udala sam se drugi put i zelim mome divnom muzu da podarim bebu ali ne die imala sam problema sa jakim mengama pa mi je Doktor preporucio kiretazu ali za cudo posle kiretaze vise nemam menstruaciju a zelim bebu sta da radim

Ovo je moja zivotna prica. Zivim u maloj sredini i prosvetni sam radnik. I kod mene je sve pocelo kao u najlepsoj prici. Zavrsila fakultet pocela da radim i nakon 3,5 godine zabavljanja udala sam se. Svadba prosla i ja nakon 6meseci ostala trudna. Kada sam bila 8 nedelja trudna plod je stao a za ostalo se potrudila priroda i manja intervencija ginekologa posle pobacaja. Nakon toga posle par dana zavrsavam ponovo u bolnici ali na pulmologiji zbog.sumnje na emboliju pluca. Sve to prolazi i nakon 1.godinu dana ponovo sam trudna. Sve je bilo ok do nepunih 7meseci. Dobijam temperaturu.iako nisam bila bolesna i bivam sva otecena. Do uvece sam otvorena i zavrsavam na ginekologiji na ginipralu i ujutro se budim sa visokim pritiskom. Nakon par dana salju me kuci sa lekovima za odrzavanje i to traje 2nedelje. Jedno jutro se budim sa iskasljanim krvavim ugruskom i zavrsavam u bolnici na ginekologiji. Istu vece.zavrsavam na internom a ujutro me voze za Beograd ne verujuci da cu stici ziva. Sumnjaju na emboliju pluca i odvoze me kola hitne pomoci. U Gak- u sam par dana gde rade ispitivanja i da vide pravu starost bebe. Treci dan ujutro rade mi amniocintezu i daju magnezijum a u podne beba staje i ja odlazim na porodjaj uz.pompc indukcije. Radjam musko dete i sve analize pokazuju da je beba bila uredu a jedini problem je moja posteljics koja je bila unistena 90%. Nakon toga radimo genetiku i dokazujemo trombofiliju.iako ne niko nema u porodici. Nista nije dokazano niti pronadjeno sa geneticke strane. Nakon toga znajuci za rizik ponovo se upustam u trudnocu vodevi je u Beogradu na Gaku i sa terapinom kao da imam trombofiliju. Sve u redu do 26 nedelje kada se.javljaju ponovo isti problemi. Primaju me ponovo na Gak gde lezim mesec dana i uspostavljaju kontrolu nad pritiskom ali samo do 30 nedelje kada zavrsavam u intezivi i na carskom rezu. Rodio se decak u 28 .nedelji carskim rezom i tezinom 1198 grama i 36 cm i ocenom 3 na rodjenju. Skoro 3 meseca biva na neonatologiji i sa dva meseca odlazi na laser zbog razvijanja rop3 inkubatorsko slepulo ali sve zavrsava dobro. Po dolasku kuci radimo vezbe do godinu dana. Danas ke to decak od 5.5 godina koji nas uveseljava po ceo dan i bez ijednog zdravstvenog problema. Mamin ponos za koji se vredelo boriti . Samo napred i nikad ne treba.odustajati jer oni su nesto najvrednije u zivotu za sta se treba boriti.

Draga Vesna izuzetno ste hrabri, samo napred. Nadam se da je do sada jedan mali andjeo na putu!

Svaka cast...ne treba nikad odustajati..i samnom je bila takva prica...samo sto su meni rekli da je sve super i u 4 skoro 5 mesecu kao odjednom izgubim bebu..a ista prica kao i tvoja...danas je nazalost svako doktor...
Nedaj se i nikad ne odustaj,jer nceu ni ja...

samo napred

isti problem druga drzava :)

i ja hocu bebu. i dobit cu je kako god.

budi jaka

Želim ti puno sreće i tu bebicu koju toliko priželjkuješ :)
Divno je što si toliko jaka i što nisi klonula duhom, zato sam sigurna da ćeš i uspeti u svojoj nameri!!
Samo napred Vesna!!

Rasplakala me je tvoja prica. Od srca ti zelim ne da imas jednu, nego 2-3 bebe. Puno srece i NE ODUSTAJ !

ZELIM TI OD SVEG SRCA DA IMAS KAKO TI KAZES BAR JEDNU BEBANU.BUDI JAKA I ISTRAJNA NEMOJ DA POSUSTANES.ZELIM TI PUNO,PUNO SRECE I DA STO PRE POSTANES PONOSNA MAMA.HOCES,SAMO U TO MORAS JAKO DA VERUJES.SRECNO!!!

Vesna, citam i placem. Delimo slicnu pricu i isti bol. Ali u pravu si, OVA PRICA IMA SRECAN KRAJ.