Beograđanka Nina O. (32), mama tromesečne devojčice, kao nezaposlena porodilja za rođenje deteta dobiće pomoć od gradske vlasti u iznosu od 20.000 dinara. Porodilje koje su dobile bebe pre šest meseci obradovale su se iznosu od 50.000 dinara. Zbog mera štednje, gradska vlast prestonice, kao i predstavnici drugih lokalnih samouprava, znatno su „skresali” socijalna davanja.

Primetno je „osiromašio” čuveni bebi-paket koji je deljen u beogradskim porodilištima. Nekada su se u njemu nalazila dva pakovanja pamučnih pelena (deset tetra i pet švedskih), pelene za jednokratnu upotrebu, kreme, kupke, odelce za bebu, nekoliko bodi majica i benkica, ćebe, peškir i torba. Sada se u porodilištima deli paket sa promotivnim pakovanjima kozmetike i dva paketa pelena za jednokratnu upotrebu.


Mere štednje utiču i na mame i na bebe

Sumorna statistika koja ukazuje da je u Srbiji prošle godine rođeno samo 65.554 beba – što je najmanji broj živorođenih u jednoj godini na teritoriji naše zemlje od početka 20. veka, očigledno nije zabrinula one koji odlučuju o pomoći. Beogradski odbornici su se prošle godine složili da neće finansirati treći pokušaj vantelesne oplodnje. U aprilu ove godine ukinuta je pomoć za trojke, četvorke ili petorke čijim su roditeljima jednom godišnje, od 2004. godine, uplaćivane po dve ili tri prosečne plate. 

Od ovog leta, promenjena su pravila za ostvarivanje popusta za boravak deteta u vrtiću. Po novim pravilima, ukoliko dvoje dece ide u vrtić, popust od 20 odsto ima samo drugo dete, a ne oboje, kao što je nekada bilo. Istovremeno je ukinuta subvencija od 10 odsto na koju su imali pravo podstanari i porodice sa stambenim kreditom uz subvenciju države.

Najveći problem je, prema mišljenju Dragane Soćanin, iz udruženja „Roditelj”, što ukidanju pojedinih naknada i usluga nije prethodila analiza, a sve je odrađeno gotovo krišom.

– Vlast očekuje da imamo razumevanja za mere štednje koje sprovode, a „kola se lome” na najugroženijim kategorijama stanovništva. Niko nas ne obaveštava koliko je novca trošeno za određenu uslugu koja je ukinuta i koliko će se ubuduće uštedeti. Pokušavamo da razumemo razloge zbog kojih se smanjuju ili ukidaju pojedina novčana davanja, ali veći problem je ukidanje pojedinih usluga. U Rumi je zatvoren dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju, što je veliki udarac za ove porodice – ističe naša sagovornica dodajući da niko ne rađa decu zbog novčane pomoći koju će dobiti od države, ali sistemska podrška zajednice važna je svim porodicama.

Lokalne vlasti imaju širok spektar delovanja u oblasti socijalnih davanja i baš iz tog razloga se tretiranje dece u vrtićima, trudnica i porodilja razlikuje širom Srbije. 

U Kragujevcu su krajem prošle godine protestovale nezaposlene porodilje kojima je kasnila mesečna pomoć na koju su imale pravo do detetovog prvog rođendana. U septembru prošle godine ta pomoć je smanjena sa 20.000 do 11.000 dinara, ali ni taj iznos nije uplaćivan. Umesto protesta, mnoge porodilje su odlučile da „presaviju tabak” i tuže gradsku vlast.

Sa druge strane u Jagodini nezaposlene porodilje i trudnice svakog meseca i dalje dobijaju 12.000 dinara. Svako novorođeno dete dobija 200 evra, a svako četvrto, peto i naredno rođeno dete dobija po 200 evra mesečno 18 godina do punoletstva. Na teritoriji ove opštine svi đaci imaju pravo na besplatan prevoz do škole, svaki prvak za polazak u školu dobija 8.000 dinara i besplatnu ekskurziju. Novosadske porodilje i dalje dobijaju roditeljski dodatak za prvo dete u iznosu od 20.000 dinara, trojke imaju pravo na pomoć od 100.000 dinara, besplatan gradski prevoz, vrtić i ishranu za decu iz petočlanih porodica.