Da mi je da odem na posao i odmorim se kao čovek
Nedavno sam ostala bez posla i prvih dana sam mislila kako to i nije tako veliki gubitak za mene i kako ću sada konačno moći da se odmorim i više posvetim deci i suprugu i svim onim poslovima i obavezama koje sam ranije neprestano odlagala. E pa tu sam se prevarila i ako mi verujete već posle nekoliko dana sam rekla „E da mi je da odem na posao i odmorim se kao čovek”.
Ovim tekstom želim da razuverim sve one majke koje misle kako je nezaposlenim ženama lako i kako one po ceo dan ispijaju kafe i ogovaraju one prijateljice koje su zbog posla zatrpane obavezama.
Foto: Fotolia
Kako izgleda dan jedne “samo” mame?
Za početak mogu da prepričam svoj dan. Ustajem u isto vreme u koje sam ustajala i dok sam bila zaposlena. Zatim budim decu i spremam ih za vrtić. Smatram da vrtići ne služe samo za čuvanje dece dok su majke na poslu već imaju za svrhu socijalizaciiju dece i obrazovanje. A još ako nemate baš puno sreće kao što je ja nemam pa vam deca idu u dva različita vrtića, na dva različita kraja grada i to komplikuje stvar.
Pošto sam ostavila decu u vrtiće sledi pijaca, prodavnica i redovna jutarnja nabavka. Dolazim kući i dok pijem kafu u glavi sastavljam spisak obaveza za taj dan. Naravno, da isključimo one redovne kao što je spremanje ručka i pranje veša. Neverovatno je to koliko ćete stvari primetiti kada ste kući – ovaj ormar bi trebalo presložiti, jao pogledaj ove prozore, pa oni prosto vape za pranjem, pogledaj ovu terasu, pa to je strašno… I naravno pošto sebe već smatrate dokonom ženom osećate obavezu da svoje najmilije obradujete na adekvatan način – želite da im napravite omiljeni kolač, da umesite kiflice i slično.
I dok se vi tako „vrtite” po kući već je došlo vreme da odete po decu i onda po drugi put u toku istog dana idete sa jednog kraja grada na drugi. Dolazite kući i sledi ručak, a posle toga zna se.
Kako je sada lepo vreme deca žele napolje, u stanu je dosadno i vrućina. Spremate se i odlazite na igralište, jedno dete trči na jednu stranu, drugo na drugu. Skokom u stilu bengalskog tigra hvatate dete koje upravo pada sa penjalice i preti da ostane bez zuba, na zahvatu kome bi vam pozavideli i najplaćeniji golmani branite jednogodišnje dete da ga ne pogodi lopta koju upravo šutiraju starija deca. U tim momentima razmišljate da se klonirate ili da nekim čudom ugradite sebi bar još jednu ruku ili nogu. I dok ste vi tako premoreni, oni su i dalje puni energije i vi se pitate sta je to što njih pokreće.
Mali gusari: Predrag i Ratomir
Pregledate ih da ih nisu možda prošle noći oteli vanzemaljci i ugradili im neke baterije ili motor u zadnjicu pošto su tako neumorni. Kada dođete kući sledi večera, kupanje, priča pred spavanje… I dok čitate tu istu priču u više navrata vas dete opominje da nastavite jer ste vi eto malo pridremali.
Pošto su deca zaspala, izlazite iz sobe i vidite da se plodovi vašeg rada tog dana uopšte ne vide. Ručak je pojeden, korpa sa vešom je opet puna, parket koji ste oribali je već isprljan, a na tepihu koji ste usisali su mrve od kiflica kojim ste ih obradovali… Lepo vam dođe da sednete i plačete.
Da se ja pitam svim nezaposlenim mamama bih davala mesečnu platu i uplaćen beneficirani radni staž. One nemaju radno vreme, rade 24 sata, sedam dana u nedelji.
A gde je tata?
Znam mnogi će se sada zapitati gde je u ovoj priči tata. Tu je on, ništa ne brinite, ali pošto ste vi već ostali bez posla, tata mora mnogo više da radi da bi obezbedio sve neophodne uslove za život svoje porodice.
I da, kafu sa drugaricama sama nisam popila ne pamtim. Većina njih je zaposlena i zbog obaveza se sastajemo uglavnom u kućnim posetama ili igraonicama.
Dok ovo pišem već se lagano bliži ponoć i nadam se da će mi administratori ispraviti pravopisne i slovne greške jer ja izvinite molim vas, ali na oči ne vidim.
O autorki
Milena Milenković, rođena je 29.11.1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina Predraga i Ratomira.
Ala ste mekane, kako koja generacija roditelja dolazi tako je sve mekanija i mekanija. Šta sam ja trebala da radim u istoj situaciji kao i ti – ali samohrana majka koja sem dece mora da pazi i na svoje bolesne roditelje.
Ja sam prvo mama, pa onda i lekar, koji je po isteku 2.porodiljskog popio otkaz! Isto sam tako mislila, mozda ne treba baš mnogo da se sekiram, moći ću da se bolje posvetim deci, dok mali ojača da budem uz njega, mada me sada opet hvata kriza! Kriza što finansijska, sto psihička! Osećam se nekako bezvredno jer više ne zaradjujem, a i psihički pucam jer sam 24h u kući! Kad imaš posao, malo izadješ, prosetaš barem do posla i nazad…a ovako haos. Pretvoriš se u kućnu pomoćnicu koja pri tom nije plaćena za to celodnevno rmbanje 7 dana u nedelji!!!
Pa bog te mazo kako je mene moja majka uspela da održi u životu? A da..to su bile ŽENE spremne za ulogu ŽENE, što znači i majke i domaćice i ssupruge i plču s je radila u firmi( doduše od 7 do 3) Današnejžene su toliko razmažene da je to strašno. Ni prostu biološki dodeljenu im funkciju ne mogu da urade bez kukumavčenjakako im je teško. Sramota za ženski rod!
Moja deca ne idu jos u vrtic, mladje ima godinu a starije dve ipo, ceo dan sam sa njima, i od obaveza oko njih apsolutno ne stizem nista drugo da radim. Kada budu krenuli u vrtic stvarno cu se potruditi da ne nabacujem sebi neke dodatne poslove po kuci vec da to vreme mnogo pametnije iskoristim!
Sve to rade zene i koje idu na posao , njima nije kuca prljava a dete nema rucak tako da …
Ali je bitno da stizete da piskarate po forumima.
Ovo je jedini forum koji s vremena na vreme posetim i uverim se da postoji jos zena koje su u istoj ili slicnoj situaciji pa mi nekako bude lakse. Kazem sebi: “Nisi jedina. Ima jos takvih. Sve smo zive i zdrave, nije i nece nas ovo ubiti.” Onda nabacim osmeh na lice i to mi malo razvedri misli i vrati me u kolosek… 🙂
A meni je zanimljiva ova opcija za anonimno komentarusanje koje ljudi fino iskoriste da izvredjaju nekoga bez grize savesti… ono sto je nama tesko ne mora da znaci da je i drugima i obrnuto. Svako ima svoju muku i njegova muka mu je najteza. To je subjektivna stvar i ne treba vredjati ljudi zbog toga. Ovo je isto kao kada je bila tema o porodjaju, jedna kaze da boli, druga kaze da ne boli….
A sta kazu mame koje zive u vecoj zajednici sa svekrom i svekrvom pa kad imaju posla malo vise? Kada kad deca spavaju mora da stigne da uradi malo vise jer svi odu na posao a poslovi u kuci i oko nje ostanu ni do pola zavrseni. Nije mi fizicki tesko da operem toliki ves. Nije mi tesko da spemim obroke za toliko ljudi, da ocistim toliku kucu…tesko mi je sto sam izgubila sebe, svoje vreme, interesovanja, sposobnost komuniciranja odraslim osobama, hobije, san, zdravlje… tesko mi je psihicki sto stalno gledam i razmisljam o deci i serpama i loncima, sto kada bi me neko pitao cime se bavim ili kako se zabavljam ne bih imala sta da mu odgovorim….
Baš tužno. Trebala si od početka da postaviš neke granice,nisi rob. To što oni rade ne znači da ti treba da radiš sve vezano za decu i plus kućni poslovi. Rade i drugi ljudi,pa mogu naći vremena i da očiste i da skuvaju. Moj muž radi, ja sam na porodiljskom, ali u održavanju stana učestvujemo oboje, takođe oboje spremamo ručak,peremo suđe. Jednostavno bez njega bih bila iscrpljena, jer naša beba danju slabo kad spava, da muž ne spremi ručak ja ne znam kad bih.
Svi rade u hitnim sluzbama pa su prakticno vise na poslu nego kuci. Eto na primer, suprug radi 28 dana u mesecu pa tako ima svega dva slobodna dana u citavom mesecu. Pre ovog poa je takodje radio po ceo dan i imao je 4 slobodna dana… aahh.. nekad je teze da se podnese, nekada lakse…
Imala sam prilike da ne radim posle porodjaja sa drugom cerkicom, bila sam kod kuce i celo trudnicko sa starijom, nije isla u vrtic, posle sa obe po ceo dan, jeste da je bilo jezivo tesko u pojedinim trenucima, mislila sam da cu da poludim jer je druga cerkica bila strasno naporna ali bilo je vise predivnih dana i evo me sada radim, one imaju po šest i dve godine i sve bih na svetu dala da mogu da budem sa njima po ceo dan i da “trosim svoje zivce” na njih a ne na gomilu drugih besmislenih gluposti jer deca porastu, odu i onda ti nedostaju.Nema veceg bogatstva i srece nego da majka neguje i bude sa svojom decom a ne da ih salje po vrticima, kaoda ce ih tamo neke yene bolje cuvati i to po njih 30.I ne razumem mame koje ne rade a deca su u vrticima, zaista…pa zasto radjate decu, da bi ih neko drugi cuvao po pola dana jer je vama tesko?!
Ne radi se o tome da je nekome tesko da cuva decu, vec o tome da je deci potrebno drustvo, vrsnjaci, igra sa njima, a ne po ceo dan da budu mami uz suknju. Uvek sam za vrtic i kada ne bih radila uvek bi dete slala u vrtic, pola dana tamo pola kod kuce to je najbolje.
Za decu do tri godine i jeste najbolje da budu sa mamom i tatom, pa onda u vrtic. Do tri godine su jaslice i nazalost takav nam je nacin zivota da mnogu moraju da rade i tako rano da se odvajaju od dece..
E takvima kao sto si ti bih dala svoje energicno dete pa da vidim sta bi radila da li bi tako pametovala?!
Zasto bi se opterecivali svakodnevnim ribanjem, kuvanjem, nabavkama itd?? Mi zene smo same krive zbog toga. Evo npr ja jednom nedeljno ribam kucu. Rucak nekad skuvam za dva dana, a nekad to budu peceni krompirici ili nesto tako brzinski. Starije u skoli, mladje u vrtic a ja na posao. Nije smak sveta ako se jedan dan ne oriba pod, ili ne usisa. Izbacite tepihe, kupite plasticnu metlicu i lopaticu za nuzno kad se namrvi posle jela. Ves perem dva- tri puta nedeljno po 3 masine.I neka ga ima uvek u korpi, pa sta?! Zene same sebi nametnu obaveze. Imaju previse svega u kuci. Tw police pune svakakvih figura i slicno , kuhinje ne znam ni ja kolike, brdo tanjira, casa, solja….sve to zahteva vreme da se odrzava.Prasina pada. Sto se u letnjim danima jednom meseno ili cak jednom u 2 mes ne bi mogli prati prozori? Aj zimi ko lozi sporet razumem da mora cesce. Sve nepotrebno izbacite, sacuvajte po kutijama…posvetite se deci. Setajte sa njima,vozajte se, idite na bazene….njima je to potrebno. Kad odrastu to ce da pamte. A ne dal je mama pravila danas kuvano il peceno…ili nas je castila sa pljeskom … Kafe redovno pijem sa drugaricama. Mogu deca kod babe i dede, tetke…igraonicu, nece im nista biti tih sat vremena..Sve se moze samo dobra organizacija…moja porodica tako funkcionise, vec godinama i niko se ne zali da im je lose. Mnogo vremena provodimo zajedno radili il ne radili. To je moj uspeh 🙂 a kad porastu, vraticemo tepihe, stvari iz kutija sa tavana…imacemo hrpu svega….al nasa deca ce tad vec biti svoji ljudi i moci cemo da se posvetimo nekim drugim stvarima.
Bravo za komentar, u potpunosti se slazem*clap**clap**clap*
Apsolutno se slazem, i ja tako radim 🙂 Sve je stvar samo dobre organizacije i sve se moze…
a sta trebaju ove mame da kazu sto im deca nisu po vrticima??!!! Sta bi ja dala da jesu pa da onda mogu da se odmorim a ovako ne smes sekundu da se okrenes a da ne narave neku stetu i gde god da podjes vucaras ih, ajde molim te nema se vremena za sve se ima.
Ja te u potpunosti razumem. Bila sam na duzem bolovanju zbog najmladjeg deteta. Po ceo dan sam prala,ribala,peglala,kuvala i da negde sam jedva cekala da krenem na posao. Jer jedino tamo popijem kafu ko zena i sednem ko covek. Tako da u potpunost te razumem.
Ako vam je tesko pocistit i skuhat za svoje najmilije, e pa drage moje zene niste se trebale ni udavat a kamoli postajat majke. Ja ih imam troje Bogu hvala i muza koji po bijelom svijetu zarađuje nama za zivot. Sve sama obavljam i ne fali mi nista. Sjednem i da popijem kafu a i sebe da sredim. Djeca i roditeljstvo cesto znaju biti samo izgovor i pokrice za neciju ljenost. Pa pobogu djeca znaju i zaspat, za skromnu osobu sasvim dovoljno da napuni baterije. Ali aman, ima nas raznih…nekima ni deset dana u Dubaiju nije dovoljno, eh kad bi bar eto jos koji dan moglo 🙂 🙂
Ma ti si Tanja bas neka pametnica, evo stvarno smo se zapitale sta bismo da nam nisi ti sve objasnila.
Prodavnica,pijaca i redovna jutarnja nabavka. Kako žene sebi bespotrebno natovare neke poslove. Brate kupi hranu za ceo mesec, a voće i povrće ti kući mogu stajati 3 dana da im ne fali nista, tako da nigde ne moraš ići svaki dan.
Prosečna srpska majka traži sažaljenje okoline i trudi se da od sebe napravi što veću mučenicu, valjda misli da će je to učiniti boljom majkom. Deca u vrtiću, ona ne radi i evo ispade nema vremena Bogu da se pomoli.
Vi bi trebali promeniti naziv ove rubrika u recimo ” vapaj neorganizovanih roditelja”. Evo koliko sam shvatila,deca su joj pola dana u vrtiću, a ona ne stiže kako reče ni kafu da popije. Pa gospođo draga, za to vreme dok su u vrtiću možete ne samo sve obaveze oko kuće obaviti,nego i nokte srediti i sa prijateljicom popiti kafu u gradu. Da je shvatim donekle ako je sa decom ceo dan, pa i tada bi se mogla lepo organizovati, ali ovo je preterivanje. Nama niko je pomaže, pa vala nemam za šta da kukam.
Slazem se s Vama u potpunosti. Za pola dana se moze i stan okrecit 🙂 Ma dajte molim vas, pa pojedinim mamama je tesko i ustat iz kreveta a ne nesto vise. Mozda bi joj trebala i kucna pomocnica dok su djeca u vrticu pa da eto i kafu stigne na miru popiti.
Ma zena ne ume da se organizuje, sve se moze kad se hoce i za sve se nadje vreme
Ova rubrika se svela na kukanje majki koje ne mogu da se organizuju. Ne osudjujem te zene, ali bih volela da pise i neka mama koja je pozitivna i ume da raspodeli obaveze i vreme sa porodicom a i vreme za sebe pa da svi nesto naucimo, jer od ovog kukanja nikome nece biti lakse. Toplo preporucujem svima blog MAMIN NAJLEPSI SVET.
Vala baš. Imam i ja dvoje i dok sam bila na porodiljskom je bila milina, sve bih stizala, a muž dosta mora zbog posla da putuje,pa bih bila sama sa decom po 7-8 dana nekad, a nemamo babe u blizini da nam pomažu. I ne mogu shvatiti da joj taj period kad su u vrtiću nije dovoljan da obavi sve po kući. Mnoge žene su sebi natovarile gomilu bespotrebnih poslova. Čuj u nabavku svaki dan. Otiđi jednom-dva puta mesečno pa kupi hranu za ceo mesec. Evo ok voće i povrće svaki dan. I da dodam, ne peglam ništa, ne vidim poentu ako nije izgužvano.
Ovo sto je napisala ova mama, je moj san!I ne vidim nista abnormalno tesko, I sama imam dvoje male dece, I muz mi radi po ceo dan, I izludjuje me moj posao, I kamo lepe srece da moram ovako da se ,,mucim” kao ona!Ja sve to obavljam uz posao…Tako da mi je ovaj tekst, razmazen I iritirajuc!
Videla bi ja tebe da budes po ceo dan sama sa dvoje male dece da li bi stigla da uzivas!Sve je rekla kako je kad ne radis. I ja hocu na posao da se odmorim.
Ja imam jedno i hocu na posao.
Pa cekajte, sto ne radite onda?
Ne razumem…
Nevena ne znam šta ti nije jasno, žene nemaju kome da ostave svoju decu, imam sličan primer u svom okruženju i zaista to je vrlo frustrirajuce.
Nisam imala kome da ostavim dete. Nije bilo mesta u vrticima.
Pa nema mesta u vrticu ako je jedan od roditelja nezaposlen, naravno.Opste je poznato da su prioritet deca cija su oba roditelja zaposlena…Sta ste ocekivale?
Naucite da cenite to sto ne morate da radite, u danasnje vreme to je luksuz, I uzuvajte u vremenu koje imate da provodite sa decom!Ima vremena, porasce zacas, krenuti u skolu, vi cete naci posao, I sve ce doci na svoje, a ja nikada necu prezaliti sto sam mnogo stvari propustila!
Ovo je stvarno iskren komentar, bez trunke zlobe, svako dobro vam zelim!
Ja jesam zaposlena. Prijavljena da radim. I opet nije bilo mesta. Radimo i muz i ja. Oboje prijavljeni.
Kristina, sad si me skroz zbunila, prvo si napisala da imas jedno dete I da zelis na posao, pa onda radila bi al nema ko da cuva dete, a sad kazes da radite oboje…
Nebitno u svakom slucaju.Malo mi je ovo postalo smesno, tako da necu vise komentarisati na ovu temu!
Nevena ja jesam zaposlena,ali ne odlazim na posao. Imam tu srecu da me poslodavac ceka. On je,za razliku od vas,svestan stanja u drzavi. Trebala sam da se vratim na posao pre godinu dana,kad mi je isteklo porodiljsko,ali nisam,jer moje dete nije primljeno u jasle zbog nedostatka kapaciteta. Ne znam sta vam tu nije jasno i gde uopste zivite kad postavljate ovakva pitanja.
Nevena, muz i ja oboje radimo, pa smo preko veze ubacili dete u vrtic, jer drugacije ne moze. To sto su oba roditelja zaposlena, ne mora da znaci da ce dete da upadne u vrtic. A majka koja u tekstu nema posao, upisala je decu u vrtic, a nema posao.
Ajd bar obavljate poslove na miru, dok su djeca u vrticu. Jos je komplikovanije stici sve to nama koje ne mozemo priustiti vrtic.
Moji ne idu u vrtic, jos su mali, dve ipo i jednu godinu i ceo dan sam sa njima , sta ja da kazem? Ja jedva.stignem do tih kucnih poslova, zato bih ti dala savet, isluliraj dok su u vrticu, ne mora kuca da se sija 🙂