Osim loše hrane u porodilištima, trudnice u Srbiji suočavaju se i sa drugim problemima zdravstvenog sistema.

Neprijatnosti koje je jedna buduća mama doživela u pančevačkom porodilištu navele su je da napiše pismo portalu BEBAC i nadležnima u Vladi Srbije.

Prenosimo njeno pismo u celosti:

"Pre desetak dana primljena sam na ginekološko odeljenje zbog rizične trudnoće gde sam neko vreme i zadržana.

Hrana kao hrana, već prevaziđena tema – STRAVA I UŽAS! Pored kvaliteta i kvantiteta (jedno jaje, jedna viršla, jedan medić, jedno parče salame „podriguše“…) tu je i tajming podele obroka koji je prilagođen isključivo zdravstvenim radnicima uz totalno zanemarivanje potreba pacijentkinja: doručak u 8:30h (4 sata posle buđenja koje je u 4.30!), užina – 9:30h, ručak u 11:30h, užina – 13:00h, večera 16:00h, a vizita bude tek oko 19-22h, nije određeno kada, što znači da ostaje još i do šest sati bez ijednog obroka. Trudnice poput mene koje pate od jutarnjih mučnina imaju strašne nuspojave ako od samog jutra ne pojedu nešto, što je ovde moguće jedino ukoliko ste sami nabavili neke namirnice, a kao što vidite isto važi i za večeru.

PVC stolarija novijeg doba nije održavana, a veliki broj vrata već sada ne može da se zatvori, pa čak ni ona na toaletu. Na zidovima ima buđi, a delovi zida se krune i otpadaju, direktno trudnicama iznad kreveta.

Što se tiče ginekoloških pregleda, tu postoji poseban užas sa kojim se sreću sve trudnice. Naime, briseve su oduvek uzimale babice u samom dispanzeru, međutim, nedavno je odlučeno da se brisevi sada vade u kiretarnici (za one koji ne znaju – to je ono jezivo mesto gde se obavljaju abortusi!). Pritom, trudnica mora sama, pored epruveta da obezbedi i spekulum.

Na stranu što je mešanje trudnica i kiretaža umna tortura, na stranu što je zgrada jeziva, na stranu što se prima ograničen broj pacijenata, na stranu što sami obezbeđujemo „alat“ ali osoba koja, (njene reči – „Ne zna ništa, samo uslužno obavlja uzorkovanje“) je vrhunac! Da nije stručna u svom poslu pokazuje i činjenica da sledeću trudnicu uvodi na pregled dok se prethodna još uvek nije spremila da izađe, kao i da je od pet žena koje je pregledala, kada sam i ja bila, čak četiri raskrvarila. Od tog dana, sve naredne briseve radila sam kod privatnih lekara iz straha od spontanog pobačaja koji bi ovakvim pregledom mogao da bude uzrokovan.


Trudnice u Pančevu za uzimanje brisa moraju da obezbede i spekulum i epruvetu

Pa ipak, tu se užas porodilišta u Pančevu na završava. Ono što me je podstaklo da napišem ovaj tekst jeste jedan sasvim običan dan kada je glavna sestra ušla u ordinaciju i rekla sledeće: “Imamo naređenje da momentalno stupa na snagu sledeća mera štednje – Ukidaju se sterilne rukavice za vršenje pregleda!“ Sestra je tada uzela kutiju sa sterilnim medicinskim rukavicama i doktoru predala pakovanje rukavica za jednokratnu upotrebu. Ukoliko niste upućeni, to su one rukavice koje stoje na pumpama za samostalno točenje goriva. One su tanje od najlon kese koju vam u prodavnici daju za hleb. Ove rukavice žene koriste za farbanje kose i obavezno, kada završe, shvate da su im ruke i nokti takođe zamazani farbom koja je probila kroz rukavicu.

Pitam se ko je mogao da odobri da se ove rukavice za jednokratku u potrebu koriste u ginekoligiji, kod pregleda trudnica, polnih i reproduktivnih organa, prilikom rođenja beba koje zavise od sterilnog okruženja da bi bezbedno bile donete na svet…

Pitam se da li iko shvata sve ove strahote i koliko problema sve nabrojano donosi ženama koje pokušavaju da rode zdravu i pravu decu u doba kada je sve teže izneti trudnoću?!

Za sam kraj, najbitnija stvar koju moram da napomenem jeste da su doktori, sestre i babice Pančevačkog dispanzera i Odeljenja ginekologije i akušerstva DIVNI (izuzimam tetu u kiretarnici koja obavlja uslužno uzorkovanje)! Oni su profesionalni, pažljivi, predani poslu i pacijentkinjama, stručni i neverovatno se trude da svoj posao obave na najbolji mogući način. Međutim, i njih sve ovo pogađa i boli, a sa smanjenim platama plašim se da će početi da zaboravljaju zašto se u stvari bave poslom kojim se bave. A rade najvažniju stvar na svetu – pomažu svetu da bude bogatiji!

Apelujem na državu da pokaže malo zahvalnosti i da je tu za svoje najvernije radnike koji na svet donose nova ljudska bića u ovim neljudskim uslovima, i pomogne im da svoj posao obavljaju profesionalno, dostojanstveno i časno, na onaj način kako bi to i trebalo da bude."