidovima, plafonu, mastovit namestaj i tako to. Dobili smo i preporuku da ubacimo i akvarijum sa ribicima u ovu sobu, jer je radjeno neko istrazivanje po kome akvarijum jako smiruje bebe.

6. Kupatilo
Umesto kade - tus kabina (zauzima manje prostora, a i masazer ima svojih prednosti + muzikica). Nije lose cuvati i neku biljcicu poput paprati u kupatilu. Daska od wc solje obavezno spustena (ne zbog vere, nego zbog mikroorganizama). Nije lose imati i neki manji akvarijum ( ne mora sa ribicama, vec samo sa algama) u kupatilu - vizuelno lepo, plus pozitivna energija.

7. Trpezarija
E, sad, ovde ima vise fora. Za bolji apetit veselije boje, a za umereniji pastelnije boje.

Eto, to su neke preporuke koje smo dobili i uredjenje stana kome tezimo. Iskreno se nadam da ce sve da bude bas onako kako smo zamislili. Ovu su samo neke grube crte kako ce to izgledati - jos treba razraditi detalje.

Bice mi drago ako je ovo nekome od pomoci. Opet da naglasim: maltene, uopste ne poznajem FS, ali su ovo neke preporuke koje smo dobili i koje nam se jako dopadaju.

p.s.
A sad malo sale: procitala sam negde da statua zabice ili sloncheta donosi novac, a da bezbojni kristali razbijaju negativnu energiju. Takodje, da ako stambeni deo nije uradjen po FS-ju, onda bi trebalo jednom nedeljno prosuti malo soli (koje zrno) iu centralni deo prostorije - pise da to ubija negativnu energiju. E, sad, da l' je tacno ili ne - ne znam. Hocu reci, ne verujem bas u ove savete iz pera DrageSavete.

Ozbiljnija operacija je bila synus pylonidalis (grebao mi je cistu sa repnog prsljena cak), a jednostavnija uklanjanje nevus pygmentosus-a. Obe operacije sam uradila isti dan. Prvo ovu jednostavniju (cirka 15 minuta je trajala), ali je zato ova druga trajala oko 3 sata i bila sam pod lokalnom anestezijom, koja bas i nije vredela kad je poceo da mi grebucka prsljen. A bolovi posle operacije - ni najgorem neprijatelju ne bih pozelela. Naravno, nista od lekova protiv bolova nisam smela da pijem. Prvih 5 dana sam bila u agoniji. Posle je pocelo sve da se vraca u normalu polako...

Sad me ceka poseta cika zubi. Zamisli koji sam maler: zub mi je pukao sa obe strane (i ispao) i ostala mi je samo plomba. Da, da - u ustima imam sad samo plombu, koja se, verovali ili ne, vrlo cvrsto drzi. Nemam predstavu kako mi je zub "otpao", al' svejedno - morace da se vadi. Inache, imam i umnjak za vadjenje, al' on ce da cheka porodjaj i oporavak od istog. Mislim da nisam u stanju da jos jednom prolazim kroz seriju nenormalnog bola...

Ima nas jos slichne sudbine.
Trenutno sam kod cetvrtog lekara po redu (i svi su privatnici). Al' da krenem redom:

Kad sam otisla kod prvog ginekologa, ustanovio mi je trudnocu, rekao da su blizanci i rekao mi je da ne dolazim vise kod njega. Zasto? Zato sto je to rizicna trudnoca i on nece da preuzme odgovornost. Iskreno, bas me uplasio.

Onda odem kod drugog ginekologa. Kod njega sam isla 2 meseca, a mesecni pregled me je kostao koliko i mito za porodjaj (oko 500 eur - 2x ultrazvuk, analize krvi, itd.). Zasto sam prestala da idem kod njega? Poslednji put sam imala ozbiljne obaveze i nisam mogla na pregled kad smo se dogovorili, vec nedelju dana kasnije. Medjutim, prvo me je napala sestra da sam vrlo neodgovorna osoba i majka, da me bude sramota, da sad postoje samo moja deca kakav posao... Tek da napomenem da smo zmu i ja nesrecni privatnici i da od toga zivimo, posledicno, od rada i placamo tog lekara, pa nemam bas prostora da se zezam sa poslom. Kad sam joj to rekla, prebacila mi je vezu doktoru, koji je bio, takodje, neprijatan, pa sam odlucila da smo i sa njim zavrsili. Inache, ovaj lekar mi je preporuchio aktivno bavljenje sportom (narochito plivanje i duge setnje).

Treci lekar je radio u drzavnoj instituciji. Odmah po uradjenom UZ-u mi je rekao da mi je trudnoca rizicna, da razmislja o serklazu. Na pitanja imam li sekret, kontrakcije ili nesto slichno odgovorila sam sa NE. Onda me je pitao da li ja to malo lazem. Cuj, lazem?!? Al' nema veze - presla sam preko toga. Prepisao mi je Utrogestan (1x dnevno oralno) i preporuchio strogo mirovanje (nista sedenje - samo lezanje). Naravno, lezanje sebi nisam mogla da priustim. Drugi put odem na pregled kod njega, a on mi kaze kako se stanje popravilo, te da vec vidi efekte mirovanja. WTF?!? Samo sam iskulirala i nisam ni pomenula da sam i dalje fizicki aktivna koliko mogu da podnesem. E, sa ovim lekarom je ispao sledeci problem: on ima i privatnu ordinaciju. Posto smo do njega stigli preko veze, a njemu je bilo neprijatno da mi kaze da bi trebalo da svratim kod njega u ordinaciju, za treci UZ se izgovarao da nema vremena, a na kraju je prestao i da se javlja na telefon. Problem je u tome sto sam htela da mu platim, pa i da idem privatno kod njega, ali kako kad nisam znala kako da ponudim? Uopste tada nisam znala da ima privatnu praksu, a "vezu" sam stalno pitala da ga pita koliko i kako da "chastim" i tako to. Al' je "veza" insistirala da se nista ne placa, jer je preko veze, a nije mi ni rekla da covek ima privatnu praksu (da sam znala, nacrtala bih se u priv. ordinaciju sama...).

Tako sam bila prinudjena da nadjem cetvrtog lekara. Ovo mi je, inache, prvi lekar zenskog pola u trudnoci. Kod nje idem privatno, ali i ona radi u drzavnoj ustanovi. Ona mi je i rekla izmedju redova sta je bio problem sa trecim lekarom (znaju se). Iskreno, zena je sasvim korektna. I ona insistira na strogom mirovanju (koje i dalje, ne mogu sebi da priustim zbog posla). E, sa njom sam imala gaf. Prepisala mi je gvozdje i jos neke vitaminchice. ja sam to sve uredno pila 3 dana. Medjutim, toliko sam bila otekla i imala bolove u bubrezima da je to bilo strasno. Prestala sam da pijem to sto mi je prepisala i trebalo mi je jedno nedelju dana da se vratim u normalu. Uskoro idem kod nje na sledeci pregled, pa cu joj i reci sta se desilo. Trenutno pijem samo Utrogestan.

Sta sam shvatila posle svih ovih iskustava sa ginekolozima?
Jedino to da iskljuchivo i samo slusam svoj organizam. Kad pocnem malo da otichem ili se premorim - prilegnem. Setam koliko mi prija, radim normalno, izlazim... Jedino me malo hvata paranoja od porodjaja (prva beba je okrenuta karlichno, druga normalno). U svakom sluchaju insistiracu na spinalnoj anesteziji i u sluchaju carskog reza, jer stvarno imam panichan strah od totalnog uspavljivanja.

Inache, imala sam i ozbiljniju operaciju i jednu manje ozbiljnu operaciju u 5-om mesecu trudnoce, oporavljala sam se jedno mesec dana (prvih 5-6 dana stvarno nisam mogla da ustanem iz kreveta), a onda nastavila po ustaljenom ritmu na koji sam navikla. Opet cu reci: najbitnije je kako se mi same osecamo, jer najbolje znamo zasta smo ili nismo sposobne. Lekare treba slusati, ali, pre svega, slusati svoje telo.

Izvinjavam se ako sam malo smorila ovim postom. Nadam se da ce biti od pomoci.

Iskreno se izvinjavam ako sam Vas povredila - tek sad shvatam da Vama zaista nije lako. Tesko je sa stavovima, vaspitanjem i naravi koju posedujete korachati kroz zivot...

Da se ne nervirate bez razloga i ne projektujete dalje teorije zavere, smatram da je najbolje da nas dve vise ne komuniciramo (ne samo na ovoj temi i ne samo na ovom forumu).

Poshtovana Jano,

stavljam Vas na lichnu Ignore list.

Sve najbolje Vam zelim.

Srdacan pozdrav,
Constrictoria

Moram da primetim sledece:

1. Bolesno je ako je daska wc sholje podignuta. Kad pomislim na sve bakterije i ostale mikroorganizme jeza me hvata. Kad se daska spusti, koliko-toliko mikroorganizama ima manje u kupatilu (+ anitra, domestos, itd.).

2. Tolerancija je dvosmeran proces. Plastichno objasnjenje bi bilo:
a) Vi verujete u Boga i Bozju volju - OK. Vase pravo. Niko nema prava da vam sudi zbog toga niti da Vam nasilno "preobraca" ubedjenje.
b) Drugi imaju vere u Energiju/FengShui/Yoda-u/Darth Vader-a/NestoTrece - OK. Njihovo pravo. Niko nema prava da im sudi zbog toga niti da im nasilno "preobraca" uverenje.

Primetila sam da ste u chitavoj komunikaciji samo Vi agresivni. Ostali sagovornici su iskazali postovanje prema Vasem ubedjenju i nisu Vam rekli da npr. Bog ne postoji, te da ste Vi ovakvi ili onakvi zato sto pripadate verujucima. Smatram da je dovoljno bilo (ako Vam je cilj uopste bio ukljuchenje u diskusiju, a ne "vracanje na pravi put zabludelih ovchica") reci da ne verujete u FengShui, te da verujete u Boga.

Da ne duzim dalje, poenta je sledeca:

ako niste spremni na zdravu komunikaciju i toleranciju, onda ne samo ova tema i ne samo ovaj forum nisu prikladno mesto za Vas.

A sad, da se vratim na temu:

FengShui nisam bas nesto podrobno prouchavala (informisala sam se tu i tamo malo o materiji). Chitav koncept protoka energije mi deluje sasvim OK. Kad budem imala malo vishe vremena, sigurno cu se i ovoj materiji posvetiti malo vise.

Imas dve opcije:

1. Pitas babicu za ime i prezime, prijavis je zbog verbalnog napada nadredjenima i isteras pricu do kraja.
2. Izvredjas i ti nju.

Ne pada mi na pamet da na porodjaj odem zapustena, a jos manje da takva izadjem iz porodilista. A babice, servirke i ine - cik nek' probaju da mi kazu bilo sta neprijatno bilo kada.

Ovako: sad sam 31. nedelja trudnoće i nosim dvojke (jedan bebac je sigurno devojčica, a za drugog se pretpostavlja da je dečak, ali pošto nije lepo "namešten" ne može se sa sigurnošću tvrditi). Inače, ovo mi je prva trudnoća uopšte.
Trudnoća mi prolazi sasvim OK.
Iskreno, nisam baš imala sreće sa ginekolozima. Sad posećujem četvrtog po redu i tek sad sam zadovoljna. Inače, jedan ginekolog je predlagao mirovanje, drugi bavljenje sportom, treći je predlagao serklaž. Četvrti je najnormalniji, tj. najnormalnija.
Što se same "terapije" tiče, posle iskustava sa ginekolozima primenjujem sledeće: isključivo i samo osluškujem svoje telo. Jedem šta mi se jede kad mi se jede (uopšte se nisam nešto popravila, možda 7-8 kilograma), odmaram kad sam umorna, umereno šetam, radim normalno i tako. Poslednja doktorka mi je pre 3 nedelje prepisala ampule gvožđa i Mamavit, ali pošto sam počela jako da otičem (toliko da nisam mogla ni da se krećem) - prekinula sam sa ovim preparatima (naravno, obavestila sam doktorku). Sada koristim, borovnicu, malo kupinovog vina i koprive i krvna slika mi je skoro pa savršena.
Jedino imam malo paranoju od porođaja (dobro, lažem da je malo). Podjednako se plašim i carskog reza i prirodnog porođaja, al' to je valjda normalno...