 | |
|
|
 Moja priča
|
|
|||||||
|
Svi su, izgleda, bitniji od beba
Mislila sam da oko mene uglavnom žive - ljudi. Ali, nažalost, pogrešila sam.
To mi se dva puta dokazalo u jako kratkom roku...
Naime, odmmah iza Nove godine, moj jednoipomesečni sin je prestao da diše u krevecu. Dala sam mu usta na usta i pozvala hitnu iz koje sam dobila uputstvo da idem odmah hitno na Institut za majku i dete. Na moje "nemam kako otići", dobila sam odgovor "snađite se, mi smo u velikoj gužvi". Kada sam htela reći na to, dočekao me je "tu-tu" zvuk.
Na IMD-u konstatovan je bronhiolitis i primljen je u bolnicu. Na moje kukanje i plakanje da me prime sa oba sina (blizančići), pa makar bili u jednom krevetu (jer je i drugi sin slinio podosta), odgovorili su mi kratko - to nije praksa.
Preživeli smo tu 10 dana, pušteni smo kući, da bi nakon par dana "zaglavila" istu bolnicu, sa istom dijagnozom, ali sa drugim blizančićem.
S obzirom na to da je na dan prijema bila velika saobraćajna gužva, prijatelj koji nas je vozio u bolnicu, stao je pored policijskog automobila jer je hteo da ih zamoli da nam omoguće brži prolaz. "Imamo u kolima bebu od dva meseca koja prestaje da diše, da li bi ste mogli da nam pomognete tako i tako?"
Policajac ga je pogledao i 'ladno rekao: "Žao mi je, druže, imam narkomana u autu, da ga privedem". |
Napomena: Rubrika MOJA PRIČA predstavlja mesto za iznošenje ličnih iskustava roditelja i nijednog trenutka ne predstavlja zvaničan stav Bebac.com portala.
Pogledajte ostale priče 
Objavi ovaj tekst na
Tuzno..zaplakah se..hvala Bogu bebe su zive i zdrave to je najbitnije!