Hoćemo li ponovo čitati Poletarac?
25.08.2014. / Izvor: Večernje novosti
Nekadašnji članovi redakcije čuvenog "Poletarca", žele da ponovo pokrenu ovaj list za decu...
Izuzetni "Poletarac" Dušana Radovića, pravo čudo od časopisa za najmlađu decu, u svoje vreme bio je jedan od najboljih na svetu
Znamo šta je sve je Duško Radović uradio za decu i kako! Znamo, takođe šta je uradio i za nas, pesnike, pripovedače, ilustratore, koji radimo za najmlađe. Ali, možda mnogi ne znaju da je Duško imao još dve sjajne i ambiciozne ideje: da napravi Bukvar za prvi razred, koji bi bio najbolji, i da napravi najbolji list za decu! Skupljao je Bukvare iz celog sveta, ja sam mu, recimo, iz Norveške doneo Bukvar iz kog uče mali Laponci, ali taj posao nije stigao da obavi. Učinilo mu se logičnim da prvo napravi najbolji list za najmlađe, pa sa tim iskustvom i tim materijalom, da napravi Bukvar - podseća Ršumović.
Posle Jove Jovanovića Zmaja i njegovog "Nevena", bilo je to prvi put da se pojavi nešto drugačije i originalno: izuzetni "Poletarac" Dušana Radovića, pravo čudo od časopisa za najmlađu decu, u svoje vreme jedan od najboljih na svetu.
"Bilo nam je žao dece, naljutili smo se i napravili 'Poletarac'", kratko je Duško objašnjavao svoju ideju. Sada se, u godini u kojoj obeležavamo trideset godina od njegovog odlaska, i u vreme kada loš ukus i slabo obrazovanje opet prete da "pojedu" decu, stara ekipa iz nekadašnje redakcije lagano okuplja, rešena da čuveni list ponovo pokrene i lansira u 21. vek.
Foto: Limundo
Tih sedamdesetih godina, redakciju "Poletarca" činio je tim snova, a Ljubivoje Ršumović se za "Novosti" priseća kako je počelo:
- Duško je tada, 1973. godine, radio u "Borbi" u Ateljeu za izdavačku delatnost. Novica Đukić je rukovodio Ateljeom, i oberučke je prihvatio Duškovu ideju da se obnovi "Poletarac", koji je daleke 1947. godine izdavalo "Mlado pokolenje". Duško je pristao da bude glavni i odgovorni urednik, pa je predložio da u redakciji budemo Dragan Lukić, Milovan Danojlić, Dobrica Erić, Dušan Petričić, Radoslav Zečević i ja! Od tog "tima snova", kako kažete, danas nema kapitena i golmana, Dušana i Dragana, ostali smo nas petorica, što bekova, što halfova i napadača, željni novih pogodaka na savremenom literarnom igralištu za decu.
Ovaj tim će, po njegovim rečima biti kompletiran članovima iz podmlatka.
- Tu su Uroš Petrović, Branko Stevanović, Dejan Aleksić, Igor Kolarov, Jasminka Petrović, a dobro se još drže i veterani Raša Popov, Pop Đurđev, Mošo Odalović... Oni koje ne pomenem, dobiće usmene pozive za saradnju. Još se nismo dogovorili da li će izlaziti mesečno, ili tromesečno, ali će verovatno biti u onom formatu, koji je Duško odredio sa tehničkim urednikom Miodragom Karaklajićem i saradnikom na likovnoj opremi Mišom Martinovićem. Pozvaćemo saradnike bivšeg "Poletarca" iz svih krajeva bivše Jugoslavije, da sa bivšim simpatijama, ali novim duhom, sarađuju u novom "Poletarcu" - kaže Ršum. Kako je pravljen taj legendarni list, kako se ophodio prema deci?
Poletarac je bio najbolji list za decu na svetu
- U njegovom, Dušanovom zakoniku, o tome kako treba pisati i uopšte raditi za decu, prvi član glasi: "Vedrina! Ona je za mene najpre znak detinjstva, zatim znak duhovnog i duševnog zdravlja, i dalje, vedrina je i povod i smisao mog bavljenja literaturom. Vedro misliti i vedro pisati, u smislu - jednostavno, bistro, pregledno, čitko, kratko i jasno, to, bezmalo, znači biti saradnik Sunca." Dakle "Poletarac" je rađen pod tim stvaralačkim imperativom. I pisci i slikari, ilustratori, koji su sarađivali na tom poslu, zaslužuju titulu saradnika Sunca - kaže Ršumović.
Kao što je bio drugačiji i poseban u svojoj poeziji i prozi, Duško Radović je, po rečima imenjaka i saradnika Dušana Petričića, i kao inicijator i urednik "Poletarca" morao kreirati časopis koji neće ličiti ni na jedne postojeće novine za decu.
- Sa izrazitim osećajem za vizuelno, znao je da moderan časopis za decu mora da sadrži savršen i ravnopravan spoj slike i reči. Angažovao je najbolje pisce i ilustratore sa teritorije cele bivše Jugoslavije i napravio časopis koji je istovremeno bio i antologija bisera domaće i svetske literature za decu, galerija sjajnih vizuelnih rešenja i radna sveska za decu, roditelje i nastavnike. Prva ozbiljna interaktivna publikacija - kaže za "Novosti" Petričić.
Nije, nažalost, trajao dugo. Od 1973. do 1975. godine izašlo je 19 brojeva. Kako to obično biva, "Poletarac" je onako sjajan i različit, zbunjivao učaurene glave. Od prvog broja bilo je mnogo onih koji mu nisu verovali niti davali podršku.
Foto: Kupindo
- "Poletarac" je, zbilja, bio najbolji list za decu na svetu. Odmah je dobio pohvale i od stručnjaka, kolega, i od čitalaca, učitelja, roditelja, i dece - kaže Ršumović. - Prodavan je na kioscima, ali to nije pomoglo mnogo da se tiraž poveća i održi u isplativoj količini. "Borba" je izdavala još jedan list, "Kekec", koji je već imao uhodane puteve do dece, preko učitelja, preko direktora osnovnih škola, preko komercijalista. Duško je računao na službu plasmana, koja je radila plasman "Kekeca", previđajući da toj službi nije odgovarala pojava novog, konkurentskog, lista u sopstvenoj kući. Duško je kasno shvatio o čemu se radi. Sećam se da nam je, povodom toga, citirao nečiju izreku: - Ako baciš pred magarca bisere i slamu, magarac će izabrati slamu!
Na pitanje kako bi obnovljeni "Poletarac" trebalo da priđe sadašnjoj deci digitalnog doba i da ih zainteresuje, Petričić odgovara:
- Tako, da nastavi ozbiljan i odgovoran pristup dečjoj čitalačkoj publici, uvažavajući sve promene koje su se dogodile u poslednjih tridesetak godina, pre svega na planu komunikacije. Današnja deca jesu drugačija u meri u kojoj im je digitalno doba to omogućilo, ali su pamet, znanje, dobrota, mudrost i lepota bile i biće uvek ista ona hrana, neophodna u odrastanju. Samo se hardver kojim im se taj softver isporučuje promenio.
Petričić ističe da o životu i svetu decu danas učimo neodgovorno i primitivno, a najčešće nikako, te da je zato potreba za jednim novim "Poletarcem" tako očigledna.
- Mnogo smo učili i od Zmaja i od "Nevena" ali i od Duška. Voleli smo da učimo decu lepoti, dobroti, pameti, jeziku - svemu onome što je lepo i ima budućnost. Kao u bašti, deca su bila cveće a mi smo bili baštovani i uživali smo u mirisu i lepoti tog cveća. Sad više lepota i dobrota nisu u modi, sve je okrenuto naglavce, tako da je tužno i razmišljati o tome. Često se pitam o čemu sad i kako da pričamo deci. Onako kako bi trebalo nije poželjno, a kako je poželjno mi nećemo - kaže za "Novosti" Dobrica Erić.
A na ovu temu Ršum dodaje:
- Prepustili smo baka-televiziji i deda-igricama da nam uče decu životu. Saradnici Sunca će, budite sigurni, smisliti način da to promene, malo pomalo, ali kvalitetno i drugarski. Deca, definitivno, jesu "ukras sveta", ali svet će morati jednom to da shvati i okrene se deci dušom, a ne samo strogim nastavnim programima.
- Bez Dušana Radovića, "Poletarac" je teško zamisliv. Radović je bio dobri duh i radna duša lista, živeo je s njim i za njega, dok smo mu mi, članovi redakcije, pomagali u ostvarivanju onoga što je smerao. Svakom saradniku je davao škrte, poluglasne sugestije, ali i bez toga, slutili smo šta od nas očekuje, i nastojali da se uklopimo u poduhvat. U njegovoj koncepciji radosne stvaralačke igre uvek je bilo i mudrih pouka, sloboda je služila potvrđivanju života. Bio je uveren, a sa njim i mi, da se svako iskustvo dade predočiti detetu, da je pisanje za decu povlastica i poslastica. Dečja književnost je danas pala na niske grane, iz novina je odstranjena, u izdavačkim kućama je bezdušno komercijalizovana. Ne znam ko bi joj, u novom "Poletarcu", udahnuo radovićevski polet i svežinu. Onome, ko to pokuša, želim sreću - kaže za "Novosti" Milovan Danojlić.
Objavi ovaj tekst na
Da li ste trudni ili imate bebu?
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
amtim da mi je majka kupila prvog dana u holu skole kada sam posla u prvi razred.Steta sto danasnja deca pridaju znacaja vise telefonima i ostalim glupostima nego knjigama.