Duge zimske noći i kratki dani snažno utiču na dnevni ritam ljudi. Ali, poslednja istraživanja sugerišu i da zimski uslovi deluju ne samo na to kako se ljudi ponašaju i osećaju, već i na zdravstvene tegobe, naročito kod žena.

Ove sezonske promene uključuju veliki broj zdravstvenih problema, od promena raspoloženja, preko zimske depresije, do promena u biomarkerima povezanim sa kardiovaskularnim bolestima, prenosi "Hafington post".

Možda najbolje istražena "sezonska" promena je sezonski afektivni poremećaj - SAD, koji se još zove i zimska depresija ili "zimski bluz". SAD je oblik depresivnog poremećaja, tipična "zimska bolest", koju karakteriše ciklično javljanje depresivnih simptoma u isto doba svake godine, najčešće zimi.

Većina pacijenata sa sezonskom depresijom prijavljuje depresivno raspoloženje ili tugu, značajan pad energije, povećanu potrebu za snom, smanjenje fizičke aktivnosti i interesa za društvene interakcije. Ovi pacijenti, takođe, tokom depresivnog perioda imaju žudnju za određenom vrstom hrane, naročito ugljenim hidratima, što često dovodi do povećanja telesne težine i čestih promena raspoloženja tokom dana.

Kod sezonske depresije je veoma uočljiv obrazac da muškarci i žene različito reaguju na sezonske promene, i to se primećuje još od detinjstva - devojčice od 13 godina prijavljuju više sezonske depresije nego dečaci tog uzrasta, a devojčice posle puberteta imaju dva puta veću šansu za ovu dijagnozu nego one koje još nisu u tim godinama.

Studije pokazuju da u odraslom dobu žene imaju čak četiri puta veću šansu da pate od depresivnih sezonskih simptoma nego muškarci. - Zanimljivo je da je ova razlika u stepenu i učestalosti obolevanja najveća tokom plodnog perioda, što ukazuje da određenu ulogu u ovoj pojavi imaju i polni hormoni - kaže Ketrin Šarkej, profesorka medicine i psihijatrije ljudskog ponašanja sa Braun univerziteta. - U menopauzi, ta polna razlika počinje da se smanjuje i najmanje jedna studija je pokazala da je ovaj pad u osetljivosti na sezonsku depresiju povezan sa variranjem hormona estroegena i progesterona kod žena.

Iz istih razloga promena godišnjih doba deluje i na plodnost, zaključuju naučnici. Do toga dolazi jer neuroendokrini signali koji prenose informaciju o kraćim danima i dužim noćima reaguju sa ženskim polnim hormonima, od kojih u najvećoj meri zavisi sposobnost začeća.

Žene lakše ostaju trudne u proleće i jesen, nego zimi ili tokom leta. Ovi podaci se doduše odnose na potpomognutu oplodnju (IVF). U teoriji veoma mnogo faktora utiče na njen uspeh, pa je bilo neočekivano kada su tokom istraživanja zaključili da i godišnje doba i količina svetlosti i te kako imaju uticaja na začeće. U studiji sprovedenoj na 305 žena podvrgnutih vantelesnoj oplodnji, uspeh ove procedure bio je najmanji tokom zime, a najveći u proleće. Osim toga, studija je pokazala da je stopa fertiliteta u tesnoj vezi sa satima dnevne svetlosti u vreme začeća, više nego druge okolnosti iz sredine, poput temperature i vlažnosti vazduha.

Srčane bolesti su vodeći uzrok smrti kako kod muškaraca tako i kod žena. A najveći broj smrti procentualno gledano dešava se - zimi. Kod žena ovo je povezano sa sezonskim kolebanjem određenih hemikalija koje povećavaju rizik od srčanog udara i služe kao markeri za ove bolesti. Na primer, CRP ili cereaktiv protein, biomarker za upalu koji se povezuje sa srčanim bolestima, pokazuje upadljiv rast zimi, i to kod žena čak dva puta više nego kod muškaraca.

Žene su, takođe, sklonije manjku vitamina D tokom zimskih meseci. Vitamin D utiče na veliki broj sistema i organa u telu i njegov manjak nedvosmisleno povećava rizik od srčanog udara, šloga, i drugih stanja udruženih sa srčanim bolestima, kao što su dijabetes i povišen krvni pritisak.

Uprkos svim ovim dokazima za promene u zdravlju tokom zimskih meseci, biologija i psihologija koje stoje iza ovih polnih razlika u reagovanju na sezonske promene nisu baš najbolje objašnjenje. Jedan od mogućih zaključaka dolazi od preliminarne studije koja pokazuje da je ženski biološki sat mnogo osetljiviji i više reaguje na promene u ciklusu mraka i svetla nego kod muškaraca. U ovoj studiji, kod žena se melatonin luči sa 80 minuta razlike u zavisnosti od godišnjeg doba, dok je kod muškaraca ta razlika najviše 20 minuta. Naučnicima tek predstoji da detaljnije ispitaju uticaj zime i kratkog dana na zdravlje ljudi, sa naglaskom na različite reakcije kada su u pitanju muškarci i žene.