snekidj

Eh, kako bih volela da mogu da se pohvalim da recikliram. U mom bloku na NBGD-u, na moju veliku zalost, nema kontejnera namenjenih za razllicite vrste otpada. Mislim da bi se i nasi ljudi relativno brzo prilagodili samo kad bi im se pruzila prilika. Naravno bilo bi jos neko vreme pojedinaca koji guraju kese sa smecem u otvore za MET ambalazu, ali i oni bi se ubrzo uhodali. Kada sam bila u poseti sestri u Nemackoj uzivala sam posmatrajuci kako u njenoj kuci svaka vrsta smeca ima svoju kesu ili kantu i tacno postoji nedeljni raspored kad se koja vrsta smeca odnosi. Stvarno mi to nedostaje kod nas. Po prirodi sam perfekcionista (devica u horoskopu) i jedva cekam da pocnem da razvrstavam i recikliram.

Vozila skoro do samog porodjaja. Uglavnom po gradu, nista dalje!

Hvala, Citana!
Mislim da ce prica zaista vratiti veru i nadu mnogim buducim mamama.

Draga Yora, iskreno se nadam da od tvoje poslednje poruke do sada ima lepih novosti ili da ce ih uskoro biti. Da ne treba gubiti nadu pokazace vam moja prica.

Naime, imala sam problem da prvi put zatrudnim (ako se to uopste moze nazvati problem) cekajuci 7 za mene tada dugih meseci. Suprugov jako los spermogram nas je demoralisao. Moja doktorka ne dozvoljava da gubim nadu famoznom recenicom:”Dokle god postoji i jedan pokretan spermatozoid postiji sansa za trudnocu!” Do zaceca je doslo u toku bombardovanja 1999. kada sam se najmanje nadala i kada mi je mozak bio najrastereceniji po pitanju trudnoce. U januaru 2000. rodila sam sina Vladu. A onda smo nakon 4-5 godina hteli i drugu bebu. Godine su prolazile. Bioloski sat je polako otkucavao. Spermogram jos losiji. Tesili smo se sto imamo, hvala Bogu, naseg Vladu. Medjutim, zelja je bivala sve veca i veca. Hteli smo inseminaciju ali i za to je trebao bolji spermogram. Suprug pocinje terapiju. Poboljsanje minimalno. I kada smo vec izgubili skoro svaku nadu, u prolece 2009. sa nepunih 40. godina zatrudnela sam drugi put prirodnim putem. U januaru 2010. rodila se mala garava curica - Nada. Razlika medju njima je 10 godina i 10 dana. Vlada prosto obozava sestricu!

Hvala Bogu, ostvario nam se san! Nema srecnijih mame, tate i bate!

Pozdrav svim sadasnjim i buducim mamama uz ponovljenu poruku da nikad ne treba gubiti nadu!

Draga imenjakinjo, pridruzujem se cestitkama. Sada verovatno vec uzivas u prvim promenama na svom telu. Tvoj slucaj me je podstakao da iznesem i ja svoju pricu koja takodje porucuje: NE GUBITE NADU!

Naime, imala sam problem da prvi put zatrudnim (ako se to uopste moze nazvati problem) cekajuci 7 za mene tada dugih meseci. Suprugov jako los spermogram nas je demoralisao. Moja doktorka ne dozvoljava da gubim nadu famoznom recenicom:”Dokle god postoji i jedan pokretan spermatozoid postiji sansa za trudnocu!” Do zaceca je doslo u toku bombardovanja 1999. kada sam se najmanje nadala i kada mi je mozak bio najrastereceniji po pitanju trudnoce. U januaru 2000. rodila sam sina Vladu. A onda smo nakon 4-5 godina hteli i drugu bebu. Godine su prolazile. Bioloski sat je polako otkucavao. Spermogram jos losiji. Tesili smo se sto imamo, hvala Bogu, naseg Vladu. Medjutim, zelja je bivala sve veca i veca. Hteli smo inseminaciju ali i za to je trebao bolji spermogram. Suprug pocinje terapiju. Poboljsanje minimalno. I kada smo vec izgubili skoro svaku nadu, u prolece 2009. sa nepunih 40. godina zatrudnela sam drugi put prirodnim putem i u januaru 2010. rodila se mala garava curica - Nada. Razlika medju njima je 10 godina i 10 dana. Vlada prosto obozava sestricu!
Hvala Bogu, ostvario nam se san! Nema srecnijih mame, tate i bate!
Pozdrav svim sadasnijim i buducim mamama uz ponovljenu poruku da nikad ne treba gubiti nadu!

Udala sam se sa 27. Sina Vladu sam rodila sa 30. Želja mi bila da do 35. rodim još jedno dete ali nam se nije dalo. Nisam odustala. Kada sam već počela da gubim nadu, u 40. začela se mala Nada koja je sad stara 4,5 meseca. Smatram da nikad nije kasno za rađanje dokle god se žena oseća sposobnom. Ja sam se prosto podmladila rodivši malu Nadu!