Jelena Jovanović iz Beograda ima 29 godina. Sa mužem ne živi pod istim krovom od kad je njihova ćerka Kalina napunila godinu dana. Na sporazumni razvod braka čekali su do pre dva meseca i sada je samohrana mama.

Biti samohrani roditelj nije bauk. Ali nije ni lak zadatak. Koliko je teško uspostaviti kontrolu nad svojim životom posle raspada braka i ojačati samog sebe zarad budućnosti deteta, ona najbolje zna.

Kroz šta je sve prošla sa bivšim suprugom, kako su njegova odsustva uticala na nju, a kako na ćerku, Jelena će podeliti sa čitaocima Bebca, kroz "Dnevnik samohrane mame". Čitajte o njenim iskustvima, i srećnim i bolnim, i traumatičnim i poučnim, svakog ponedeljka na portalu Bebac.

Jelena je sa 29.godina postala samohrana mama, ali nije klonula

U iščekivanju prvog teksta, evo Jeleninih osam zapovesti za preživljavanje samohranog roditelja: 

Preživljavanje samohranosti u 8 koraka

Roditeljstvo dođe ponekad kao cirkus. Žongliranje (obavezama) na žici, akrobacije, igranje s vatrom, dresura i izigravanje klovna. Poznato? Kad su roditelji u paru, cirkus se lakše organizuje, kad su u ne-paru onda treba malo gurke za određene predstave. Svoj cirukus sam uredila u 8 koraka, kojih se pridržavam, jer show must go on. 

Korak #1

Ne očajavajte oko stvari koje ne možete da promenite i kontrolišete, promenite fokus!

Ovo je veoma bitna stavka. Što je pre naučimo, bićemo srećniji. Naime, odnosi se na one trenutke kada drugi roditelj zezne stvar. Obeća, pa ne ispuni. Zakaže, pa otkaže. Zakaže, pa se ne pojavi?! Promenite fokus, ne razmišljajte o tome, ne nervirajte se. Moguće je. Vaše vreme je dragoceno i umesto da ga trošite na ljutnju i bes, potrošite ga na lepe emocije i provedite vreme sa detetom.

Držim se sledećeg trika: detetu nikada ne govorim kada će tata doći. Mi, svakako, razgovaramo o njemu i spominjemo ga, ali ne koristim rečenice tipa: “Tata dolazi danas u pet”. Dešavalo se da se ne pojavi i ne javi, pa onda uslede objašnjenja koja malo dete još uvek ne razume, a smatram da tako mali ne moraju još uvek da se bore sa razočaranjem.

Korak #2

Pronađite ventil i budite pozitivni!

To ne bi trebalo da bude tako teško, a preko je potrebno. Samohrano roditeljstvo često bude haotično i nivo stresa (ponekad) probija plafon. Ventil može biti hobi ili nešto što vas ispunjava, što vam čini malo ili veliko zadovoljstvo. Ventil mogu da budu vaši prijatelji sa decom. Okupite se, napravite večeru zajedno, razgovarajte i uživajte u tim trenucima. Ako se dobro organizujete možete za sebe da ukradete koji minut ili sat. Kada deca odu na spavanje, ne budite lenji za sebe, nego se posvetite sebi. Dišite duboko, čitajte knjigu, crtajte, radite vežbe, šta god vama odgovara.

Korak #3

Ne takmičite se sa sobom!

Ne možete sve da stignete?! Pa šta?! Ko može?! Nije bitno! Kada ste sami sa detetom veoma je važno da znate prioritete. Jeste, teško je ostati dobro raspoložen tokom čitavog dana, ali vaše dete treba vaše osmehe. Dakle, posvetite se prioritetima i onome što mora da se odradi, a oslobodite se prisilne navike super mame koja će sve da stigne i pritom da blista.

Korak #4

Brinite o sebi!

Jedna samohrana mama mi je rekla da joj dan bude toliko haotičan da zaboravi da jede. To ne sme da se dešava! Vi ste sami sa detetom, brinete o njemu i morate da vodite računa o svom zdravlju! Vi morate da budete zdravi da biste podizali dete. Morate voditi računa o sebi! Poštujte svoje telo i potrebe toliko da ono bude nahranjeno i naspavano da bi moglo da funkcioniše kako treba.

Dnevnik mlade mame Jelene čitajte od ponedeljka

Korak #5

Doslednost i istrajnost u vaspitanju je ključ. 

Deca vole da znaju šta se od njih očekuje. Vole raspored. Toga se treba i pridržavati. Ukoliko je moguće, a bilo bi veoma lepo da jeste, sa bivšim partnerom se dogovorite i utanačite pravila – šta se sme, šta se ne sme, kako treba vaspitavati dete, koje granice treba postavititi detetu. Kada dete primeti da dolazi do neslaganja, ostaje zbunjeno i to mu unosi nemir. Rutina deci daje sigurnost. To, svakako, ne znači da se iz okvira rutine strogo ne izlazi. To se odnosi na rutinu pravila, kojih će se pridržavati oba roditelja.

Korak #6

Obazrivo sa finansijama!

Jedan od težih aspekata samohranog roditeljstva jeste novac. Podizati dete/decu na jednoj plati i alimentaciji (koja često izostane ili je prosto nepostojeća) jeste veoma stresno i baš zbog toga moramo biti racionalni sa troškovima. Napravite listu troškova i vidite gde možete da smanjite. Ukoliko je moguće, štedite koliko god, kad god možete.Otvorite štednju na detetovo ime  i mesečno uplatite koliko možete, bilo to 5/10/15e nije važno. Važno je imati na umu da kao samohrani roditelj morate da budete spremni na nepredviđene situacije i morate imati neki “štek” na koji vi i vaše dete možete da računate.

Korak #7

Prihvatite pomoć i ne ustručavajte se da je zatražite. 

Prijatelji, bake, deke, rođaci mogu da vam pomognu i omoguće makar sat vremena odmora ili vreme da uradite ono što niste stigli sa detetom. Vašoj prijateljici sigurno neće smetati da pričuva vaše dete, bakama i dekama pogotovo neće smetati da provedu vreme sa svojim najmilijima. Nemojte se libiti da kažete da vam treba pomoć, da vam treba malo vremena da predahnete i napunite baterije. Oslonite se na njih i pitajte za pomoć. 

Korak #8

Sve je u redu, oprostite sebi.

Samohrano roditeljstvo često prati osećaj krivice. Nema potrebe za njim, oslobodite ga se. Sve je u redu, radite najbolje što možete za vaše dete/decu. Oprostite sebi za krah braka, ukoliko krivite sebe, oprostite drugima, ukoliko krivite druge. Nije uspelo, dešava se, život ide dalje i čeka vas mnoštvo divnih trenutaka. Vaša deca zaslužuju srećne roditelje, bili oni zajedno ili ne. Nije to nikakva bajka, sasvim je moguće.