Dok se ne udate, svi bi da znaju šta čekate. Kad se udate - kad će beba. A kad stigne beba, i malo poraste, sve žive zanima - kad će drugo. Ovo je naš mali doprinos odbrani privatnosti parova koji su sasvim srećni i zadovoljni "u troje".

O roditeljstvu svi imaju mišljenje. I to je ok. Zapravo, bilo bi ok kad ne svi ti što imaju mišljenje ne bi imali potrebu da to mišljenje i podele sa drugima. Čak i ako te druge ono ni najmanje ne interesuje. Čak i ako ti što "dele mišljenje" nemaju decu.

Iako je odgajanje dece samo po sebi nepresušan izvor inspiracije savetodavcima, jedna tema se naročito izdvaja: pitanje drugog deteta. Pri tome se uopšte ne dozvoljava mogućnost da par o kojem je reč drugo dete ne može da ima iz zdravstvenih, finansijskih, nekih trećih, sasvim ličnih razloga, ili da su se partneri prosto složili da ne žele drugo dete i da su savršeno srećni u svom svetu - tročlane porodice.

Pa, evo šta dušebrižnicima ima da poruči jedna mama jednog deteta.

Ako imate jedno dete, primetićete ponekad da vas ljudi (naročito tete u parkiću) posmatraju sa sažaljenjem. Pa - pazite sad - nije nam potrebno sažaljenje. Evo šta mama jednog deteta ima da vam kaže.

Odgajati jedno dete znači posvetiti mu se u potpunosti

"Promenićeš mišljenje kad dete poraste, ne misliš zaista tako."

Nisam sigurna da znate šta se dešava u mojoj glavi, ali da, stvarno mislim da ne želim drugo dete. I to mislim na osnovu iskustva i činjenica. A osim toga, ne znam zašto bi to što moje dete odrasta na bilo koji način promenilo ono što osećam - uživaću u svakoj fazi njegovog odrastanja kao što uživam u ovoj sad.

"Poželećeš bebu, kad tad."

Sećam se svakog trenutka kad je ovo dete bilo beba. Svi ti trenuci ispunjeni su beskrajnom ljubavlju i nežnošću, i to mi je dovoljno, hvala na pitanju.

"Ali zar ne želiš još jednom da prođeš kroz to veličanstveno iskustvo?"

Veličanstveno iskustvo je gledati dete kako raste iz dana u dan.

"Pa pogledaj nas, mi smo prava srećna porodica!"

Stvarno mi je drago zbog vas. I nas troje smo prava srećna porodica. Samo sam ja možda malo manje iscrpljena...

"Mnogo propuštaš."

Šta tačno? Prošla sam iščekivanje "dve crtice", trudnoću i porođaj, strahove i beskrajnu radost. Grčeve. Prve zube. Prve korake, prve reči, prva maženja... Sve ono što odgajanje deteta podrazumeva. U nečemu sam uživala, u nečemu - nisam. Ali, šta to tačno propuštam ako ne uradim sve to još jednom?!

"Sebična si."

A da razmislite pre nego što progovorite, teto?


Ne obraćajte pažnju na večite savetodavce

"Dete će biti sebično."

Dete će biti tačno onakvo kakvim ga "napravimo". Teško da će sebično biti dete koje ima svu roditeljsku pažnju i ljubav, dete koje se posvećuje vreme da bi mu se objasnilo šta je lepo ponašanje i kako se grade dobri odnosi sa drugima. Deljenje se uči. Ne stiče se automatski, čak ni kad se dobije brat ili sestra.

"Dete će biti usamljeno."

Neće. Okruženo ljubavlju, izrašće u snažnu ličnost, kojoj će biti dobro u sopstvenoj koži.

Svaka porodica je drugačija. Nepristojno je suditi o drugima samo zato što se možda ne slažete sa njihovim ličnim izborima. I, kad bolje razmislite, ko ste vi da sudite?