Nepravedno je optužiti mamu za nered u kući
12.01.2017. / Izvor: http://www.byclintedwards.com/
Tata koji je na vreme uvideo da treba da uskoči svojoj ženi i pomogne joj
Shvatio sam da to nije njen nered, već naš nered, i počeo sam više da pomažem.
Pravio sam police u garaži kada mi je devojčica iz komšiluka, jedna od prijateljica moje četvorogodišnje ćerke, prišla i rekla: „Upravo sam videla vašu kuću. Prilično je neuredna. Sarina mama bi trebala da više posprema“.
„Pojedini bi tvoj komentar smatrali nepristojnim“, rekao sam.
Devojčica me je pogledala sarkastičnim osmehom i rekla: „Da!“
Ono što je zapanjujuće u onome što petogodišnjaci kažu jeste da je to 100% iskreno. I zaista, naša kuća je u neredu. U to vreme,verovatno sam mogao nabrojati milion razloga kako bi objasnio hrpe nereda, razbacan donji veš, korpe pune opranog veša kako stoje usred dnevnog boravka, i tako dalje. A na stolu je uvek nekoliko narukvica, lutki, plastelina, kao i prljavog suđa.
Po našoj kući ili balkonu uvek trčkaraju deca iz komšiluka, oni jedu našu hranu, prave nered uzimajući naše igračke i nikad ih ne vraćaju na mesto. Takođe imamo novu bebu, što je verovatno najveći (i najbolji) razlog neurednosti naše kuće.
Ali ništa od ovoga stvarno nije važno, jer čini se da nema opravdanja za neurednu kuću.
Ima ljudi sa neurednijim kućama. Video sam ih. I kad sam bio mlađi, išao sam po tim kućama, i govorio stvari poput: „Upravo sam video vašu kuću. Prilično je prljava“.
Onda bih otišao svojoj kući i pričao bih svojoj majci o tome, i mi smo se smejali i osuđivali vlasnike neurednih kuća. Moja majka bi govorila stvari poput: „Zar ona ne vodi računa o svojoj deci? Ili svojoj kući?“
Krivica uvek pada na majku.
Iako živimo u vremenu partnerstva i jednakosti, gdje nije neuobičajeno videti oca koji ne radi (bio sam to jedno vreme), bez obzira na dinamiku porodice, ljudi i dalje okrivljuju ženu za naš neuredni dom.
Znam to jer sam, takođe, krivio suprugu za našu neurednu kuću.
Nedugo nakon što je prestala da radi i ostala kod kuće, počeo sam biti jako osuđujuće nastrojen. Gledao bih po kući i razmišljao: „Imaš samo jedan posao! Jedan posao! Da se brineš o kući“.
Nikada nisam mislio o činjenici da decu jednostavno nije briga ukoliko vi brišete prašinu. Oni će svejedno prosipati čips po podu. Kada nisam radio, pomeo bih pod ispod stola, a 10 minuta kasnije ponovo bi bio prljav. Deca bi odložila svoje igračke pre spavanja, a ujutru pre nego što bih čak i ustao one bi bile opet tu.
Ne znam za vašu decu, ali moja deca su izuzetno dobra u pravljenju nereda.
Ono što sam otkrio jeste da je briga o kući zapravo kolekcija od milion poslova sa punim radnim vremenom. Moja supruga je domaćica, ona koja disciplinuje, učiteljica, medicinska sestra, vozač, tešitelj, kuvarica, vanredni student, volonter u školi, i još mnogo toga.
Pre nekoliko godina, Maja i ja smo se posvađali oko kuće. Rekao sam joj da je to sramota. Pitao sam je šta radi tokom celog dana. „Pa, ne može biti toliko teško da kuća bude uredna“, rekao sam.
Žestoko smo se posvađali. Rekla mi je da moram da shvatim zbog čega je ona protiv. I onda mi je rekla nešto što me stvarno dirnulo.
Ona kaže: „Ponekad moram da biram između čišćenja kuće i toga da odvedem Lazara i Saru u park. Ili da se družim s njima, da ih učim čitanju i pisanju. Nekada moram ili da operem sudove ili da naučim našeg sina da vozi bicikl, ili našu ćerku da hoda. Iskreno, radije radim ove druge stvari. Neću da budem majka koja ignoriše našu decu, i sebe, jer sam prezauzeta brinući se o tome šta bi komšije rekle da je nered u našoj kući“.
Više ne gledam u prljavo posudje pretpostavkom da je dokaz da Maja sedi po celi dan. Umesto toga, podignem se i operem suđe. Shvatio sam da to nije njen nered, već naš nered, i počeo sam više da pomažem.
Prestao sam da brinem o kući i počeo sam da obraćam pažnju na razvoj naše dece. Počeo sam da obraćam pažnju na to koliko su srećni, i kakav odnos imaju sa majkom, i primetio sam da ne samo da imamo neurednu kuću već da imamo zaista sretnu i pametnu decu.
Ne kažem da, ukoliko vam je kuća čista, radite nešto pogrešno. Ono što kažem jeste da ne krivim svoju suprugu što je radije učila mog sina kako da pliva nego da usisa dnevni boravak. Ne sudim joj što je moju ćerku navikavala na nošu umesto da počisti sto. I ne mislim da biste trebali prezirati nered po kući žena koje ne rade, jer postoji šansa da one to vreme mudro koriste za druge stvari.
Izvor:
Objavi ovaj tekst na
Da li ste trudni ili imate bebu?
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Saznajte sve što Vas interesuje. Razmenite iskustva, savete. Pronađite prijatelje i podršku. Priključite se Bebac forumu »
Ostavite komentar
Bojana
Muz mi cesto prebaci kako sem neorganizovana i spora kada mu zatrazim pomoc. Uvek iskoristi da me kritikuje i misli da je dovoljno ako jednom nedeljno provede sat-dva u usisavanju i ciscenju kupatila. Kad se svadjamo oko kucnih obaveza uvek mi istakne kako imam srece sto on i to radi po kuci jer...
Čitaj dalje
Stefan
Prvo kao savestan covek,pa tek kao otac i suprug necu dozvoliti da mi se supruga muci oko bilo cega a pogotovu da cisti za mnom.Mogu da joj pomognem iako radim 2posla,pa sta,nije smak sveta ako pustim usisivac obrisem prasinu ili tako to.A deca su podjednaka obaveza!!!A sto se tice okupljanja...
Čitaj dalje
Marija
U tekstu deca kritikuju onu kuću u kojoj se svi okupljaju. Mogli bi da se okupljaju u nekoj drugoj kući, pa da komšije vide onda koliko će ta kuća biti uredna. Nego, lakše je komšijama da pošalju svoje dete negde da ide, da ga neki drugi roditelj čuva, pa da se onda smeju i da ogovaraju.
