Voće se jede sveže ili smrznuto, sirovo, kuvano, pečeno ili sušeno (šljiva, kajsija, smokva). Tokom cele godine jedu se različiti proizvodi od voća: kompot, džem, sokovi, marmelada, slatko, pekmez i žele. U sočno voće spadaju: jabuka, kruška, breskva, kajsija, šljiva, jagoda, malina, pomorandža, mandarina, grožđe, ribizle, smokve... Jezgrasto (ljuskasto) voće (orah, lešnik, badem, pistaći) se ređe jede i to samo u maloj količini. U ishrani se koriste i plodovi samoniklih biljaka: kupina, borovnica, šumska jagoda i šipak.

Zašto se voće za bebu kuva?
Većina pedijatara preporučuje da se voće koje dajete bebi kuva dok beba ne napuni osam meseci. Banana i avokado su izuzetak. Kuvanjem voće postaje svarljivije, te se na taj način smanjuje mogućnost nastanka stomačnih tegoba kod bebe. Kožuru voća uvek treba odstraniti, naročito kad se sprema za bebe mlađe od osam meseci. Ipak, treba napomenuti da postoje i pedijatri koji smatraju da voće uopšte ne treba kuvati.

Zašto je voće zdravo?
Voćem se u organizam unose tečnost (voda), vitamini, minerali, oligoelementi, organske kiseline, mirišljave materije, biljna vlakna i malo belančevina i masti. Sadržaj pojedinih sastojaka i njihov međusobni odnos zavise od vrste voća, stadijuma njegove zrelosti, klimatskih uslova u kojem je odgajano i primenjenih agrotehičkih mera u njegovoj proizvodnji. Sastav voća određuje organoleptičke osobine i biološku vrednost, a specifičan je za svaku vrstu i sortu. Sočno voće sadrži veliku količinu vode, malo belančevina i masti, ugljene hidrate, organske voćne kiseline, eterična ulja, minerale, vitamine i biljna vlakna. Ima malu energetsku vrednost.

Vitamina C ima najviše u limunu, pomorandži, mandarini, ribizli, grožđu, jagodama, malinama, borovnici, kupini, kajsiji, breskvi, grejpfrutu i šipku. I relativno male količine svežeg voća zadovoljavaju dnevne potrebe dece. Primera radi, 100 g svežih jagoda sadrži od 25 do 60 mg vitamina C. Kuvanjem se razara znatna količina vitamina C iz voća.

Beta-karotena (provitamin A) ima u kajsiji, breskvi, grožđu i svim vrstama žutog voća, štiti ćelije od štetnog delovanja slobodnih radikala - ima zaštitnu ulogu.

Gvožđa ima u malini, kupini, breskvi, kajsiji, borovnici, jagodama, suvoj šljivi i jezgrastom voću. Gvožđe se slabije apsorbuje iz voća nego iz hrane životinjskog porekla.

Biljnih vlakana ima u svežem voću. Nedovoljan unos ovih materija tokom dužeg vremenskog perioda smatra se značajnim činiocem nastanka gojaznosti, dijabetesa, koronarne bolesti i zubnog karijesa. Neophodno je za normanlu peristaltiku creva, a pektin povoljno deluje kod dece sa akutnim prolivom. Sočno voće nema holesterola. Organske kiseline i eterična ulja voću daju specifičan miris i osvežavajući ukus.

Kako se pere voće?
Pre jela voće treba dobro oprati pod mlazom tekuće hladne vode. Tako se uklanjaju prašina i druga prljavština. Jagodičasto voće treba pažljivo prati da se ne ošteti. Hemikalije kojim se voće prska ne mogu se odstraniti pranjem, pa se stoga majkama savetuje da oljušte voće koje pripremaju za bebu. Breskve, kajsije i šljive se lakše ljušte kada se najpre potope oko minut u vrelu vodu, a zatim u hladnu. Voće treba pripremiti neposredno pre jela jer oljušćeno na vazduhu menja boju i gubi se deo vitamina C.

Kada se bebi daju određene vrste voća?
Jagodičasto, citrusno i jezgradsto voće daje se bebi tek posle prvog rođendana zbog moguće alergijske reakcije. To se posebno odnosi na decu iz porodica u kojima ima alergijskih oboljenja. Sve ostale vrste pogodne su za ishranu odojčadi starijih od šest meseci.

Bebama se voće najpre daje pasirano, zatim gnječeno i najzad sitno seckano. Pravilo je da se prvo daje samo jedna vrsta voća, a posle intervala od najmanje 3 do 5 dana druga. Kasnije se daju mešavine više vrsta voća - bez dodatka šećera! Obično se koristi kao užina, jer ima malu kalorijsku gustinu i nije kompletan obrok.

Oprez!
Roditeljima je neophodno skrenuti pažnju na to da maloj deci ne treba u ruke davati orah, lešnik, celo zrno grožđa, kikiriki, kao ni veće komade šargarepe, mesa i tvrde bombone. Dete može da ih stavi u usta, da se zagrcne i da ih udahne u disajne puteve. Zato i kada počnu samostalno da se hrane, bolje je da deca jedu pod nadzorom majke ili nekog od odraslih ukućana!

Kupovina i čuvanje voća
Kada se kupuje sveže voće, posebnu pažnju obratite na to da ono nije oštećeno, zaprljano, da nije počelo da truli ili da buđa. Gledajte boju, proverite miris i čvrstinu ploda. Nemojte kupovati nezrele kao ni prezrele plodove. Nezreli plodovi su tvrdi, dok prezrelo voće ima neprijatan miris i nakiseo ukus, a može biti i napadnuto nekim bakterijama.

Sočno voće, posebno jagodičasto, podložno je brzom kvarenju. Kada se čuva u nepovoljnim uslovima (sobna temperatura, izloženo svetlosti), voće gubi u kvalitetu, biološkoj i hranljivoj vrednosti. Zbog toga, sočno voće treba jesti tokom dva-tri dana od kupovine, odmah ga staviti u frižider ili čuvati u hladnoj, mračnoj i čistoj prostoriji.