U zajedničkom životu ne ide sve uvek kao po loju i dešava se da se partneri posvađaju. Nekada se te svađe odigravaju i pred njihovom decom, a to je nešto što bi trebalo izbegavati.

Ponekad se roditelji uopšte ne ustežu da se posvađaju pred decom, naročito onom manjom, verujući da su deca premala da bi mogla da shvate šta se dešava. Sad, jeste tačno da prosečan četvorogodišnjak neće razumeti svađu svojih roditelja, ali će i te kako razumeti da se nešto loše dešava. Neće znati o čemu je reč, ali će ga ono što se dešava i te kako isprepadati.

Malo dete nije u stanju da razume smisao svađe, ali primećuje mimiku i ton glasa kojim se govori, čak i ako roditelji ne viču već „sikću“ jedno na drugo. To ga plaši i navodi na ideju da se radi o nasilju, a kasnije će taj strah da prenese na odnose s drugarima i vaspitačicama u vrtiću.

Ne pred njima

Šta uraditi ako je dete prisustvovalo svađi u kući? Odmah ga treba umiriti, utešiti i zaštititi. Ako je ikako moguće, trebalo bi da se partneri pomire odmah, pred detetom, i da mu objasne zašto je do svađe došlo. I deca u vrtiću se nekad svađaju, pa bi mališanu trebalo objasniti da se svađa dešava i odraslima, a ne samo deci – i da se i odrasli, baš kao i deca, nakon svađe pomire. Nije loše ni da se oba roditelja (obavezno oba!) izvine detetu što su ga uplašili.

Dešava se da brak ili vanbračna zajednica bude u krizi. Događa se da se partneri konstantno sukobljavaju, da su svađe česte. Međutim, u rešavanju sukoba im nimalo neće pomoći to što i njihova deca pate. Zato bi trebalo makar pokušati da se izbegavaju svađe pred decom i da se razgovor o problemima ili svađa dešavaju onda kada dete nije prisutno. Tako će dete manje patiti, što bi roditeljima, ma koliko bili nezadovoljni svojim partnerom, ipak moralo da bude bitno