U moderno doba napadi panike i iracionalni strahovi su sve češći, a javljaju se kod sve mlađih ljudi. Pogađaju oko deset odsto populacije, a češće žene.

Razlika između normalnog straha i napada panike 
Dok se strah veže uz određene situacije, teskoba je stanje preterane zabrinutosti koja naposletku može rezultirati paničnim poremećajem. Prema procenama stručnjaka, oko deset odsto populacije iskusilo je panični napad, a žene su mu znatno sklonije. Za dijagnozu poremećaja se ne uzima pojava jednog paničnog napada, a opisuje ga osećaj gušenja, lupanja srca, bola u grudima, znojenja i drhtanja. 

Uzroci napada 
Iako ne postoji jedan konkretan uzrok poremećaja anksioznosti, stručnjaci su identifikovali nekoliko faktora koji doprinose napadima panike. Oni mogu biti psihogeni - kao rezultat traumatičnih događaja i stresa, biološki - usled hormonskih poremećaja, fiziološki - zbog preteranog unosa alkohola, kofeina i drugih supstanci te sociološki - usled stresa izazvanog promenama u statusu poput preseljenja, novog zaposlenja, javnog nastupa itd. 

Ako vas uhvati napad, vežbe disanja vam mogu pomoći

Prva pomoć 
Kod pojave napada važno je fizički se smiriti i koncentrisati se na disanje: duboko, ujednačeno udahnite i izdahnite kroz nos barem deset puta. Otresite ruke i noge. Kako biste ovladali tehnikom disanja, položite ruke na trbuh, malo iznad pupka, i usredsredite se na disanje posmatrajući podizanje i spuštanje ruku. Dišite polako. Pri udahu brojite do tri, a pri izdahu do četiri.

Iskustva ljudi 
"Ne mogu da ustanem, ne mogu da govorim, osećam bol u celom telu, kao da me neko celu stiska", "Osećam trnce i vrti mi se, a venama kao da mi kola led. Želim da pobegnem iz svog tela, ali ne mogu", "Totalna panika, kao da mi se zidovi približavaju i zgnječiće me. Vidim kao da sam u tunelu", "Imam osećaj da me neko drži za grlo i davi, plitko dišem i ugušiću se jer nemam dovoljno kiseonika" – samo su neka od iskustava. 

Napad panike se javlja kada se najmanje nadate

Terapija uspešno pomaže 
Kod lečenja napada panike potrebno je utvrditi da li je reč o blažem ili težem obliku. Iako poremećaj ne ugrožava život, on može znatno da smanji njegov kvalitet, pa je kod ponavljajućih napada najbolje potražiti stručnu pomoć. Obično se radi o kombinaciji psihoterapije i lekova poput betablokatora (za lečenje fizičkih simptoma), kao i antidepresiva i benzodijazepana. 

Moć misli 
Psihoterapeuti ističu kako su pozitivne misli i racionalizacija teskobe efikasan način prevencije, ili barem umanjivanja napada. Strahom motivisane misli počinju od uverenja: "Ne mogu". Takve misli stvaraju negativan scenario o budućnosti. Ne možete znati šta će se dogoditi, tako da te misli nisu istinite. Protivljenje strahu samo ga još više jača. Protivlek je svest da moramo biti spremni da iskusimo strah u bilo kom trenutku, a najlakše ćemo to postići prepoznajući misli i fizičke reakcije.