Mladi tata Kristijan Janušić kaže da se dogodio jedan trenutak u kojem je nalet emocija ispričao čitavu priču i znao je da mora sve reći naglas. "Iz poštovanja prema Ani, svojim roditeljima i svim ostalim roditeljima s iskustvom hteo sam sve reći. Ujedno je ovo bila i poruka svima onima koji čekaju ili planiraju svoju ljubav da se ne boje i da je iskustvo neopisivo."

Pismo svakoj majci i kažem vam “Hvala”. Pričali su mi, znao sam sve, ali nisam znao ništa. “I plakaćeš, obećavam, jer saznaćeš šta je ljubav, za koga dišeš i zašto živiš.” KJ

Uveravali su me da je to nešto najlepše na svetu i da je taj događaj nešto što dosad još nisam doživeo i osetio. Rekli su mi da se ne brinem i da će sve biti u redu. Ana i ja smo slušali razne priče i ispovesti trudnica, mama i roditelja. Pa zanimalo nas je sve, a ja sam žele da znam šta to Anu čeka i šta sve moram JA da uradim kako bih joj pomogao i kako bih se najbolje pripremio za taj dan. Eh, da sam znao. Bio sam siguran da znam, jer pričali su mi i stotine priča uvjerilo me da sam spreman i da znam sve, ali nisam znao ništa.

Hvala koje je raznežilo region

Ok priznajem, emotivac sam i plakao sam na onoj početnoj sceni crtanog "Up” kao i na nekoliko scena crtanih “Lilo & Stič” ili “Čudovišta iz ormara”. Ali te suze nekako dođu brzo i kratko traju, a crtać zaboraviš – do ponovnog gledanja i ponovnog sušenja očiju i laganja Ani da me “opet” muči alergija ili smrdljivi Martin koji leti naokolo. I moji roditelji su takvi, a ja sam njhova kopija i hvala Bogu na tome.

Ali zašto je bitno jesam li ja emotivan ili ne i ko su moji mama i tata? Pa bitno je, jer i oni su proživeli sve što sam ja tek počeo, sve što je moja Ana proživela prije nekoliko dana i sve što dosad nisam znao niti cienio koliko sam zaista i trebao. O kako se to promenilo.

I samo da znate, ovo nije post mladim roditeljima sa savetima šta i kako, to se nikako ne bih usudio. Ovo je samo jedno veliko hvala Ani, ona je ljubav mog života, a ja, iako sam znao što je hrabrost, novu lekciju od nje naučio sam u subotu 26.09.2015. Bio je to najstrašniji, najiščekivaniji i najdivniji dan mog života i ona je imala glavnu ulogu, a ceo film nam je umesto završne špice poklonio ćerku. Korina je novi deo mog srca, kopija Ane i mene i naše malo čudo.

Kristijan sa svjom novom porodicom

I naravno, ja znam da i vi isto tako volite svoje dete. Znam da nisam jedini koji voli najjače i koji voli toliko jako da je to ponekad neizdrživo i neopisivo. Samo sam to želio reći naglas, jer mi je drago da sam i ja postao deo tog tima.

Svim ženama koje imaju dete ili ga pokušavaju začeti poručujem da ih cenim, razumem i čujem. A mojoj mami imam nešto za reći: “Divim ti se i samo molim Boga da ću i ja biti kao ti i kao tata, jer samo ću onda znati da sam uspeo i da sam na dobrom putu. Hvala ti što si uprkos nepodnošljivom bolu izdržala do kraja i mene donela na ovaj svet. Jer nije ovaj svet blago, to ste vi i život koji ste mi ti i tata dali i cenim što ste kroz ljubav stvorili moje divne sestre i mene. I oprostite mi i ti i tata svaku ružnu reč, jer ništa od toga nisam mislio, ja samo nisam znao, ali uvek vas volim najjače i to se nikada neće promeniti”. 

Ana i Korina mi se iz bolnice vraćaju za vikend i ovi dani bez njih postaju mi nepodnošljivi. Ali strpljiv sam ja i nikada ne dobijem sve odmah, ali uvek dobijem sve. To je moja životna priča koju sam prihvatio i koju ne bih menjao nizašta. Anu i Korinu posećujem svaki dan – pa ove dane samo to i čekam, a Korini sam juče šapnuo najčvršće obećanje ikad: “I uvek ću te držati za tu divnu ručicu i biti tvoj superheroj i zaštitnik, obećavam. Najvažnija si, voljena, vredna i prekrasna i naša si mala Biškulica.”

I Kristijan je dočekao svoj poklon 

A svima vama koji čekate svoju ljubav ili je tek planirate, nemojte se uopšte bojati, pa to je najljepše putovanje ikad, to vam obećavem. Trudnoća počinje s poljupcem i rečima “Volim te”, a bol će proći iste sekunde kad će vaša ljubav osetiti mamina prsa i tatin dah. I budući tate, budite uz svoju ljubav na porodu. I ako dosad niste plakali, ja vam obećavam, plakaćete suzama pravednika i čoveka koji voli. Ja? Dok je porođaj trajao bio sam uz Anu, pričao sam joj ono što je trebala čuti i držao sam je za ruku. Puno sam lagao, ali to su one dobre laži – drugačije i nije moglo biti. Kad je Ana rodila, bol je prestala, Korina na njoj zaspala, a ja sam se slomio – od suza, ljubavi, sreće i još jače vere. Svojim curama poklanjam ceo svet.

I kako je mene Snežana naučila pre 15 godina, ako vas ikada bude strah, samo zatvorite oči i u sebi tiho recite: “Moj su izbor ljubavi i vera”. Jer to je onda vaš odabir, vaše pravo i zacrtani put.

Ja nisam znao, ali sada znam. I nakon devet meseci briga, radosti, straha, ljubavi i suza, reći ću vam još ovo: “Jer taj je tren u potpunosti uklonio svaku brigu, na lice stavio najveći osmeh ikad i moj je život dobio još veće značenje. Ana je moja heroina, zauvek, a Korina me naučila da je totalno fer biti zaljubljen u dve cure u isto vreme.”