januska
Član-
Broj odgovora
2 -
Priključio/la se
-
Poslednja poseta
Aktivnosti člana/članice januska
-
januska je dodao/la post u temi Kako ste se izborili sa adaptacijom?
Evo moja devojcica je krenula u septembru u obdaniste.Mislim da je mnogo bitno da se i majka i otac psihicko dobro pripreme.Nase iskustvo je sledece.Krenuli smo u septembru i 2 nedelje nam je trajalo privikavanje.Prvi dan sok dete ulazi u vrtic uzima ga vaspitacica i ja dolazim po nju za 1 h. tako tri dana po posle po 3 h pa do spavanja i posle 2 nedelje ceo dan.Mi smo se jako tesko privikli....jos uvek se privikavamo.Kada je pocela da ostaje ceo dan tu tek nastaju problemi, kako udjemo u obdaniste pocne da povraca....i tako mesec dana.Mislila sam da ovome nema kraja i najteze mi je bilo jer nisam znala sta da radim.Kada dodjem po nju ona je odusevljena sa obdanistem kaze da joj je lepo i da sutra nece plakati, ali sutra opet ista prica.Pritom nocu bunca da nece da ide u obdaniste.Vaspitacice su me svakodnevno ubedjivale da je ne ispisujem i u pocetku su jedva uspevale mene da smire u dvoristu vrtica koliko sam plakala....Mislila sam da nema kraja, danas nam je druga nedelja kako ne povraca place jos malo ali to je zanemarljivo i sto je jako bitno dete se promenilo sada se vec zaigra sama i drugacija je u igri sa drugom decom.Nadam se da nam se faza povracanja nece vratiti.Tako da mame budite uporne znam da je uzasno tesko ali izdrzite, ipak im je bolje sa svojom generacijom nego sa babama i dedama.
-
januska je dodao/la post u temi Sve o porođaju carskim rezom
Pozdrav svima,
Evo da podelim i ja svoje iskustvo sa Vama , pre tri godine sam se porodila carskim posto je beba bila karlicno okrenuta visoko, tako da su doktori odlucili da to bude carskim rezom.Kada sam legla na sto mislila sam da se nikada necu probuditi ali pomislila sam KAKO BOG DA AKO UMREM UMREM, posle zavrsenog porodjaja i budjenja osecala sam jake bolove i mislila sam da sam ostala nepokretna bila sam prestravljena,nisam mogla da pomerim noge...ali sada shvatam da je to bilo u trenutku panike....sestra me je obilazila tokom noci i terala me da sto vise mrdam noge posto nisam mogla da ustanem kako bi ujutru napravila koji korak....mislila sam da nikada mecu uspeti.Ujutru sam se prosetala po sobi i svaki naredni dan je bio sve laksi.Sve se to brzo zaboravi kada se vidi beba