Svoju priču počeću od toga da sam administrativni radnik jedne visokoškolske ustanove, da se bavim borilačkom veštinom, da sam podstanar, da sam svoju trinaestogodišnju ljubav krunisala brakom pre dve godine.... Živim lepo, imam puno prijatelja i najbolje roditelje na svetu.

Naravno da nije sve savršeno. Imam i ja probleme, račune, malu platu..... ali sve to i nije tako strašno.
 
Strašno je sledeće...
 
Pre dve godine, tačnije aprila 2005., desila mi se najdivnija stvar na svetu! Ostala sam u drugom stanju! Mislim da u tom trenutku nije bilo srećnije osobe od mene. Bila je tek peta nedelja trudnoće kada sam svom ginekologu saopštila da sam trudna i da može ako želi da to i sam utvrdi. Smejao se zbog mog nestrpljenja i izjave da ne mogu da čekam još nedelju ili dve da mi on zvanično saopšti da sam trudna! Ja znam da jesam. On samo treba to da potvrdi.

Šef mi je čestitao kada sam saopštila novosti, a sekretar fakulteta savetovao da što pre odem na bolovanje. Njegova supruga imala je probleme u trudnoći, pa iz ličnog iskustva savetuje ono što smatra da je najbolje za mene. Ja naravno ne pomišljam na bilo kakvo bolovanje. Još je rano, kažem. Ja sam sportista, moje telo je zdravo, a i osećam se fantastično. Iz neznanja pravim životnu grešku!

Naravno radim ceo april. Savladavam šesti sprat u zgradi bez lifta, više puta dnevno. Šalju me da završavam poslove po gradu (naravno pešice, jer nemam auto). Sve u svemu, normalne dve radne nedelje. I na kraju druge, kad je bilo najviše posla, stresa - ja prokrvarim. Naravno da se izbezumim od straha. Nemam pojma gde treba da idem i, logično, odlazim u Dom zdravlja. Moj lekar ne radi. Prima me neko drugi i prepisuje bockanje progesteronom svakog trećeg dana. Preporučuju odmaranje i šalju kući bez dodatnog objašnjenja. Tada počinju prave muke.

Moj doktor nakon dve nedelje stalnog krvarenja uočava nešto na UZ, što mu nije baš jasno šta je. Misli da se stvorio hematom. Plod je i dalje u redu,ali krvarenje zabrinjava. Čovek iskreno kaže da on više ništa ne može da uradi i da odem u GAK i tamo se javim tom i tom lekaru na patologiji trudnoće. Bio je petak. Lekar kod kog su me poslali jedva pristaje da me primi. Nema vremena da se bakće sa mnom!!! Onako izbezumljena, uplašena i bez ideje šta dalje, rasplačem se pred vratima ordinacije. Dotični lekar me ostavi u bolnici da odležim preko vikenda, da se smirim, pa će u ponedeljak da vidi šta će dalje.

Tokom vikenda me, naravno, niko i ne pogleda. U ponedeljak, nakon vizite, dotični me pregleda ginekološki, da vidi ima li zaista nekih problema! Aha! Krvarenje. Ajmo na UZ. Hematom sa leve strane. Dobro. Nije strašno. Idi ti lepo kući, primaj injekcije progesterona, pij dabroston, odmaraj. Nema mesta u bolnici za moj slučaj. To je bio ponedeljak. U petak uveče, zbog preobimnog krvarenja, hitno me smeštaju u GAK. Naravno, odeljenje patologije trudnoće.

Odmah infuzija i ko zna šta još. Ujutru dežurni lekar, gospođica Žana. Zahvaljujem bogu što je danas baš ona tu! Jako je prijatna i nasmejana. Smiruje me i nije joj teško da svoje dragoceno vreme potroši na objašnjenje šta se dešava sa mojom trudnoćom. Stvorio se hematom sa leve strane. Zato krvarenja. Beba je dobro. Nema načina da se hematom ukloni bez rizika po trudnoću. Uradićemo šta se može, ti odmaraj, a za sve ostalo - kako majka priroda odluči.

I odlučila je 25. juna 2005. pre podne. Spontani u četvrtom mesecu. Nakon mesec i po dana ležanja u bolnici, konačno kući. Prihvatila sam sve što se desilo i nastavila dalje. Otišla na odmor, imala fenomenalnu svadbu, krajem avgusta počela da radim.

Nakon toga slede dve godine borbe sa hormonima, poremećenim ciklusom, viškom kilograma.... I, pre svega, sa samom sobom.

I dalje tvrdim da lepo živim. Imam fenomenalnog životnog saputnika, gomilu prijatelja, ok posao. Uradila sam gomilu testova. Pobedila tugu, očajanje, samooptuživanje, depresiju. Znam da sam zdrava, da imam 15 kg viška koje treba da skinem. Dobro sam proučila oblasti ginekologije koje me najviše interesuju (drug koji završava medicinu izjavio je da mogu umesto njega da polažem ispit :-) ). Dobro sam obaveštna o doktorima u Domu zdravlja i GAK-u. Upoznala sam dve fenomenalne doktorice koje su mi velika podrška. Mila i Vesna - HVALA!

Imam snage i iskustva da hrabro krenem dalje.

Jer ja hoću bebu! Bar jednu...

Ova priča nije kraj. Ona je početak.

S poštovanjem,
Vesna