Hiruško odstranjivanje krajnika neophodno je kada dete ima hroničnu upalu krajnika, ako ima učestale gnojne angine i ako se upala krajnika ne može sanirati antibiotskim terapijama. Odluku o tome da li je operacija krajnika kod deteta  potrebna treba da donese otorinolaringolog.

Takođe, treba imati na umu i to da se odluka o operaciji ne donosi samo na osnovu veličine krajnika, već obolelosti jer dete može imati velike, ali zdrave krajnike. Naravno da obolele i hronično upaljene krajnike, koji detetu samo stvaraju probleme ne treba sačuvati po svaku cenu. Mnogo je bolje na vreme ih operisati i tako sprečiti da upale postanu hronične, nego čekati da se to loše odrazi na celokupno zdravlje deteta. Međutim, operacije treba da bude poslednji korak. Uvek treba prvo pokušati lečenje, naročito kod vrlo male dece. Deca kojoj su operisani krajnici, kasnije nemaju slabiji imunitet niti su manje otporna na bolesti. To su dokazale savremene medicinske studije prateći zdravstveno stanje mališana kojima su odstranjeni krajnici. Dakle, verovanje da je uloga krajnika značajna za zdravlje u kasnijem uzrastu je neosnovano. Operacija krajnika se ne preporučuje pre navršene treće godine života deteta. Međutim, uvek postoje i izuzetne situacije kada to treba uraditi i ranije, ali samo ako beba ima baš velikih problema zbog krajnika, koji prete da naruše njeno zdravlje. Ipak, ni u tom slučaju pre prvog rođendana ne bi trebalo operisati krajnike. Pošto operacija krajnika nije hitna, dete treba operisati tek onda kada je potpuno zdravo, odnosno kada nema akutnu infekciju. Da bi se obavila operacija potrebno je uraditi analizu krvne slike, šećera u krvi, urina i obaviti pedijatrijski pregled. Samo ukoliko su svi ovi rezultati u granicama normale može se obaviti hiruška intervencija. Operacija krajnika se može obaviti i u opštoj i u lokalnoj anesteziji. Međutim, deca se obično potpuno uspavaju, tj. daje im se opšta anestezija da bi operacija lakše protekla. U lokalnoj anesteziji, dete je svesno šta se dešava, vidi krv, uplaši se i sve to može da poremeti tok operacije. Sama operacija traje od 10 do 15 minuta. Dva sata po završetku operacije detetu treba da date da popije što više vode ili čaja. Ostanak u bolnici zavisi od stanja deteta. Većina mališana odmah istog dana posle operacije odlaze kući ili samo prespavaju u bolnici. Međutim, postoperativni tok je malo duži jer traje i do dve nedelje. To podrazumeva obavezan izostanak iz vrtića. Dete iste večeri posle operacije može da jede puding ili sladoled, a sutradan pored toga i supu, pire, griz i slične kašaste obroke, koji ne smeju biti vrući. Vremenom, kako postoperativni tok teče, detetu polako treba da dajete polučvrstu hranu. Međutim, u prve dve nedelje nikako ne sme da jede grickalice, pice, slana jela, gazirano, ljuto i voće.