Aktivnosti

Aktivnosti



  1. Julls je dodao/la post u temi Sve o porođaju carskim rezom   

    Jelena, ukoliko planiras porodjaj u betaniji (a ako ti nick znaci da si novosadjanka ) onda ti preporucujem da dogovoris unapred ko ce ti raditi. ja sam bila na dogovorenom, trebala sam stici u bolnicu u ponedeljak, da bi obavili u sredu CR, ali zbog povisenog pritiska, ja sam stigla u petak, pisala u flasi i primala terapiju do porodjaja. ovo sa flasom je za one dame koje imaju poviseni pritisak, time se proverava nivo proteina u mokraci (salju oni to negde predpostavljam).
    uglavnom, ides na EKG, proveru brzine zgrusavanja krvi, opsta krvna slika i pritisak. cvrstu hranu prestajes da jeden u 12 predhodni dan, a vodu i sokove u 18 isti taj predhodni dan.na sam dan operacije, budjenje je u 5 da te klistriraju (deo kojeg sam se ja licno plasila, ali nije nista strasno), i onda cekas da te pozovu. gore u predoperacionoj sali dobijes kanilu (ona iglica kroz koju dalje primas sve intravenozno sto ide) i pripreme te za operaciju. kad se prebacis na OP sto, dobijes infuziju sa anestezijom i zaspes lepo. ja se jedino secam onog trenutka kad mi je dr prskao stomak jodom. dalje ne. jedna sestra mi je sutradan (u viziti) rekla da kad je sve bilo zavrseno i dok su me nosili na intenzivnoj, ja sam se izvinjavala sto me "to" jako boli. uglavnom, mislim da je red da sve one zene koje idu na bilo koju operaciju, pa i carski, shvate da je to normalno budjenje iz anestezije: pricas stvari koje mozda ne bi nikad izgovorio, hladno ti je i jos si u bunilu i ne znas gde si. to da te grlo boli je opet individualno. meni su tu intubaciju verovatno odlicno uradili, ja bolove nisam imala, ali sam nakon operacije malo teze disala (to su bili kratki udisaji i izdisaji) koji su trajali par dana, dok sam bila u bolnici. ukoliko imas srece da ostanes dva dana u shok sobi, super. onda ces dobijati lekove protiv bolova u ta dva dana, a posle, nakon prelaska u poluintenzivnoj nezi, nema toga.
    bebu sam videla odmah nakon sto sam stigla u shok sobi, zamolila sam sestru da vidim bebu, iako sam bila polusvesna,jasno se secam kad su mi doneli prdu jos uvek zamotanog u roza carsavu kako place. naravno, plakala i ja....ne zbog osecaja da je moj, nego nisam verovala (no ovo su vec druge teme, jel ..).
    preporuka je da se sto pre ustane, i da sto pre pocnes da hodas, da bi sto pre se osecala bolje. ja nisam mogla odmah, i da boli, boli, ali nije nista strasno. mislim, nije nepodnosljivo. pre mog porodjaja mi je prijateljica rekla: bolje da imas rez na stomaku nego u medjunozju i da sedis ko kvocka jos mesec dana, posebno ako dobijes epiozotomiju "za medalju". no, i to je individualno, ima svakakvih primera.
    nemam losa iskustva sa samom operacijom, vise bih rekla da je osoblje vrlo cesto nikakvo (posebno jedna sestra na poluintenzivnoj), ali, moj ti je savet da ne sljivis njihovo ponasanje. oni su tamo zbog nas, a ne mi zbog njih. i trudi se da dobijes sve sto ti pripada (u smislu nege). bolece okretanje na stranu, imaces osecaj da ti creva ispadaju, bolece kad se smejes ili kasljes, ali kad ti bilo sta od toga dodje, samo rukama blago stisni ranu. osecaj da ce popucati je samo osecaj, nista vise. probaj u krevetu dok lezis na odelenju da radis kegelove vezbe, pocni jos tamo, posto zapisavanje je cesto nakon ove operacije.
    crevna funkcija se vraca nakon par dana, kad budes dobila i polutvrdu hranu, i to je ok. to sto ces imati gasove, popularno receno prdeti non stop, da te ne smara. to je normalno i u redu. na tom odeljenju fart je zvuk iz svake sobe.
    moja preporuka je da ne popijes sve one silne cajeve koje dobijas (caj mi je u betaniji ostao u najboljem secanju), vec polako, zbog naglod nadolaska mleka. ukoliko se nisi pripremila, budi spremna i na nagli nadolazak mleka (let down) i to mala bebica ne moze bas sve posisati (cesto ali ne i uvek tako) i topla preporuka je da imas aventovu pumpicu uz sebe, da masiras grudi sama, listove kupusa (da da, veoma je ozbiljno ovo), ali sve je to ukoliko imas puno mleka koje se zacepilo u kanalima.
    kad ti nose bebu na podoj, budi uporna da te nauce kako treba. oni su tamo za to. zapamti
    baby blues ce se neminovno pojaviti, jedan od tih 4-6 dana dok si tamo. nista strasno, i to je za ljude
    raspisah se od ranog jutra...nadam se da sam ti pomogla da shvatis da nije sve tako strasno, ali i da nije sve bas najjednostavnije. svakako, iskreno bih ti preporucila da ne razmisljas puno o tome, neces nista promeniti, sam tok dogadjaja je takav da ti ne odlucujes o boli, o operaciji, o tim stvarima...samo budi pozitivna, veruj da mi je to veoma pomoglo dok sam bila tamo
    naravno, ako nesto hoces vise da znas, slobodno mi posalji poruku, da ne davim sa svojim ogromnim postovima.


  2. Bombica Praskavica je dodao/la post u temi Do kada ste dojili?   

    Starijeg sina sam dojila 5 meseci ( ali je od početka bio na mešovitoj ishrani, tj. dodavala sam mu Bebelac - zato mi se i smanjila količina mleka, da bi onon stalo kad je dete imalo 5 meseci).
    Mlađeg još uvek dojim - bez dohrane.

    Jeste lakše kad dete samo odluči kad će prestati da sisa.
    Prvi put sam preplakala, bilo mi je mnogo teško.
    Sad mislim da neću imati tako emotivnih lomova kad budemo prestajali.


  3. Jana je dodao/la tema Uslovi i pravila korišćenja foruma   

    Problem sa forumom
    Јуче сам поставила аватар а данас потпис и ни једно се не појављује на дисплеју.
    Шта радим погрешно?
    • odgovora
    • pregleda


  4. Tamara je dodao/la post u temi Pamučne pelene   

    Pampers... mesec dana široki povoj, onda izbacili i to.


  5. Draganica Bobica je dodao/la post u temi Epiduralna anestezija   

    Ja sam se porodila u Nišu i u nasem Porodilištu epidural je misaona imenica. Ne dobijaju je cak ni one sa najjačom vezom, ne možeš da je dobiješ ni ako želiš da je platiš, jer navodno kako kažu naši doktori U NAŠEM PORODILIŠTU JOŠ NE RADIMO PORODjAJE SA EPIDURALOM, a meni su ga ipak uradili.

    Ne znam da l sam bila prvi slučaj, ali stvarno nisam čula da se neka u Nišu porodila uz epidural. Meni je pre sedam godina uradjena timektomija, tako da pre dve godine kad sam trebala da se porodim, doktori u Porodilištu su mi rekli da moram da primim epidural, jer ne daj Bože ako nešto krene kako ne treba ne smeju da mi daju totalnu za carski, nego će samo da mi pojačaju dozu epidurala i onda me porode na carski.

    Ne znam koliko boli porodjaj bez epiduralne, ali sudeći po onome što sam čula i videla, mislim da jači bol ne postoji. Kad su mi davali epidural, ležala sam na stranu i rekli su mi da ne mrdam, ubod uopste ne boli, oseti se malo, ali kao i klasicna injekcija. Osećala sam kontrakcije koje su bile baš bolne, povećavali su mi dozu, ali me je i dalje isto bolelo, ali ipak mislim manje nego što bi bolelo bez. Imala sam još nekih komplikacija, ali to već nije vezano za epidural, nego za sam porodjaj, tako da o tome neću ovde da pišem.

    Sve u svemu, što reče neka ovde VREDI SVAKU PARU, ali stvarno. A i bolje da platiš 20 000 da bude lakše i tebi bebcu, nego da daš 10 000 da suprug bude uz tebe, jer od njegovog prisustva neće manje da te boli, a od epidurala hoce.


  6. Bombica Praskavica je dodao/la post u temi Porodilište "Gradska bolnica Zvezdara" - Beograd   

    I ja sam se oba puta porodila u Gradskoj bolnici.
    Prvi put nisam bila oduševljena doktorkom na porođaju, niti ljubaznošću babica, bila sam u BF ( sviđa mi se što mi je beba non-stop " na oku" ).
    Drugi put sve extra - od doktora i babice na porođaju, do sestara na odeljenju.
    Oba puta sam išla bez "veze" i bez plaćanja bilo kome.


  7. Tamara je dodao/la post u temi Organizacija oko spavanja   

    Ne znam da li je to razlog ili naša beba jednostavno voli da spava, ali opisaću ti jedan naš dan u nadi da će pomoći. Ujutru ustajanje, klopa, pratimo tatu na posao i igramo se. Sve to izmedju 6 i 7h. Druženje do 8h, onda malo dremke (15min - 1h). U toku dana jedemo na 3h. Kupanje nema fiksno vreme, uvek je 1 sat pre nego što beba treba da jede, ovo iz dva razloga - da ne plače dok ga kupamo zato što je gladan, i da posle masažice, mackanja i oblačenja bude taman raspoložen za klopu. Dakle, ovaj proces se završava negde izmedju 21 i 23h. Onda se priguši svetlo, smanji muzika ili tv i ide klopica. Ovaj obrok po pravilu najduže traje (30 - 45min). Posle toga se malo nosamo sa tatom i spavanjac...do ujutru!


  8. Tammy je dodao/la post u temi Ćaskanje trudnica   

    Cao svima! Ja ocekujem drugu bebu pocetkom maja, veca "beba" ce krajem maja 4 godine!
    Prvo dijete sam rodila na carski radi komplikacija, sada se nadam prirodnom porodu pa tako da mi je to opet, kao prvo jer nista opet ne znam!



  9. bubili je dodao/la tema Od rođenja do 6 meseci   

    Kada je vasoj bebi pocela da raste kosa
    Kada je vasoj bebi pocela da raste kosa? Moja Tara je usla u sesti mesec i uopste nema kosu
    • odgovora
    • pregleda


  10. Bumbi je dodao/la post u temi Višak kilograma   

    Kod mene je u poslednjih godinu dana bilo ogromnih oscilacija...Zatrudnela sa 78 kg,u 6-om mesecu imala 69 kg,na dan porođaja 85,kad sam dosla kuci 77,tri meseca posle porodjaja 88kg,sada 5,5 meseci posle i dalje stojim na 88 kg.Pre 3 dana sam krenula u borbu za vraćanje na ispod 80.


  11. bubili je dodao/la post u temi Organizacija oko spavanja   

    I moja beba spava jako malo preko dana. Nikada ne sastavi duze od 20 minuta. Ali zato nocu odlicno spava. Zaspi oko pola osam i do ujutru do sedam se ne budi.


  12. Pasuljce je dodao/la post u temi Voda za bebe   

    Sto se tice kima, jel dajete bebama espumisan kapi protiv grceva? Ja sam mojoj davala i kad sam mu dala jos i kim bilo je samo gore. Da li je i kod vas to slucaj?


  13. Blonde je dodao/la post u temi Blizanačka trudnoća   

    I ja sam mama blizanaca od 14 meseci! Imam dva decaka. Trudnoca prosla da se pozeleti moze sem sto sam dobila 35kg. Porodila se na zakazan carski u 39 nedelji, bez trudova, bolova... Jedan beban je mao 2750 drugi 3200, obojica su bili karlicno pa smo xato islina carski.
    Od prvog dana predlazem da uvedete disciplinu tj. satnicu sto se tice spavanja i hranjenja jer ako jedu na zahtev...ubrzo necete znati ni ko je jeo ni ko je spavao... I vama i njima ce biti lakse. Uspeso sam ih dojila 7 meseci i onda sam prekinula jer m je bilo bas, bas naporno! Sama sam, nisam imala pomoc kao ni sada i onda mi je dojenje bas predstavljalo problem jer vise nisu bili mali da ih dojim istovremeno a kad sam htela jednog po jednog onaj koji nije dobio da jede sad i odmah se besomucno drao Probala sam i sa izmuzavanjem pa su poceli da zezaju hoce siku, hoce flasicu kako im kad dune i onda sam dila ruke ali su do tada jeli vec svu hranu i dobili dosta imunoglobina kroz mleko. Probajte da izdrzite do 6 meseci posle kako hocete i mozete. Dojiti blizance je mguce, istovremeno dojiti je mpoguce i pozeljno jer stedite dosta vremena, budite ih za klopu da bi napravili red i ritam nemojte da vam bude zao u suprotnom bicete neispavani i nervozni a oni to osete pa ce biti trenutaka kad ce te plakati zajedno.
    Prvih par meseci se secam da sam samo dojila, presvlacila i sve tako u krug! Necu da vas plasim ali...imati jedno i dvoje odjednom je veeeliika razlika. Dupla radost, dupla srea ali i dupla muka.
    Ako treba nesto tu sam!




  14. Ivana_bre je dodao/la post u temi Vaše telo nakon porođaja   

    Sobzirom da sam imala veeeeliku epiziotomiju, trebalo joj je oko mesec i po dana da zaraste (nisam dovoljno "luftirala" ranu, tj. skoro ništa, jer su nam mesec dana u kući bili roditelji+brat moga muža i to ne da pomognu, nego da gledaju u bebu, a ja im kuvala kafe - ćurka). Pošto sam bila veoma nervozna zbog te situacije, nagojila sam se 10kg nakon porođaja, pa sada to polako skidam, iako ne držim dijetu jer još uvek dojim bebu. Što neko gore reče, imam stomačić, ali se ne opterećujem izgledom previše, jer će sve doći na svoje, a i šmekam teretanicu u komšiluku, pa ćemo videti šta će da bude


  15. Ivana_bre je dodao/la post u temi Prirodni porođaj   

    Porodila sam se prošle godine u avgustu mesecu u Opštoj bolnici u Subotici, nekoliko dana posle olujne kiše koja je poplavila podrum bolnice, pa je crk'o centralni klima uređaj, dakle prava paklena atmosfera, u predporođajnoj sali +40...
    Sobzirom da sam bebu nosila nisko, morala sam da ležim od četvrtog meseca trudnoće, čega sam se i pridržavala, te sam vreme prekraćivala čitajući literaturu za trudnice i pratila sam nekoliko foruma i naravno neizostavni Bebac. Načitala sam se bukvalno svega i svačega i mnogo me je bio strah samog porođaja, ali sam, hvala Bogu, prošla super za prvorotkinju.
    Elem, tog jutra sam se probudila oko sat vremena pre nego što sam planirala, otišla u kupatilo, obavila šta sam imala i osetila čudno curkanje. U prvi mah pomislih da mi je beba verovatno nagnječila bešiku, te sam se vratila u krevet na meditaciju, pošto me je posle čekao pregled kod dr i sve što ide uz to. Nije prošlo mnogo vremena dok sam ukapirala da sam potpuno mokra i da to "curkanje" nema veze sa bešikom. Brobudih mm, koji je, kada sam mu rekla da mi je verovatno pukao vodenjak, momentalno skočio po torbu za porodilište, stao na vrata i čekao da krenemo. Hehehe, ne bih ja bila ja da nisam počela da izvodim i da se izmotavam, pošto me je pošteno uhvatila frka i panika jer je to bilo to - porođaj. Sobzirom da nikakve druge tegobe nisam osećala, osim što sam iza sebe ostavljala barice, pozvala sam sestru koja radi sa mojom dr da je pitam koliko imam vremena da stignem do bolnice, tj. mogu li na miru popiti kafu (valjda mi se ceo dispanzer za žene tada smejao kada im je rekla kako se izmotavam samo da ne idem u bolnicu). Konsultacija beše uspešna u moju korist, pa mi je mm sve vreme, dok sam nervozno srkala kaficu, vikao da sam blesava, da time neću odložiti porođaj i da on nema položen kurs za babice, te da bi bilo lepo kada bih se već jednom smislila, stisla petlju i pošla.
    Ubrzo smo stigli u porodilište. Prijem prošao ok, dežurna ekipa babica i dr-a super, kao da sam ih nameštala. Prošlo je sat vremena u predporođajnoj sali, dve ženice oko mene već su bile u popriličnim bolovima, a meni ništa. Šetkam se i "čukam" poruke. Malo-malo pa provere bebca na ctg-u, voda davno istekla, ja otvorena tri prsta, kao i tri nedelje pre porođaja. Tada odlučiše da mi priključe indukciju, da malo poguraju stvar. (Zaboravih da vam kažem da je tada na porođajnom odeljenju bilo i tri lekara na specijalizaciji, veze sa vezom nemaju, moraju da nauče, pa naravno svi moraju da opipaju - katastrofa kako neki ljudi nemaju osećaja u rukama. Bila sam im zamorče, pošto sam pristala da me i oni prate, pipaju i šta sve već ide uz to). Za nekih sat vremena sam počela da se otvaram, ali ne dovoljno brzo, a kontrakcije su me već vražije bolele na dva minuta, tako da sam ih tada već jedva predisala. E tada sam dobila inekciju protiv bolova, ne sećam se šta mi rekoše koju, ali me i nije bilo briga tada, samo da preživim onaj bol. Extra neka inekcija, skoro momentalno mi je postalo super, vratih se među žive ljude. Ponovo mi je dobro, zezam se sa ljudima, kuckam porukice... Prošlo je još otprilike nekih 2-3 sata dok nisam skočila i počela da urlam na prvi napon. Eeeeee TO je bol! I to taman u vreme smene, ali su ipak ostali svi da me porode i jako sam im zahvalna na tome, sobzirom da smo pričali, družili se i zezali ceo dan (opustiše me ljudi i sve beše u fazonu: ma nije porođaj ništa strašno, rešićeš ti to brzo). Babice su mi pomogle da se popnem na onaj njihov svemirski sajber novi sto za porođaj, prošlo je još dva napona i moja Sonja se oglasila! Dobila sam veeeliku epiziotomiju, stvarno bezbolno šivenje iste i prelepog bebca u naručje na prvi podoj. Bile smo zajedno oko sat i po, pa su me sproveli na odeljenje i Sonju mi doneli sutra dan ujutru.
    Prezadovoljna sam subotičkim porodilištem, sobzirom da sam tamo krenula sa stavom da ne dam nikakav extra novac nikome, jer je to njihov posao za koji oni dobiju platu. Nisam se nadala da ću dobiti ni 10% pažnje od onoga što sam tamo zaista dobila, sobzirom da znam za sasvim suprotna iskustva žena iz moje okoline (osim što je bilo pakleno vruće, ali za to nisu oni krivi). Zaista, sa pravom mogu reći - lepo iskustvo.
    Nema tog bola koji ne može da se zaboravi kada uzmete u naručje vašu bebu, kada vas vaš bebac zagrli, obraduje vam se, nasmeje se...
    Zaboravih reći da su se babice krstile kada su me pitale za ime bebe, a ja sam im objasnila kako je ime Sonja odabrao mm, a da ću ja ime dati našoj sledećoj bebi (sve to nakon pet minuta od kako sam se porodila). Rekoše mi da žene uglavnom posle svega kukaju kako neće imati više dece, a ja već razmišljam o sledećoj bebi


  16. Ivana_bre je dodao/la post u temi Novi članovi Bebac foruma   

    Kako lepo iznenađenje! Forum na našem omiljenom portalu

    Dragi članovi, administratori, moderatori i gosti,
    drago mi je što se upoznajemo (neke možda znam i sa drugih foruma). Zovem se Ivana i mama sam šestomesečnog bebca Sonje. Obožavam forume, mada ih u poslednjih pola godine nešto ređe posećujem, nadam se da ću imati više vremena, a bogami i motivacije da se družim sa Vama. Veoma se radujem ovom forumu i želim vam/nam najtopliju dobrodošlicu, da forum razvijamo krupnim koracima i da se lepo družimo.

    (Avaj, volim da držim govorancije, ali ću se truditi da Vas toga poštedim )


  17. Marija Le je dodao/la post u temi Kako ste saznale da ste trudne   

    Cao svima ja sam nova na forumu i pre svega bih sve pozdravila. Imam jedno pitanje koje me muci vec par meseci. Naime ja imam sincica starog 2 i po godine ali ja i moj suprug zelimo jos jednu bebicu,ali nam to ne polazi za rukom vec par meseci. Citala sam po raznim forumima sta i kako ali nam jos uvek nije poslo za rukom. Da li neko od vas ima neki savet?
    A da i to da kazem vec mi kasni drugi dan pa se nadam.... Uostalom videcemo....
    POZDRAV



  18. Marija Le je dodao/la post u temi Kako ste saznale da ste trudne   

    pozdrav


  19. Talia je dodao/la post u temi Šta smem a šta ne smem da jedem u trudnoći?   

    I ja sam se bas zdravo hranila,nikakve mesne preradjevine niti bilo sta sto je puno hemije,cak sam pila Rosa vodu umesto vodovodske a voca sam jela po minimum 2 ralicite vrste u toku dana (mada nije preporucljivo ni preterivati jer je puno secera,ali sam zato izbegavala slatkise,samo sam Bonzitu kupovala).Izbegavala sam i svinjsku dzigericu i tunjevinu,jer sam tako cula,ali ne znam koliko je stetno i da li je uopste stetno...
    A fetis mi je bio vocni jogurt i mlekoooo ,tukla sam ga po 2 l na dan...


  20. Jelena9 je dodao/la post u temi Da li ste radile tokom trudnoće?   

    Radila sam do 5,5 meseci, a sad ni sama ne znam zasto. Bilo mi je muka svaki dan, i od voznje i redovno u isto veme od 3 popodne pa do negde 6 i to punih 6 meseci. Zakacila sam i one vrucincine proslog leta, tad sam bas bila usla u peti mesec.
    Ne znam, mislila sam da je bolje da radim nego da sedim kuci (mada je to vreme moglo i bolje da se iskoristi mozda). Kad je sedenje pocelo bas tesko da mi pada i da me boli stomak, trazila sam od dr da me posalje na bolovanje. E to se onda oteglo jer firma nije mogla da nadje radnika za zamenu. Kad je posle 2 obnovljena konkursa (2 puta po dve nedelje) nadjena devojka, ostala sam jos 2 nedenje da je obucim. Na kraju sam stvarno jedva docekala da odem.
    Dva puta (posle 2,5 i posle 6 meseci) za vreme porodiljskog su me zvali da se vratim da radim dok ponovo ne nadju novog radnika. Nisam to prihvatila i dobila sam otkaz, sto sam i ocekivala, ali ponovo bih uradila isto.




  21. Jelena9 je dodao/la post u temi Višak kilograma   




    Ovako nesto sam i ja pricala!

    Zatrudnela sam sa 62 kg a na dan porodjaja imala 79. Kad sam se vratila kuci iz porodilista i stala na vagu totalno sam se razocarala kad sam videla da imam 71 kg. Mislila sam da je vise otislo, jer sam se osecala kao perce. A onda sam za par dana dobila jos kilogram. Jako dugo sam vukla ovu tezinu. Nisam drzala nikakvu dijetu zbog dojenja, a receno mi je da cekam 6 meseci sa fizickim aktivnostima zbog carskog reza. Posle sam isla na trcanje, plivala na moru, ali nista. Tek kad sam otisla na dijetu (UN), smrsala sam na 64. Jos uvek ne izgledam onako kako bih htela i cekam da prodje vise ova zima pa da krenem sa trcanjem.



  22. sasha je dodao/la post u temi Novi članovi Bebac foruma   

    znate li vi od kada vas cekam?


  23. Aleksandra Stankovic je dodao/la post u temi Treći trimestar   

    Cao svima!!!

    Ja sam u 30. nedelji trudnoci i osecam se super. Zapravo do sada mi trudnoca prolazi bez ikakvih problema. Za moju bebu je pravo cudo da ne mrda. Po ceo dan je aktivan. Pre dve nedelje smo bili na UZ-u i rekli su nam da se bolje naspavam sada, jer sigurno necemo spavati kad se beba rodi, onda mozete misliti...Bez obzira na sve, ja jedva cekam da vidim ovo malo stvorenje.

    Da li se neka od vas odlucila za nacin porodjaja i sta o tome mislite?

    Pozdrav


  24. Biljana je dodao/la post u temi Sve o porođaju carskim rezom   

    Pa isla sam dan ranije,uradili su mi CTG nekoliko puta,pricala sam sa anesteziologom,uradili mi EKG,merili pritisak,vadili krv...Ujutru me klistirali i odveli u salu...Secam se kao juce,tacno u 08:00 su mi dali anesteziju,u 08:20 sam se porodila a vec u 08:50 pricala sa muzem na mobilni Sve zajedno,nepun sat!


  25. Jelena9 je dodao/la post u temi Sve o porođaju carskim rezom   

    Ja sam se porodila carskim rezom u opstoj anesteziji pre 15 meseci. Razlog je taj sto je beba prednjacila nogama, tako da nisu hteli ni da pokusavaju prirodni porodjaj.
    Na otpustu mi je receno da ako dodjem ponovo na porodjaj u roku od dve godine, ponovo ce biti CR, a ako prodje vise vremena onda moze i prirodnim putem. Ja bih ponovo birala CR, samo iz razloga sto bih znala sta me ceka, pa nema straha od nepoznatog.
    Sam bol i nije nesto preterano jak, sasvim podnosljivo. Malo je nezgodno ako vas spopadne kasalj ili kijanje
    Ono sto mi je bilo grozno je budjenje iz anestezije, trebalo je da progutam pljuvacku sama, ali nisam mogla pa su je izvukli onom cevcicom. Grozan je osecaj, kao da se davim. Takodje, u jednom trenutku tokom operacije sam se probudila, cula sam doktore sta pricaju, ali nisam mogla da vidim, govorim ili se pomeram. Nisam osecala bol, ali neki cudan osecaj da mi muljaju po stomaku, jesam. To je verovatno trajalo jako kratko, pa sam opet "zaspala", ali sam se prepala najstrasnije toga da cu do kraja zahvata biti budna. Srecom nisam.
    U bolnici sam bila 5 dana i mogu da kazem da mi je bilo OK, narocito kad sam sa poluintenzivne nege presla na obicno odelenje, gde su nam bebe donosili danju na svaka 3-4 sata.
    Citala sam vase postove i vidim da su se neke od vas bas brzo oporavile i odmah nosile bebe. Blago vama. Meni je trebalo sigurno mesec dana da me, kad podignem bebu bas ne zaboli jako stomak.
    Ali, kao sto rekoh, ponovo bih isla na carski.