cherry lady

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.
Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.
Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.
Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.
Odjednom, biljka progovori:
"Hej, ko ste vi?"
Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.
To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''
Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.
Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!
Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!
Ali nisu ni slutili kakva ih avantura ceka u Carobnoj sumi!
Hodajuci sumom u potrazi za Zacaranim drvetom, susreli su se sa zabicom koja je setala, prilicno udaljena od njenog carstva.
Upitali su je sta ona radi tako daleko od svog doma,jer sva sumska bica se poznaju i svako ima svoje mesto u sumi.
A mala žaba im odgovori:Ne znam,odjednom sam se ovde nasla,ali ne znam ni kako ni zasto,a sada ne mogu da se vratim kuci.

Odjednom,cela suma se zatrese,kao da je ziva...Probudilo se Zacarano drvo,ljuto i zlo kao i obicno... Zasmetali su mu glasovi koji su mu prekinuli san. ''Ko se usudjuje da me budi?! Sad cete dobiti svoje...'' Dok je drvo glasno vikalo, patuljci se ne dadose zbuniti, vec se brzo dogovorise sta koji da radi. Dok mu je jedan odvlacio paznju golicanjem, ostali se vesto popese na drvo i pocese da ga testerisu. Ali,drvo se jos vise razljuti! Pocelo je da se njise kao ludo i zbaci sa sebe dvojicu patuljaka. ''Ne dam da me unistite! Jaci sam od vas! Sve cu vas pretvoriti u kamenje, ili jos gore, u biljke ruznije od korova!'' Drvo je,razljuceno,pretilo,ali veseli patuljci su mislili kako da pomognu svojoj maloj prijateljici i oslobode je zle carolije. Skakali su ponovo i svaki put bi po malo sekirom zasekli drvo. Tako je ono postajalo sve slabije. Shvativsi da mu vikanje i pretnje nece pomoci,upita ih sta da uradi da ga ostave na miru. Patuljci mu kazu: ''Neces proci tako lako. Jednu neduznu devojcicu si pretvorio u cvet i odvojio od kuce,a ona ti nista nazao nije ucinila. Sada smo ti smetali mi jer smo pricali sa zabicom. Nemas pravo da se ponasas kao da si sam na svetu i zbog svoje ljutnje da ugrozavas druge! Smesta da si oslobodio nasu drugaricu zlih cini! I da vise nikad nisi ucinio nesto lose,jer cemo mi doci i zavrsiti sa tobom za sva vremena!'' Shvativsi da ih je mnogo vise i da ga mogu poseci,oduzeti mu zivot zauvek,drvo povuce svoje zle cini i cvet se pretvori u preslatku devojcicu koja od srece zaplaka. ''Sada cu napokon moci da se vratim svojoj kucici,'' radosno je uzviknula devojcica. To je jedino zelela i zurila je da sto pre krene,ali shvati da je zaboravila put do kuce. ''Nista zato,'' rekose patuljci, ''mi cemo te odvesti do izlaza iz sume,a dalje nastavi put sa zabicom,ona sigurno zna kuda da idete!'' I tako svi veselo krenuse ka izlazu iz sume,ostavivsi Zacarano drvo da strahuje i razmislja o svojim nedelima...

Da, proglasene su remek-delima, a nisu bas toooliko dobre. Sto kazete, i ja sam procitala tri-cetriri knjige od Koelja, a ne secam se ni svih naslova a kamoli sizea. Sad, nemojte da se smejete, ali ako neko moze, neka uzme i procita Copicevu '' Pionirsku trilogiju '' (Orlovi rano lete i jos dva romana fantasticno cine jednu celinu). Ja sam je prvi put procitala u cetvrtom osnovne, i od tada jos jedno pet-sest puta... Nikada mi nije dosadna, a cini mi se da je svaki put gledam drugacijim ocima i drugacije razumem. Svaki put mi prija i svaki put spoznam nesto o zivotu sto preethodni put nisam primetila... Mozda odem do mojih, da je uzmem opet...

A moja kumica ima dve godine i jos uvek se budi nocu...ali ne da bi sisala,vec se budi i po sat-dva je budna,i igra se,nece da spava...jadna moja kuma,i sad je neispavana kao da ima novorodjence...

Hvala ti! Je l' moze ovo? Banana spliiiit:)

Inace,za sebe priznajem da u poslednje vreme sve manje obracam paznju na pravopis i gramatiku... Npr. kazem ''Kuci sam'' umesto ''Kod kuce sam'' ili ''Docu'' umesto ''Doci cu'' i slicne stvari,a ranije mi je to bilo nedopustivo... Sada sam vise opustena,delom sto sve manje citam,delom sto se ne nalazim u drustvu ljudi do cijeg mi je misljenja stalo...uglavnom sam u krugu jednih istih ljudi koji ni ne razumeju pola toga sto govorim - tako da sam se bas opustila... ali kad dodje moja bebica i pocne da raste,krecemo sa obrazovanjem...ja sam sa 3 godine naucila da citam,a sa nesto manje od 5 da kompletno pisem...

Nsiam vrevoao da zpavrao mgou rzmaueti ono sto ctaim. Zaavljhuujci
nobniecoj mcoi ljdksuog mgzoa, pemra irta¾siavnjima nucainka sa
Kmbreid¾a, njie v¾ano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rcei,
jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu.
Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu
oloknost, tkest m¾eote ctiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa ¹to
ljduksi mzoak ne ctia savko slvoo pnaooosb, vec rcei psmraota kao
cleniu. Oavj preomecaj je sljiavo nzavan tipoglikemija.

Ovo smo ucili iz psihijatrije...to je opazanje... A sto se tice pravopisa,stvarno je bitno sta naucis u skoli,ali nisu krivi samo profesori,vec i deca...ne shvataju da neke stvari moras da vezbas i da ucis ako ne zelis jednog dana da budes glup i da se sramotis. Ako ne znas svoj jezik i svoju istoriju i kulturu, neces nikad ni tudji jezik nauciti. Ima nastavnika koji znaju,ali ne umeju da prenesu svoje znanje deci. Verujte mi,ja sam se pre neki dan zgrozila kad sam pomagala sestri mog muza oko domaceg zadatka... Srpski jezik je u pitanju... Znaci celo prepodne sam joj objasnjavala sta je vrsta,a sta funkcija reci u recenici...o padezima da ne govorim,nije znala da ih nabroji sve,a kamoli znacenje istih... Ja sam to ucila pre skoro deset godina,a ona ove godine pa nema blage veze,kao da govorim kineski...

Takodje i citanje...imam prijateljicu koja ima cerkicu od 5 godina i koja je jedna od troje dece u grupi koja je cula da se bajke nalaze u knjigama,pa su tek onda ekranizovane... Zamislite to? 20 dece ne zna da se bajke citaju...

Nazalost,nemam ideju da nastavim...a sto moram ja da nastavim,ja sam dala neke smernice pa ako neko ima ideju neka nastavi... a sta je sustina price koja se pisala sa po jednom ili dve reci? Nije imala nikakvu,pa je kasnije dobijala neki oblik...tako i ovo moje,nisam smislila pricu do kraja,bas bih volela da vidim da li ce nekome proraditi masta pa da je dovrsi po svojoj volji...

Izvini,nisam videla.
Akrobacije

STrahoVI

Pa nisam mogla da odolim...ranije sam mnogo vise pisala i pesme i price,pa mi je po jedna rec bilo premalo...mozda je bolje da dodamo tako po par recenica,da damo otprilike neki tok i da prica moze da se nastavi...za sada nemam ideju sta bi patuljci dalje mogli uraditi:)...ako neko ima neka nastavi,pa da napravimo jednu lepu bajku...ne mora da lici (i bilo bi lepo da je jedinstvena) na klasicne bajke,koje vec postoje,mada sve bajke imaju iste elemente nestvarnosti i neke zajednicke momente,pa tako i lice...

Preporucujem G.G.Markesa - ''O ljubavi i drugim necastivim silama'' a negde sam videla i prevod ''O ljubavi i drugim demonima''. Romani za svako popodne da se citaju su mi od Mir Jam - ''Mala supruga'', ''Greh njene mame''... mozete ih naci kod ulicnih prodavaca za 100-200din, jer su u knjizarama skuplje zbog ponovne popularnosti koje su postigle serije po romanima ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene majke''...

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu...

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

devojcice.

neke

kod

kao

topao

i

Glas joj je bio nezan...

Ej,sta ti je zena! Kad je sve sredjeno i na mestu, to niko ne vidi, a cim nesto nije ''pod konac'', to im bode oci, onda se sve ono prethodno ne vazi!

Mozda je stvar i u tome sto znas kakvu odgovornost beba nosi, sto znas da kad je jednom doneses na svet, ne mozes da je vratis i da zivis kako zelis i kako si zivela pre...najlepse je biti mama, ali i najteze, jer svi drugi su oko tebe tu na kratko da je ljuljaju i maze dok ne zaplace, a cim nesto nije u redu samo je daju natrag mami pa ti brini sta joj je, kad place da li je nesto boli, sta je boli...mozda te je toga strah? Jer koliko god svi mi volimo i zelimo bebu, treba biti spreman odreci se dobrog dela slobode zarad tog malog bica...u pocetku je najteze, ali nije lako ni kasnije, jer celog zivota imas jednu slatku brigu za koju si odgovoran.

I ja se plasim, jer cak i sad mm moze da ode kad god zeli, npr. nesto mu iskrsne, neki posao, on ode...drugovi ga zovu..on ode...nije to cesto, ali on nicim nije vezan, nije sputan...ne mora da ostane da lezi jer ga boli stomak ili su mu nateceni zglobovi, ne mora da ostane kod kuce iako bi isao svuda... Tako i kasnije, kad dodje beba, koja u potpunosti zavisi od majke...oni mogu da se ''izvuku'' kad im je dosta, da bar na sat-dva pobegnu od svega, a ti moras da si tu, potrebna si tom bicu... Nemojte me pogresno razumeti, ali me je strah... a kazu da spoznas nesebicnost tek kada rodis bebu, tada ti taj neko postaje najvazniji na svetu i da je to prelep osecaj... Tako da su osecanja pomesana... Zelim ti srecu i hrabrost da uplovis u nove vode!

Izvinjavam se zbog pravopisnih gresaka...u sakama nemam osecaja,sasvim su utrnule,a i vid mi je malo zamucen zbog pritiska...

Moj mladji brat Nikola rodjen je 11.sptembra,a to je inace dan kada je bio rodjen i nas veliko PATRIJARH PAVLE... A to mi je inace prelepo ime za decaka... Meni je termin 28.07.,ali ako bude bas 30.07 (na Ognjenu Mariju) bice Marija... to mi je nekako lepo. Imala sam drugaricu cija je mama zelela da se ona zove Angelina,ali se tati nije svidjalo...kada se ona rodila na taj svetac,mama je pitala tatu: ''Kako ti se svidja nasa devojcica?'' i on je rekao: ''Kao andjeo! Neka bude Angelina!'' <3 <3 <3

Sastavni deo kolposkopskog pregleda je i Šilerova jodna proba, koja se sastoji u premazivanju posmatrane povrsine jodom. Malo se saceka, tada se zdrav epitel oboji tamno mrko, dok patološki promenjen pločasti epitel i zdrav cilindrični epitel ostaju svetli. Jod pozitivna proba znači da je pločasti epitel zdrav, odnosno da na tom mestu verovatno nema karcinoma. Jod negativna proba znači da je epitel ostao svetle boje i da je sumljiv, između ostalog na karcinom. Kad kolposkopija pokaže prisustvo sumnjivog epitela, obavezno se vrši ciljana biopsija.


Naravno,to sve nije tako strasno,ne mora uopste da se radi o karcinomu,vec se govori uopsteno... Kolposkopija je jedna jako dobra dijagnosticka metoda u ranom preveniranju i otkrivanju bilo kakvih bolesti ili promena na grlicu materice-ako je promena,ne znaci da je lose.


I ja sam radila kolposkopiju pre trudnoce,a dr mi nista posebno nije objasnjavala,vec je samo nacrtala neki krug-to je verovatno grlic,a te tackice ili linije to je verovatno epitel I mene malo ljuti to sto nece da pojasne...znam iz skole nesto ono osnovno ali ne znam da tumacim nalaz,pa sam bas nadam se da sam malo pomogla, i zapamti: nemoj mnogo da se nerviras,dr kakvi su takvi su,opet bi ti rekli da je nesto ozbiljno,tako da jedino sto ti preostaje je da im verujes i prepustis da vode brigu o tvom repr. zdravlju...