Ne razumem zbog cega neke mame imaju potrebu da pisu svoja losa i tuzna iskustva i time samo stvaraju stres i nepotrebnu brigu ostalim mamama i trudnicama?! Trudnoca oznacava pocetak jednog novog zivota koji se razvija ispod srca buduce mame. Svaki stres, pogotovo onaj koji je vezan za bebu samo steti i njoj i mami jer trudnoca tada prestaje da bude nesto divno i pretvara se u agoniju. Beba sve oseca vise nego sto mi to mislimo i svaka nasa tuga i briga nju cini ranjivom i kad je u stomaku, a i izvan njega. Sve se desava sa nekim razlogom i sta god mi uradile bice onako kako nam je predodredjeno da bude. Ovde trebaju da se dele radosni trenutci i oni slatki momenti koje niko osim nas trudnica ne moze da razume. Svaka trudnoca je posebna za sebe i svaka mama je drugacije dozivljava. Postavljanje pitanja nekoj drugoj mami i dobijanjem odgovora na to isto pitanje, bilo da je lepo ili nesto ruzno u pitanju je cista glupost. Prvo nismo sa istim muskarcem pravile decu, drugo nemamo iste gene, trece ne hranimo se isto, ne zivimo sve u istim uslovima i gradovima, nemamo iste doktore, nemamo isti nacin zivota i jos mnogo stvari nas razdvaja da bi tako olako pisale sta nam se desava. Mislim da neke stvari trebamo da sacuvamo samo za sebe. Sve mi znamo da moze i ne daj Boze nesto lose da se desi i bez nekih teskih i tuznih iskustava, ali zasto bi smo lupale glavu sa tim. Doktori su tu da vode trudnocu, a mi smo tu da mazimo nase bebice, pricamo im i pevamo kad god to mozemo, da ih volimo i lepo docekamo kada dodju na ovaj svet. Pozdrav svim mamama :)

Danas sam bila kod lekara, prvi put kod nove doktorke, jer sam odlucila da prethodnu promenim. I docekalo me je neprijatno iznenadjenje. Nova doktorka je sjajna i odmah je rekla da me mora detaljno pregledati i vaginalno i uz, da bi znala kakvo je stanje. U 26. sam nedelji i doktorka mi kaze da mi je grlic vrlo skracen 0,5cm. Ja i dalje radim i nju je vrlo zacudilo zasto mi vec nije prepisano strogo mirovanje. Od pocetka me neki osecaj golica da promenim doktorku, jer mi ne uliva poverenje i hvala Bogu da sam to uradila. Sad je uzdam u veru da ce sve biti ok i da ce beba izdrzati do kraja, da ne dodje do prevremenog porodjaja.

Drage mame, čitala sam vaše komentare na ovu temu dok sam se najviše molila da moja prijevremeno rođena beba preživi, a sada, dva mjeseca poslije opet čitam i imam potrebu da podijelim s vama svoje iskustvo.
Naime, u 26.oj sedmici trudnoće mi je tokom spavanja pukao vodenjak (iskreno, nisam znala ni šta je ni otkuda sva ta voda tad iz mene jer to jedino nisam očekivala, dva dana prije mi se stomak bolno grčio pa smo mislili da se to beba mrda jer sam nisko nosila a to jutro je ispao i sluzavi čep što mi doktorica nije potvrdila telefonom nego "ako šta bude još, javi se..." ) pa smo muž i ja onako panično i isprepadani otišli u bolnicu i dobili potvrdu za te naše pretpostavke. Bila sam otvorena tu noć 2 cm i skoro sva plodova voda je iscurila a samo tri dana prije, na redovnoj kontroli kod doktorice, sve je bilo uredu, grlić zatvoren i ostali parametri koji se kontrolišu, uredni. U bolnici je bebino srce kucalo, ali je između odjeljenja za porođaje i održavanje trudnoće prevagnulo ovo prvo zbog infekcije koje je probila ovojnicu, "nagrizla" (kako reče jedna doktorica laički) vodenjak i poslije nalaza koji su tu noć pokazali 20 puta veći CRP (parametar upale) od dozvoljenog, porod je bio neminovan.
E baš to je ono što je na toj zadnjoj redovnoj kontroli (tri dana prije pucanja vodenjaka) bio propust moje doktorice, jer sam poslije dvije vrste antibiotika i litara i litara čaja od brusnice koje sam pila zbog urinarne infekcije (a one su i česte kod žena-u trudnoći još više) pitala da mi ponovi nalaze da vidimo jel se infekcija smirila, a ona hladno "Ma ne treba.". E trebalo je, itekako, jer da jeste to uradila pa dala adekvatne lijekove, ja bih još uvijek bila trudna, za 4 dana ušla u deveti kako sam i priželjkivala a ovako sam ostala tužna mama jednog anđela.
Doktori u ovakvim situacijama, kako to već biva, idu u korist majke jer je moj život pored bebinog bio ugrožen (kasnije je nalaz posteljice pokazao početak sepse i zagnojenost), konstatovali su veliku grešku doktorice koja me vodila pa dalje održavanje trudnoće nije došlo u obzir. I to je sve ono što slušate u bolnici, kako jeste i kako treba i mora biti, "da smo mladi, da će biti još beba, da beba nema šanse jer je ekstremno nezrela" i sl. a raspadanje duše i srca za mojom curicom osjećam samo ja pa ni to moje stanje mi nije bilo ni na kraj pameti. Nego je bilo samo: "Molim te Bože da se ona izvuče!"
I kako taj proces već ide, dali su mi gel za otvaranje, kasnije indukciju i poslije 7 sati trudova rodila sam svog anđela, curicu koja je već po rođenju počela bitku za život. Bila je teška 900 grama, doktori nisu dali ni 1% nade da će se roditi živa, pa se rodila živa i vitalna, odmah je prebačena na odjeljenje intenzivne njege za novorođenčad gdje su je morali operisati jer su mislili da ima neku fistulu na jednjaku a kad su je otvorili vidjeli su da je ipak nema, pa su tu dali još manje šanse za preživljavanje operacije ali ona je i tu prkosila. I tako dan za danom, 6 dana je živjela i onda nam je otišla. Koliko god su mužu i meni, a posebno meni govorili da se ne nadam jer je situacija teška, njena borba i svaki sat života, svakodnevni odlasci poslije mog izlaska iz bolnice i gledanje i maženje tog malog čuda kroz otvore inkubatora govorili su da se nadamo...I jesmo! A onda nam je njena smrt još teže pala. Sutra su tačno dva mjeseca od njene smrti, planiramo za par mjeseci ponovo imati bebu, ali ovo kroz šta prolazimo je pravi horor. Još uvijek pogledam u svoj stomak, očekujem neki od onih slatkih udaraca, bacim pogled na odjeću za bebe i računam koliko bih još imala do termina. A onda me ova stvarnost trzne i opet tuga. Zato, mame, budite pažljive i sve što vam bude sumnjivo u vašoj trudnoći, ispitajte, pregledajte i tražite mišljenja. Ionako, niko ne može osjetiti nijednu vašu emociju prema bebi u stomaku i kad je rodite kao vi same a ovakve greške "doktora" se ispraviti ne mogu.

Treba mi savet..posto je tesko doci do doktora jer su na odmorima,a iscekivanje ubija.Imam bol u donjem delu ledja koji udara i koci levu nogu(to su mi rekli da je neka vrsta isijasa jer se karlica mnogo siri)zadnji pregled je bebina glavica bila bas nisko..vec dva dana od pregleda beba me ubi u besiku tj. osecam udare i pritisak bas nisko.Cula sam da ako su stidne usne razdvojene kad pogledate sami u ogledalo jedan od znakova otvaranja..da li je to tacno!?Ja sam inace usla u 30 nedelju..a beba je jako zivahna pa mi je sam taj pritisak na dole veliki.

drage mame da podelim i ja moje iskustvo sa vama...porodila sam se dan posto sam usla u 36 nedelju trudnoce. Jeste rizik jer se u tom mesecu najvise razvijaju pluca...porodila sam se 10.03.2015...bio mi je u inkubatoru ...rodio se sa 2280 i naglo je izgubio kilazu na 2050,jos je dobio i bebcu zuticu pa je bio i na suncanju...mislila sam da mojoj agoniji nema kraja...ali posle 7 dana se sve sredilo...on je jak deckic i evo nas kuci sa tatom...netreba gubiti nadu ali i emocije netreba kriti...kad vam je tesko treba plakati da izbacite to iz sebe ali nemojte se predavati jer prevremene rodjene bebe su veliki borci kao moj Djole :D

Eh da kazem svoje iskustvo..Kod mn su poceli bolovi od treceg mjeseca trudnoce,krvarenja od cetvrtog mjeseca trudnoce od petog mjeseca (Otvorena bila 2cm,od sestog mjeseca jaki pritisak u donjem djelu stomaka,tako da smo ja i moja bebica dogurali do sedmog mjeseca tj do 31 nedjelje,rodio se s 1.750 kg,cuvala sam svoje mlijeko i davala mu 2mjeseca sada ce mu aBd godina 25.3.i ima 9.50 kg..tako drage moje mame borite se za. svoje bebe i ne gubite nadu u Boga i u svojr malisane..hvala

Bok.ja sam u 32 tjednu trudnoce,danas sam zavrsila u bolnici radi bolova i pritiska u donjem djelu trbuha,doktori misle
Da se radi o prijevremenom porodjaju a ja se
Nadam da ce moj djecak da izdrzi bar jos 2 tjedna,samo treba imat vjere i dat sve od sebe!!!pozzl

Meni se i dalje ovde vode nedelje a ja sam se 17.11.2014 porodila u 30.nedelji.Rodila sam decaka 1930gr i dugackog 48 cm.Sok koji je usledio tek sutra dan jos me nije prosao.Ja ne mogu da kazem da smo dobro ali ide na bolje presli smo na polintezivnu tek juce,a do tada smo presli sve krize,od vestackih pluca,do gubika svesti,epinapada,intervencija ociju.Kalirali smo 350grama, ali to uz jaku veru i njega malog heroja,poceli smo da napredujemo.Sada ima 1760gr,dise sam i bori se.Tako da roditelji prevremeno rodjenih beba treba samo da veruju u svoje bebe i treba strpljenja evo ode mesec skoro i jos jedan ce sigurno.Rekla sam kada izadje kuci zabranicu rec stabilno da se koristi,to slusam svaki dan 3 puta dnevno.Ali boli,mnogo boli.

cao. ja sam se 13.08.2010 porodila u 28 nedelji i rodila devojcicu t840 gr. dva meseca je bila u inkubatoru i sad ima 4 godine i 20 kg. sve je savrseno u redu. zato,nemojte se plasiti,imajte vere u BOGA

Drage buduce mame,nemojte se plasiti,za porodjaj treba puho snage i hrabrosti kao i za bebice! Ja sam u 37/oj nedelji trudnoce,ovo mi je druga beba,posle prve teske trudnoce i jos tezeg porodjaja imala sam nekoliko operacija i doktori su mirekli da mogu samo da sanjam drugu bebu ali i to se desilo!od 23 nedelje imam kontrakcije,grlic mi je skracen,otvorena sam,preporuceni su mi lekovi,strogo mirovanje itd ali ja vise od svega sto doktori kazu verujem u sebe i radim sve sto mi odgovara i sto me cini srecnom i sad zajedno sa sinom od 4 godine cekamo rodjenje nove bebe!!!!!!zato ne slusajte razne price nego osluskujte svoju bebu i svoj organizam i uzivajte u trudnoci umesto da se opterecujete time sta ako bude!!!!!!!!!
srdacan pozdrav svim buducim mamama

Cao svima.Ja sam danas usla u 29. nedelju trudnoce i beba mi je jako aktivna.Meni je to na neki nacin siguracija da sve ide po planu.Zato imam jedno pitanje za mame koje su prevremeno rodile.Da li su vam se bebe bile umirile pred spontani ili to nema nikakve veze?Pretpostavljam da se umire kad nesto nije u redu.Hvala puno na odgovoru.

Pozdrav svim mamama,ja sam mlada trudnica,koja vam pise iz bolnice. U 20-oj sam nedelji trudnoce,i ovo mi je prva trudnoca. Primljena sam u bolnicu pre 5 dana sa bolovima u levom donjem delu stomaka. Grlic mi se skratio,imam pojacan sekret,i rekli su mi da sam di daljnjeg tu. Pijem tablete GYNIPRAL NA SVAKA 4H. Prestravljena sam.al nadam se da ce biti sve u redu. Cuvajte se,manje sedite.. volim vas,drzite mi palceve :)

pozdrav za sve mame i bebe,ja sam u 34 nedelji i ovo mi je druga tudnoca i plasim se mnooooogo vise,ali mi bude lakse kada citam komentare ostalih mama i trudnica. sinoc me boleo stomak ,kao grcevi i odmah sam se uplasila porodjaja pre vremena ali izgleda da su to samo bile lazne kontrakcije i verujem da cemo ipak izgurati do kraja i ja i moj decak koga jedava cekam da upoznam.....

cao,ja sam u 36 nedelji trudnoce,ovo mi je druga trudnoca i sada se mnogo vise bojim nego prvi put ali jedva cekam,prvi porodjaj je bio prirodnim putem nadam se da ce i ovaj.