Slazem se sa majkama koje tvrde da se slabo edukuju zene u porodilistu. Meni su pomogle majke koje su bile sa mnom u sobi. Da njih nije bilo sigurno bih i ja izgubila mleko. Mislim da se previse dize buka oko toga da li se deca doje ili jedu vestacku hranu. Moja majka je mene morala da ostavi sa dva meseca i da se vrati na posao , jer je takav zakon tada bio. Pa sta nedostaje tim generacijama dece? Ja sam zbog mastitisa morala da dohranjujem bebu sa mesec i po dana. Misilim da bi se i tom problemu trebalo vise posvetiti, jer ne edukuju zene ni o tome kako da izbegnu mastitis niti kako s njim da se nose. Gore glave, bitno da ste zdrave i da su deca dobro, brzo prodje vreme dojenja pa ih treba posle navikavati na normalnu hranu. Sada postoji veliki izbor vestackog mleka, po mom misljenju nista nece deci nedostajati , sem puno majcinske ljubavi.

ja sam imala mleka za tri bebe ali u porodilistu nije niko hteo da mi pokaze kako da joj dam da ihvati bradavicu lepo i da sisa.samo mi je grickala bradavicu i bila gladna.videle su cak i da placem zajedno sa mojom bebom ali one je samo odnesu i to je to.grudi su mi posle bile pune cvoruga i uprkos izmazanju,naravno i uz pomoc nervoze beba mi nije sisala uopste.hranim je bebelakom i preslatka je devojcica.moja dunjica.

Svaka majka a i svako dete je prica za sebe. Od onih da sve tece po knjigama do onih gde majke postaju ocajne upravo zbog velike reklame na sve strane (pa i na formulama) sa je majcino mleko najbolje. Kao da to svaka majka ne zna!! Pa i one koje ne zele da doje verovatno imaju svoje razloge. Lako je drugima suditi. Moje dete je bilo gladno i u bolnici gde su smatrali da umem da ga podojim (!?) iako su svi znali da mi je prvo. Posto sam ga rodila u 45 verovatno ce ostati jedinac. Uz hormone koje sam dobijala pre trudnoce imala sam mleka...zahvaljujuci babici koju sam platila da me nauci ...tri nedelje je dolazila... i od mastitisa me spasavala ... jer jedno je procitati sta treba raditi a drugo je kad to treba prakticno izvesti. Dete mi je otpusteno sa zuticom koju su meni neukoj zaboravili da pomenu i na Institutu mi je receno dojite ga na dva sata. Da budim dete koje spava od rodjenja skoro celu noc!! Izmlazala sam se i posmatrala ga, cekala najmanje pomeranje kao znak da je gladan i nista. A kad je zutica morate ga hraniti da bi izbacio sve kroz stolicu. Kako? Videlo se da je danju gladan iako je sve posisao sto sam imala...nije bilo nista posle njega za izmlazanje. Naravno da sam pribegla dohrani i sve je bilo ok. Nije razlikovao sisu od flasice jer sam ga u pocetku dojila preko silikonske bradavicee (bio je mnogo halapljiv pa sam se tako stitila). I kasnije kad sam prestala da ih koristim nije odbijao ni sisu ni flasicu. Sve je bilo ok dok nisam primetila da mi je mleko sivo!! Gde ste to mogli da procitate. Moja kuma ...doktorica je rekla da to nema nikakve veze ali on je sve manje sisao i nije pomoglo nikakvo izmlazanje. Jednostavno ga je bilo sve manje i sve sivlje. Verovatno su hormoni poceli d se prilagodjavaju mojim godinama i strasnoj iscrpljenosti posle dojenja. Trajalo je to tri meseca i na kraju sam odustala...videlo se da mu nista ne znaci moje mleko.
Majke najbolje znaju sta njihovo dete zeli i treba. Kakvu god odluku da donesete sve je u redu dok mu ljubav pruzate. Moja druga kuma ima dvoje najzdravije dece koju znam a ona nije imala mleka uopste... ni kapi... odhranila ih je na formuli.
Moja poruka majkama je da ne gube razum i da samo logicno razmisljaju o svemu sto cuju od drugih ili procitaju. Instikte svoje i bebine treba pratiti i uz ljubav sve ce biti dobro. Niko ne treba da se muci krivicom jer svko ima svoje razloge za svoje odluke i postupke.

Zelim da porucim majkama da svaka beba oseti neznost i ljubav bez obzira sto ne pije mleko iz dojke.Imam bebu od 6 meseci,polako mi nestaje mleka pa ga cuvam za pred spavanje.Hvala Bogu sto smo do sada imali-lakse je fizicki za majku(u pola sna kada cujete bebu gladnu sa jednim otvorenim okom joj ponudite da sisa i nazad u krevet,a Majke koje moraju da ustanu,naprave,ugreju....da bi bebu nahranile imaju vecu zrtvu-borbu-snagu neznam kako to da nazovem---skidam kapu sto bi se u narodu reklo.Mislim da to sve iz glave,srca dolazi---ali i da se ne lazemo priroda ima svog udela.Dva dana sam bila na indukciji dok se nisam porodila.Gladna,zedna izmucena ni suza nisam imala a kamoli mleka.Posto su bebu oni hranili nekom slatkom vodicom i to su sestre zaboravljale,pa sam isla po hodnicima traziti ko ce mi nahraniti bebu.Svaka sestra mi je prvo istiskala,istipala bradavice da je to jos jedan sok,bol bio za mene---navodno ja to neznam da iscedim jer mi je prvo dete.Kakve su mi bradavice bile posle njihovih tretmana nedaj boze.Ali kada sam stigla kuci,jela,spavala,odmorila se,u miru sa svojom bebom polako mi je dolazilo mleko.Zelim da svim Majkama porucim otvorite srce i uzmite bebu u narucje,pa polako sve ide svojim tokom.Puno poljubaca bebicama,a MAJKAMA SVAKA CAST!

Trebalo bi da porodilišta zaposle osobe koje bi samo pomagale majkama oko dojenja. Pomoc koja se dobije u porodilištu, bar u Betaniji, nije dovoljna. Meni je babica samo jako pritisla dojku i rekla "Ovakva sika i ovakva beba naći će se i u mraku". Nakon toga sam dohranjivala bebu sve do 20og dana od porodjaja, jer mleka nije bilo dovoljno. Zahvaljujući patronažnoj sestri koju smo privatno angažovali, krenulo je i od tad isključivo dojim, evo beba ima 5 i po meseci. Teško da bih bez znjenih saveta uspela.
Verujem da bi uz takvu pomoć, veći broj žena uspevao da doji.

Ja sam imala jako malo mleka i jos dok sam bila u bolnici suocila sam se sa problemom da su mi bebu donosili na dojenje tek posto je bila nahranjena.Dolazila sam u situaciju da se svadjam sa pedijatrijskim sestrama zbog toga,a ujedno sam svakodnevno sve manje mleka imala i kada sam ih pitala sta da radim,potpuno su me ignorisali.Zbog raznih komplikacija,moj boravak u bolnici je trajao 8 dana,a beba je bila 10 dana i pri tom stresu sam potpuno ostala bez mleka.Moja beba nije ni jednom dojila....Bila sam spremna na sve samo da opet dobijem mleko,sto je bilo ne moguce,a od lekara nikada ni jedna rec utehe ili objasnjenje,samo komentar da to nije smelo da se desi u bolnici i da nisu smeli da me otpuste dok se to ne sanira...E sada,koga ja da krivim xa njihov totalni neprofesionaliza? Zasto se o tome ne govori?Stvarno mi nije jasno do kada ce se o tim stvarima cutati i nabijati nama krivica?

Prvo dete sam dobila pre jedanaest godina. Kao i vecina majki,moj stav o ucenju u porodilistu kako dojiti bebu,je krajnje nezadovoljavajuci,a kao posledica neazurnosti sestara,meni je,nakon deset dana zaustavljeno mleko. Taj tretman je podrazumevao moj povratak na ginekologiju,injekcije,tablete,podvezivanje grudi,visoka temperatura i sve ostalo sto prati jedan uznapredovali mastit. Beba je ostala sa ocem kod kuce,naravno i sa novim prijateljem tzv. Bebelacom. nakon jedanaest godina ponovo sam se porodila,svesna sta mi se moze ponovo dogoditi,te sam svu svoju snagu,dobru volju,zelju ulozila da bar ovo dete dojim. Ali,avaj,prica se ponavlja,no u blazem obliku,te je mleko samo nestalo nakon mesec dana. Zapravo,hocu reci da nije bas tako kako neke mame kazu - sve je u glavi,vec je stvar samog organizma,hormonalnog statusa,ili pak sticaj okolnosti kao kod mene. Drage mame,koje ne dojite,samo hrabro,bebe ce vam biti zdrave,srecne i VEOMA vezane za vas iako nisu imale priliku da osete dodir vasih grudi svaka tri sata.

Ja sam se porodila u 35 nedelji prirodnim putem.Bebac je dobio ocenu devet ali se kasnije nesto teze prilagodjavao pa je bio i u inkubatoru, sve vreme sam se ja izmlazala,desavlo se i da mu ne ponude moje mleko nego da istu casu sa mlekom docekam kada donesem sledecu turu mleka.Medjutim, moje zdravstveno stanje se iz dana u dan pogorsavalo jer su mi u toku porodjajau uneli bolnicku infekciju, pseudomonas, zbog koje mi je iz dana u dan rasla temperatura, ( zbog koje sam u bolnici ostala 40 dana posle porodjaja!!!)a u toku trudnoce mi se napravio tromb u desnoj nozi koji mi tada niko nije dijagnostifikovao nego sam tek posle porodjaja dobila jake bolove u nozi pa su me tek tada detaljno ispitali.Posle petnaestak dana mucenja, prebacili su me u intenzivnu negu, dva puta mi je receno da moram prekinuti sa izmalazanjem kako bih se oporavila, odbila sam sve dok jednog dana u moju sobu nije usla nacelnica intenzivne nega i rekla mi da mi je zivot na staklenim nogama i da je mojoj bebi potrebna majka,.Pila sam lekove za prekid laktacije i plakala kao kisa...Cinim to i dan danas...Beba mi ima hipertoniju misica, idemo na vezbice, uskoro cemo napuniti 5 meseci i napredniji smo u tezini od proseka...Zahvaljujuci formuli oboje smo preziveli...
Koga muka natera, nesto mora da da bebi da jede!

moja beba je sa upalom pluca pustena iz porodilista. posle jednog dana provedenog kod kuce zavrsili smo u tirsovoj. mali srdjan nije mogao da sisa. ja sam se tamo izmuzavala i davala mu na flasicu i ako za to nisu postojali dobri higijenski uslovi. hrana je bila ocajna. ja sam stalno bila pod stresom, a sestre na neonatoligiji su grozno neljubazne. sve je izgledalo kao pakoao za cedomorke. kad sam se vratila kuci, mleko mi je skoro stalo i pored svih babskih i apotekarskih pomagala sa mesec i po sam presahla skroz. svuda sam citala kako se to dogadja samo losim mama jer sve je iz glave. i dalje mi je lose kad vidim neku bebu kako siki, a moja beba to nije mogla. srdja sad ima 10 meseci. zdrav je i veseo i brblja i smeje se i sve mi govori da je srecan a da ja mozda i nisam tako losa mama, ali me jos uvek ponekad zabole grudi i jos uvek mi je grozno sto nisam mogla da imam mleka

takodje podrzavam ovu temu i dajem za doprinos svoj komentar...kao prvo dojila sam svoju bebu samo mesec dana i jako mi je bilo zao,ali je bilo nemoguce ici dalje.u porodilistu su me terali da je dojim,a pri tome mi mleko nije bilo krenulo...jak bol i epiziotomija su bili nemoguci,a izmedju ostalog i jako slabo je napredovala........

Drago mi je sto je pokrenuta ova tema, KONACNO! Zato sto nema kraja licemerju, pocevsi od sestara u porodilistu, patronaze (tek posebna prica), i naravno pedijatara... Sigurno niko od cele te klike ne misli bolje detetu nego njegova majka... moj stariji brat je dojen 2 meseca, i primer je zdrave osobe, jednostavno ima imunitet kao retko ko, dok sam ja redovno kacila svaku prehladu i grip (i u trudnoci), a dojena sam 13 meseci... nije tako kako se prica, zar ne? Niko ne porice da je dojenje zdravo i ostalo, ali to nikako ne znaci da ce dete koje pije adaptirano mleko biti bolesljivo... A okolina nekako uporno pokusava da provuce kako ce dete koje majka ne doji biti maltene depresivno i nesrecno, a majkama , u tom vrlo delikatnom periodu posle porodjaja i prvih godinu dana nabijaju krivicu... alo, ljudi, jel ste culi za postporodjajnu depresiju i kako takvo ponasanje moze da utice i na te majke... sve dobro znamo koliko nam je potrebno ohrabrivanja i podrske posle porodjaja, tako da nema mesta takvom demoralisanju i omalovazavanju od strane "strucnih sluzbi"... medjutim, kao sto retko ko ustane trudnici u prevozu ili je pusti na kasi ispred sebe, to je valjda logican nastavak ponasanja i kad se porodimo... nazalost, to je i dalje nasa realnost...
Ovim zelim da pruzim bezrezervnu podrsku majkama koje ne mogu da doje ili su jednostavno u tome sprecene...
i to govorim kao majka sedmomesecne devojcice koju i dalje dojim.. majka je majka, dojila ili ne...

Prvo dete sam dojila 5 meseci, ali uz dohranu, a sada, druga beba je na dohrani od drugog meseca. Moje misljenje je ako moze da se doji, dojiti naravno. Ako ne moze, iz bilo kojih razloga, onda formula i gotovo. Ne mislim da sam zbog toga losa majka. A komentar tipa, sve se moze kad se hoce, najblaze receno, ide mi na zivce.

Ne znam prosto odakle da pocnem...Slazem se sa Jelenom, sigurno je svaka zena prica za sebe.Svakako, nekada, ma koliko se trudili i zeleli, ne uspeva...
Moja beba je zaceta vantelesnim putem, sto je podrazumevalo intenzivnu hormonsku terapiju. Rodjen je prevremeno, citavih mesec dana ranije. Mislim da se od tog soka nisam oporavila ni dan-danas, iako je proslo 4,5 meseci. Prvih sest dana je proveo u inkubatoru,hraneci se na cevcicu. u medjuvremenu sam pokusavala da izmuzem nesto mleka, da barem dobije kolostrum, doduse, svega 30ml, te su me sestre vracale, govoreci da to nije dovoljno i da nema svrhe da mu to daju. To je, svakako, bio jedan od prvih gestova obeshrabrivanja...
Na kraju je dobio zuticu, a kuci sam ga donela slabasnog i jedva da je mogao da sisa, ali se je oporavljao. Posle dva dana je dosla patronazna sestra, koja je izjavila da ce mi dete dehidrirati, ako mu ne dam odmah vestacku hranu, jer je za ta 2 njegova kaka bila slicna mekonijumu. Onda je moja mama, u panici, izletela da kupi dohranu, a ja sam sam stajala bespomocna i pustila sam da se stvari dalje dogadjaju. Svaki sledeci put, kada bi beba zaplakala, ona se je nudila "da mu baka spremi jednu flasicu", a ja sam osecala kako gubim bitku...
Tada sam odlucila da, dok jos nije sve izgubljeno, izbacim dohranu i cestim podojimastimulisem dotok mleka. Tri nedelje nisam spavala i nisam se predavala. Beba je napredovala po 250g nedeljno, sto je bilo sasvim dobro. Bio je, medjutim, stalno nezadovoljan, placljiv, stalno je hteo da sisa. Za to vremeje retko imao stolicu, te se jednom desilo da jednom nije imao stollicu citavih 13 dana! Tada su nastulili i grcevi i ja vise prosto nisam znala da li place zbog grceva ili da li je gladan...
Sa 2 meseca me je doktor posavetovao da mu ponudim dohranu, tvrdeci da beba nikada nece prestati da sisa. Desilo se je, na moje zgrazavanje, sasvim suprotno - beba vise nije htela nista drugo do flasice! Onda sam kupila elektricnu muzilicu i tako uspevala da mu mojim mlekom pokrijem polovinu obroka, sve do pre nedelju dana, kada je mleka bivalo sve manje.
Juce sam se poslednji put izmazala, suze su mi tekle, a ja nikako ne mogu da prezalim ovu izgubljenu bitku za majcino mleko.Ne mogu nikoga da krivim, trebalo je da cvrsto stanem i branim svoja uverenja, ali mislim da bih bila previse stroga prema samoj sebi da zahtevam od sebe, posle takvog porodjaja i silnih komplikacija, da budem snazna kao stena, jer za sve ovo treba imati mnogo snage. Smatram da me je okolina totalno obeshrabrila, ali isto tako znam da mi se to nece desiti sledeci put. Sledeci put cu znati bolje.

Ja sam svog sina dojila 2 godine i mjesec dana,sad sam ponovo trudna i jedva cekam da ga ponovo dojim.Mislim da vecina majki moze da doji,samo mora biti jako uporna,piti dosta mlijeka i jogurta i jesti voca,Ja svoje dete u porodilistu nisam uopste dijila, jer su me grudi bolile al sam bila uporna i u lijecenju i ta mi je upala prosla.Kuci su sve kupili flasice,adaptirano mlijeko koje je ostalo nekorisceno.Tako da je potrebno biti smiren i uporan u necemu pa i u tome!

Mislim da niko ne kritikuje majke koje nisu mogle da doje svoju decicu. Rec je o majkama koje to sasvim svesno izbegavaju jer ih to "smara". Verovali ili ne, upoznala sam nekoliko njih.
Ja sam svoju cerku jako tesko navikla na dojenje, trebalo mi je nekih pet sest meseci izmazanja da bi se ona privikla na sisanje. Posle je sisala do 14. meseca i tad sam je jedva odbila. Moram priznati da sam to mogla sa prvim detetom. Kada bi to bila situacija i sa drugim, ne bih mogla. Fizicki je veoma iscrpljujuce.
Dajem apsolutnu podrsku majkama koje su makar pokusale. Ako i niste uspele to nije strasno. Postoji mnogo nacina da se detetu pruzi ljubav, a vi cete ga sigurno naci.

ne postoje isti ljudi pa samim tim i organizam je drugaciji pa me komentar sve se moze kad se hoce nervira.ja sam htela i bila uporna 3 mes. onda sam ostala bez mleka,beba nije bila 15 dana pored mene naucila sam je s mukom da sisa,nocu ustajala pre obroka da se izmuzem,mislila sam da je problem u meni i da nisam dobra majka kad nemogu da pruzim svojoj bebi moje mleko.al kad nece nece.niko nema prava da vas osudjuje.

ja sam jedna od majki koja doji.dojenje je zaista najlepse i najlakse za majku i bebu,a o ustedi da nepricam.Smatram da svaka zena moze da doji. Potrebno je da bude informisana.Pre no sto sam se porodila otisla sam jedno prepodne na kurs 'Legga del latte' gde zene razmenjuju svoja iskustva i javno doje svoju decu.Mogu vam reci da ih nije bilo mnogo na tom kursu a besplatan je? Posto u nasoj zemlji nema ove organizacije, savet je da pre porodjaja zena bar procita sta treba da radi da bi bila uspesna u dojenju.Nazalost kod nas je situacija u zdravstvu a posebno u porodilistima losa i osoblje koje je zaposleno u zdravstvu ne zna posteno da radi svoj posao.Na taj nacin sirote zene, porodilje, trudnice i ostali ispastaju.Porodila sam se i trenutno zivim u italiji.U porodilistu takodje sve je odlicno organizovano tako da majka iz njega izadje srecna i zadovoljna a sto je najvaznije spremna da svog malog bebca hrani na najprirodniji nacin.Sto se tice uvucenih bradavica i ja sam ih imala, al se one same dojenjem izvuku.Trudnice zasto se nebi spremile za dojenje:) nije tesko,a i lepo je...

Licemerje - to jeste prava reč.
Ja svoju bebu nisam uspela da dojim (tužna i strašna istina). I vidim, nisam jedina koja je tako prošla. Hvala Bebcu što je pokrenuo ovu temu, i hvala onim majkama koje se javljaju i dele iskustva slična mom. Mnogo znači za povratak samopouzdanja saznanje da niste sami i jedini sa tim problemom, koji je danas skoro sramno imati jer govori da
"niste dobar roditelj". Još više znače priče o deci koja nisu dojena, a koja su izrasla
u fizički i mentalno zdrave osobe. A one žene koje misle da sve znaju o dojenju neka krenu po porodilištima da podučavaju zdravstvene radnike... Takođe, nije mi jasno otkud ideja majkama koje doje da je majkama koje ne doje lakše: pa i naše bebe se bude noću, i mi ne spavamo danima, imamo sve obaveze kao i one, i još dodatno prokuvavanje i
hlađenje vode i pranje i sterilisanje bočica; da ne spominjem stalni strah od toga da li je mleko koje pije naša beba ispravno (setite se slučaja sa Aptamilom!); i uz sve to
prolazimo isto tako "mučenje" prvih mesec, dva kako bi uspostavile laktaciju (nijedan bol nije mučenje ako posle sledi nagrada - mleko kojim hraniš sopstveno dete); pa onda
osuda okoline kako smo promašeni slučajevi jer nismo uspele u tome...
Branka je na najbolji način opisala kako se oseća žena koja ne može da doji "kao čovek bez noge kome govorite kako je lepo i zdravo trčati". Od ginekologa do patronažne sestre, ista priča: sve se može ako se hoće. A ja sam htela i želela, pa nisam mogla.
Sada znam da sam bila i naivna jer sam poverovala u te priče o dojenju: kao svako može samo treba upornost. Gluposti! Zahvaljujući takvim tekstovima izgubila sam samopouzdanje i počela da sumnjam u to da li sam dobar roditelj, zanemarivši pri tom
svu ljubav, pažnju i brigu koje sam pružala mojoj malenoj, a koje su isto tako potrebne da bi beba bila zdrava i srećna. Takođe, zahvaljujući istim tekstovima i ustaljenim frazama doktora, nisam se spremila za scenario kakav me je dočekao: nemam mleka, a
nisam kupila ni bočicu, niti sam se makar raspitala o vrstama adaptiranog mleka (važno
je da imam grudnjak za dojilje i pumpicu sa kojom ne znam šta ću!). Moja greška! Verovala sam doktorima i novinskim člancima... Ako nemaš mleka, niko i ništa ti ne može pomoći (čudno: za prestanak laktacije postoje injekcije, a za pospešivanje ne postoji ništa; barem meni niko ništa nije rekao!?!).
Eto. Pa, sad, ti se trudi i imaj strpljenja, "neka beba plače, samo je stavljaj što češće na grudi", i - dozvoli da dete umre od gladi, ili mu daj adaptirano mleko. Pitam se kolika je bila smrtnost dece pre nego što je osmišljena ishrana beba na bočicu... ?

I ja sam jedna od mnogobrojnih majki koja nije dojila svoje dete. Naime, ni mene moja majka nije dojila i evo me žive i zdrave iako mi je bilo krivo što ja nisam dojila. Po mom mišljenju su krivi ljudi iz porodilišta. Ja sam bila prvorotka i bila sam u apartmanu u porodilištu. Niko mi nije došao da pokaže a kamoli nešto drugo. Sama sam se mučila, ali je moj trud bio uzaludan. Nakon 6 dana sam puštena kući, čim smo ušli u kuću beba je počela da plače, obrni okreni nikako nisam uspevala da je podojim. Na kraju tog dana moj suprug je otišao do apoteke i kupio mlečnu formulu i beba je napokon prestala sa plačem. Moj sin sada ima 20 meseci. I dalje mu dajem mlečnu formulu. Zdrav je za razliku od dece mojih prijatelja koja su dojena a da ni ne pominjem što mi dete ide u vrtić. Da rezimiramo : Majke, nemojte se uopšte sekirati ukoliko nemate mleka, imunitet ne zavisi samo od toga. Ako vam nije merilo moje dete koje ima 20 meseci nek vam budem ja merilo , koja sam pre punih 32 godine pila mlečnu formulu, i evo me zive i zdrave. Pozdrav!
p.s. Da napomenem da sam se porađala u Višegradskoj....sram ih bilo!