 | |
|
|
 Moja priča
|
|
|||||||
|
Imala sam strah od dojenja
Svakodnevno sam čitala o dojenju, vežbala masažu grudi, kupila kreme za negu bradavica, tupfere i sve ostalo što sam pročitala da će bi biti potrebno.
Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu: Dojenje je najlepša stvar na svetu >>> Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem >>> Nakon porođaja, zahvaljujući jako finoj patronažnoj sestri u porodilištu, ali i onoj koja nas je posećivala kod kuće, shvatila sam da dojenje uopšte nije ništa strašno. Samo sam slušala svoju bebu, pratila njen ritam i davala joj da sisa kad god je poželela. Mleko se ustalilo, a ja sam svako dojenje koristila kako bih se odmorila tih dvadesetak minuta i uživala u bliskosti koja je nastajala između mene i bebe.
Uspešno sam dojila sve dok beba nije napunila 15 meseci, kada je sama odlučila da više ne želi da sisa. Sada ponovo čekam drugu bebu i nadam se da će i sa njom sojenje biti tako lako i uspešno!
Tanja, Kraljevo Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju |
Napomena: Rubrika MOJA PRIČA predstavlja mesto za iznošenje ličnih iskustava roditelja i nijednog trenutka ne predstavlja zvaničan stav Bebac.com portala.
Pogledajte ostale priče 
Objavi ovaj tekst na
