Ja imam prirodno uvucene bradavice. Nije bilo sanse da beba uhvati dojku. U raznim knjigama cete naravno procitati da to nema veze, jer beba treba da uhvati celu areolu. A ha, funkcionise samo u teoriji. U praksi beba ne moze da ostane fiksirana na tom mestu jer joj se ustasca pomeraju, nema bradavice za orijentaciju. Bila sam ocajna, depresivna, pokusavala sam mesecima, dok na kraju nisam prihvatila cinjenicu da necu dojiti. Ne smem da pomislim na drugo dete samo zbog toga sto znam da od dojenja nema nista, i da za one duge napade placa nema leka. A kako samo izgleda jednostavno kod majki koje doje, beba place, da joj dojku i eto ga bensedin za bebu :) sta da se radi...

Ja imam ćerku od 6 meseci i dojim je, hvala dragom Bogu imam dovoljno mleka za nju. Ali da je bilo do sestara u porodilištu, nikad ne bih dojila. Nemaju vremena i volje da bilo šta pokažu porodiljama. Ovo mi je druga beba i nije mi bilo ništa lakše nego prvi put. Opet se trebalo navikavati, bolelo je, i sreća da sam ja direktna osoba pa sam dosađivala svima koji su mi mogli pomoći, jer da sam tiha, moja beba ne bi sisala. Kad je imala 2 nedelje, počelo mi je prestajati mleko i jako sam plakala i molila sa Bogu i svekrva mi je dala jako dobar savet i rešenje: moram jesti redovno, po 5 lakših obroka dnevno, pored puno tečnosti (3 l dnevno). Dok sam se navikavala na nove obaveze i dnevni raspored zaboravljala sam jesti, pa bih doručkovala tek u 1-2 h popodne, nisam osećala glad. Poslušala sam je i pazila da redovno unosim namirnice i za 2 dana mi se regulisalo mleko. Prijateljici se isto prekinulo mleko kad je beba imala 6 nedelja, zapravo postalo je providno i slabo, verujem da je to od stresa. Mnogim ženama je iz istog razloga stalo mleko. Mislim da je najbolje pokušati biti smirena u početku koliko je to ljudski moguće, a ako mleka i nestane, ne očajavati, bolje je biti smirena mama bez nervoze, pa makar i ne dojila. Mada mi je užasno žao kad vidim i čujem da je žena odustala od dojenja a da se nije mnogo ni potrudila, možda iz neznanja a možda i iz straha od bola i neugodnosti. U svakom slučaju, triput URA za sve mame koje su se trudile, bilo da su uspele da doje ili ne.

ja sam rodila veliku, gladnu bebu. porodila sam se na carski rez, prvorotka sam, porodjaj nije krenuo vec su me zbog serklaza, hipertenziije, bebine karlicne prezentacije stavili na program. od starta sam htela da dojim svoju bebu, ali mleka za nju nije bilo dovoljno. to su bile male zanemarljive kapi iz dva bedna kanala, a beba gladna, ja nervozna, ogromne bradavice koje po deset minuta nije mogla ona da uhvati a ni ja da joj stavim u usta. kupila sam caj za dojilje, spravu za muzu, skupe More milk tablete, jela deset kiselih mleka i pet litara jogurta dnevno i sta - nista, mleka nema. u porodilistu svi pricaju istu pricu kao da svako, ipak nije prica za sebe. moja mama nije dojila ni mene ni sestru. moja sestra nije dojila njena dva decaka, koji pucaju od zdravlja, ni ja jednostavno ne dojim svoju bebu koj a btw sjajno napreduje, Hvala Bogu. i bas mi je dosta tih prica oko toga kako su ove velikomucenice divne i pozrtvovane a mi sto hranimo bebe formulama zle i grozne zene. ja imam vise i posla i finansijskih izdataka sto hranim bebu na flasicu. dok prokuvam sve delove flasice, prokuvam vodu, i smorim se i rasanim, kako danju, tako nocu. Verujete vise bih volela da se uvalim na jastuk, izvadim sisu, zaspi beba, zaspim ja...milina...dojite bebe i uzivajte, ja za moje dete radim najbolje sto mogu..i lepo kazete i majka koja ne doji je dobra majka...do duse ja to znam, ne treba mi javna potvrda.

cao mame
ja imam dvostruko iskustvo u vezi sa dojenjem
sina koji sada ima 3 godine sam dojila 6 meseci, ali sa uvedenom prihranom jos od druge nedelje
tako da je vise bio na vestackom mleku, a dojen je samo kad je trebalo da spava ili da se umiri. moje je misljenje da i pored upornosti da ga dojim nisam imala iskustva da se izborim sa problemima, ragade i smanjeno lucenje mleka. sada imam i devojcicu od 8 i po meseci i sve je potpuno drugacije, a mislim da je glavni razlog to sto sam opustenija, i dalje ima dovoljno mleka.
sve ide iz glave sigurna sam u to.prvi put sam i ja bila ocajna sto ne mogu da dojim svoje dete koliko bi trebalo, ali moje je misljenje da su sve mame najbolje na svetu za svoje andjelcice bilo da doje ili ne.
pozdrav

E stvarno bezveze.Smucile su mi se te price , te bebe koje doje izrastaju u inteligentniju decu, te zdravija su...te ovo, te ono...Mi bi sve dojile da mozemo,o cemu pricamo. Sve su to gluposti, ja u okruzenju imam primer deteta koje je dojilo skoro dve godine i deteta koje nije dojilo uopste, pogodite- zdravije je dete koje nije dojilo. Zdravlje je nesto sto nema veze sa time da li dojite dete ili ne.I nemojte se osecati lose, biti prava i dobra majka je nesto mnogo dublje....

Istina je da buduce majke i dojilje treba edukovati jer ne znaju sve kako da se nose sa problemom da ne mogu da doje. Trebalo bi vise tekstova i iskustava majki da budu dostupni kako bi se lakse informisali o nemogucnosti dojenja. Licno sam imala iskustvo nedostatka mleka nakon dva meseca dojenja i prebrodila sam tesko taj period,ali bila sam uporna i pomogao mi je hipov caj za dojilje,redovna i kvalitetna hrana i puno,puno vode. Sada imam dovoljno mleka a ponekad cak i previse

Kad sam rodila svog djecaka (hvala Bogu zdravog,jakog i naprednog-4kg i 250 gr,54 cm),imala sam puno mlijeka,mogu reci i previse.Curilo mi je na sve strane...Dojila sam ga pravilno i cesto. To je trajalo nekih 5 mjeseci,sve dok mi se u lijevoj dojci nije smanjilo,bilo je puno manje mlijeka nego u desnoj.Trazila sam savjet svoje dr.koja je rekla da se to cesto desava ,da je sasvim normalno te da ne mislim na to nimalo."PRAVO ME OHRABRILA",da mi je bilo krivo uopste sto sam joj i trazila savjet.Ali eto...Mom djecaku je za 7 dana punih 10 mjeseci.Opet da zahvalim Bogu,zdrav i napredan i dalje,sto mu zelim tako cjeli zivot.Sad ima 11 kg,80 cm.Voli svasta da jede,ali kad ga prislonim uza sebe tad je najsretniji jer zna da ce dojit,osmjeh je na licu neopisiv.Ja se borim i dalje da mu dam svog mlijeka koliko mogu.Nekad se najede ali cesto bude da ostane i tuzan zbog manjka mlijeka.I dalje mi u lijevoj dojci skroz malo mlijeka,nekih par kapi,ali desna me spasava.Dugo sam se borila da sisa iz lijeve sto cesce,kupovala cajeve za te stvari ali dzaba.Voljela bih do godine da se izborim da ga dojim,to mi je prevelika zelja.Ja ne znam da li ima jos neka mama sa ovakvim iskustvom da me ohrabri.Jako sam tuzna kad vidim da mi ponestaje mlijeka. Nekad mi stvarno treba ohrabrujuci savjet,pa se javite...POZDRAV IZ SVICARSKE ZA SVE MAME.

Drage mame,
Mene moja mama nije dojila jer nije imala mleka i izrasla sam u zdravu i pametnu osobu. Mada se smatra da su dojena deca inteligentnija, ja sam uvek bila izuzetan djak i sad sam magistrirala, te se nemojte ni najmanje brinuti za ovaj aspekt dojenja. Moja majka je bila vrlo brizna i posvecivala mi je puno paznje, i mislim da je to presudno. Ja imam svoju bebu od 8 meseci koju dojim, ali znam da ponekad dojenje ne funkcionise i pored svih nastojanja majke-zato kako god bilo, zahvalite Bogu sto imate dete i pruzite mu svu ljubav i paznju, jer to je emocionalna hrana, vazna koliko i dojenje.

Kada se rodila moja Una (koja je, uzgred, bila sitna beba sa 2700gr), vodila sam se maksimom da sve majke koje hoce da doje, dojice!IMALA SAM VOLJU, UPORNOST, ALI KAKVA ZABLUDA!Mleka nije bilo dovoljno! Dolazila je patronazna sestra, muzla me, ja sam danonocno kad god Una nije sisala, izmuzavala mleko pumpicom, moj muz mi je cak pomagao, ali nista, jedva 30 ml!Patronazna sestra mi je rekla da je cudno, jer imam sportske grudi, velike bradavicei i trebalo bi da imam mleka. Mleko krene u mlazevima, ali posle par sekundi, nista! Bila sam ocajna, ali i jako uporna. Una je sisala po sat vremena, a posle sam joj dodavala dohranu. Jadno moje dete je imalo volju da sisa...Mislila sam i da je sitna beba i da nema snage da povuce, ali ona je isto tako bila uporna i sisala, sisala satima...Tri meseca smo se nas dve tako mucile, i kad mi je u trecem mesecu napredovala samo 500gr, kada je trebala najvise da dobije, ja sam odlucila da zaustavim to mucenje. Presla sam na Bebelac, i moja Una je napredovala od tada po 1300gr. Od cetvrtog meseca sam pocela da joj uvodim cvrstu hranu, jabuke, sargarepicu i voce, tako da ona sad sa 13meseci ima svoje redove u ishrani i bas je napredna devojcica, visoka i jaka! Prohodala je sa 11. meseci, dugacka je 84cm., teska 11kg. Pedijatar kad je vidi, samo se smeska i govori kako je super!
Eto to je moje iskustvo i ne dozvoljavam niko da mi sudi, jer Bog zna da sam sve pokusala, ali nije islo. Pa i meni je lakse bilo da je postavim na grudi, nego da stalno pravim mlecne formule, perem i otkuvavam flasice....Ali nije mi bilo tesko. Sve za nju i u ime nje!
Toliko drage moje...Imate moju podrsku!
Natasa

Kao psiholog znam da je za bebu mnogo vaznijiodnos koji uspostavi sa majkom nego hrana koju dobija sto su pokazale i mnoge studije. Naravno da se odnos mnogo lakse uspostavlja kada je neposredan preko dojke ali postoje majke koje i ako doje svoju decu nisu uspostavile dobar kontakt. Dakle flasica ili dojka nisu bitne bitan je pristup. Pricajte bebi, pevajte joj, mayite je dok jede, gledajte je u oci.

ja još uvek dojim,u noči imam puno mljeka a kroz dan ponekad premalo.Šta,da radim?

ja imam bebu 2,mjeseca staru,prvih dana nisam imala dovoljno mlijeka pa sam joj davala formulu,pila sam velikiu kolicinu soka,skoro 3 litra mlijeko u manjim kolicinama jer smo i ja i beba imale jako tvrdu stolicu,sad hvala bogu imam dovolnjo mlijeka ali kad idemo negdje npr.kod doktora ili u kupovinu dajem joj flasicu i nemam poslije problema kada je dojim ona sve prihvaca kad je gladna,budite samo uporni jer svaki je pocetak tezak...........pozdrav.........

od samog pocetka imala sam mleka samo za pola bebinog obroka medjutim bila sam uporna 2 meseca i nista onda je usledio ostanak u bolnici zbog obimnog krvarenja i morala sam da prestanem jer i kad sam izasla iz bolnice morala sam da pijem hormone i nisam nikako smela da je vracam na dojenje zbog lekova, i stvarno je preopterecenje za svaku zenu price i price o tome jer je ishod krajnje depresivan po svaku zenu!

Drage mame, da vam ispricam slucaj mene i moje drugarice iz sobe. Za pocetak moj malisan ima 14 meseci i jos uve siki. Znaci ovako, moj sin se zove Vuk ima 13 kg 100gr, 87cm, a drugaricin deckic ima 13kg 700gr i 87cm. Sve u svemu rodjeni su istog dana u razmaku od dva sata. Cetiri sata posle porodjaja sam pocela da dojim svoju bebu koja je sikila bez problema do dana danasnjeg, a moja drugarica iz sobe nije imala mleka u opste od kada se porodila, ali nije imala ni pomoci da joj neko pokaze. Od dana kada je stigla kuci njen mali je poceo da pije adaptirano mleko do godinu dana, sada pije kravlje. Hocu samo da vam kazem da nije sve u nasoj moci, neka majka ima mleka neka nema, njih dvoje skoro jednako napreduju svih ovih meseci, a na sasvim drugaciji nacin su hranjeni. Najvaznije je da oni imaju vasu ljubav i da vi uzivate u vasim bebama, a komentara okoline e biti svakako, ako ne zbog dojenja, bice sigurno zbog necega drugog. PRIMITE POZDRAV OD JEDNE DOJILJE I NJENE DRUGARICE NEDOJILJE I NJIHOVIM SINCICA

Lako je zenama koje su dojile svoju decu da pricaju da svaka zena moze da doji! Moj sin ima 2 godine i dojila sam ga svega 2 meseca i sve vreme uz dohranu. Moja mama je pedijatrijska sestra u porodilistu sa mnogo godina iskustva i pomogla je mnogim zenama iz nase familije, cerkama i snajama nasih prijatelja da doje svoje bebe ali meni jednostavno nije bilo pomoci, nisam imala dovoljno mleka i to je to. Mama je provela dane i noci kod nas, izmuzala me, sedela pored mene satima. Desavalo se da svi troje placemo: beba od gladi, ja od bolova i tuge sto nemam mleka, a ona zato sto nas dvoje placemo. Posle silnih muka beba je naucila da hvata bradavicu "u letu", mene vise nije bolelo kad sisa ali mleka i dalje nije bilo ni blizu dovoljno . Posle dva meseca je potpuno nestalo iako je beba sisala redovno pre nego sto bih mu dala adaptirano mleko (prihvatio je i dojku i flasicu). Sigurna sam u to da je moja mama dala sve od sebe da nam pomogne, verujem u njeno znanje i iskustvo. Isto tako znam da sam i ja dala sve od sebe. Eto, ponekad ni nesebicna strucna pomoc ni sva volja ovog sveta ne mogu da vam pomognu.
Postoje opravdani razlozi zbog kojih niste mogli da dojite svoju bebu i ne dajte da vam bilo ko kaze drugacije!

smatram da je majcino mleko najbolje za bebu i da je taj kontakt majke i bebe nesto najlepse na svetu!! ali ja nisam jedna od tih srecnica jer jednostavno nisam imala dovoljno mleka za moju decu! imam sina od tri godine i cerku od tri meseca, sina sam dojila cetri mesec uz dohranu i kad sam videla da mucim i sebe i njega pocela sam samo adaptirano mleko da mu dajem, cerku sam samo dve nedelje dojila a mleko mi nije uopste nadolazilo samo prvih nekoliko dana od porodjaja, tako da sam odmah presla na adaptirano mleko!! i samo da vam kazem da me uopste negrize savest,a svoju decu volim isto kao i majka kojia doji bebu, jer majka je majka!!!!!
a sto se tice zdravlja dece moj sin je prvi put u drugoj godini dobio temperaturu i tada prvi put popio antibiotik, a znam i decu koja su sisala da su vec u prvim mesecima pili antibiotike, to je sve relativna stvar!!!

Stvarno neznam zasto svi osuduju majke koje stvarno nemaju mleko.Ja sam prvo dete dojila sedam meseci,a do petog meseca sam imala mleka za troje.Kada je beba napunila sedam meseci mleko je jednostavno nestalo.Nema sta nisam probala,piti 3l.vode,5 puta jesti,odmarati se,piti caj za podsticanje laktacije ali nista nije vredelo.Prestala sam dojiti i zbog toga nemam grizu savesti.Cerkica ima tri godine i pravi je mamin davolak.Sada imam bebicu od osam meseci jos uvek sikimo,ako se desi da mleko nestane mi cemo preci na adaptirano.Ja sa tim uopste nemam problem.Drage mame ako nemate mleka,a sve ste probale sto ste znale nemojte se nervirati,neslusajte nikakve price jer svi su pametniji kad je rec o nekom drugom a ne o njima samima.Volite,mazite i pazite vase bebice i bicete srecne i vi i one.Poz....

Slađana: Ja sam svoje dete dojila dok sam bila u porodilištu. Kada smo došli kući nastavila sam sa dojenjem. Ali, nakon desetak dana, pojavio se problem: bradavice su mi nestale!!! Potpuno su se uvukle. Pomagalo su mi bile vakuum pumpice, kako bih ih izvukla, ali ubrzo se pojavila sukrvica, pa onda i krv. Nisam mogla dozvoliti da moja beba siše takvo mleko. Odmah sam se javila lekaru i ona me savetovala da prestanem i da počnem detetu davati flašicu sa veštačkim mlekom. Iskreno, bilo mi je žao! Ali, dete je lepo napredovalo, pa sam se brzo utešila. Šta je potrebno majkama da znaju: zdrava komunikacija sa svojim lekarom, dakle otvoreno razgovarajte o bilo čemu, ne samo o problemima, nego i o lepim stvarima. Tražite i dobićete, to je moja parola.

Nisam se srecom nasla u toj ulozi,ali ako ne moze pa nije strasno,ja bih se ipak odlucila za kravlje mleko od samog pocetka dvotrecinsko pa kasnije 100 posto.Mozda nisam u pravu i verovatno se mnogi ne slazu samnom ali kako smo mi odgajane pa nas evo hvala Bogu u ulogama majke,pozdrav od Marije.

Vesele mame... i ja sam jedna od vas! Bila sam presrecna kada se Andreja rodio i cim su ga spustili na moje grudi (dok jos vrpca nije bila presecena) poceo je da sisa, i to tako lepo da sam ja bila presrecna. A onda... mucenje. Trajalo je 5 dana, pa sam pocela da se izmuzam, i da uvedem 30ml adaptiranog mleka uz svako hranjenje. A, izgledalo je da imam mleka za dve bebe, i imala sam ali kvalitet los!!! Ubrzo sam morala skroz da prestanem da mu dajem moje mleko i bila sam ocajna. Hranim ga samo Milupa- Aptamil adaptiranim mlekom. Patronazna sestra me je pitala: "da li sam zadovoljna kako napreduje", a on u 3em mesecu izgleda kao da je 5ti, spava od 8 do 8, imamo ritam hranjenja, pojenja, igre, pa zasto bih zbog necijeg glupog komentara bila neraspolozena?? Na protiv, uzivamo u svakom novom dana i ucimo i Andreja i mi!!!
Majke bi trebalo da se oslanjaju na intuiciju!!
Uzivajte i vi!!!