Kada sam bila u devetom mesecu trudnoće jako sam imala želju da dojim, jer znam koliko je to važno za bebu, ali potajno sam se plašila da možda neću imati mleka. Zato, da bih izbacila te negativne misli iz glave, kupila sam jastuk za dojenje i svaki dan razmišljala kako ću svoju bebu da mazim i hranim.

Porodila sam se u Španiji prirodnim putem i rodila zdravu bebu, ali mleka nisam imala tri dana u bolnici, ovako moja priča počinje. 

Jako sam bila uplašena i svaki trenutak sam koristila da se savetujem sa medicinskim osobljem kako da se izborim za mleko. Grudi su me jako bolele i izgledale kao dve užarene lopte, imala sam bolove ali to nije bio razlog da odustanem, borila sam se. 

Prvi dan nakon porođaja moja beba je bila jako gladna, a ja nisam imala mleka tražila sam od medicinskog osoblja da joj daju bar malkice adaptiranog mleka, ali oni su to odbili i zahvalana sam im na tome. Drugi dan i dalje mleka nema, a grudi jos veće i bolovi jos jači, ali moja želja za dojenjem najjača. 

Medicinske sestre su toplim oblogama masirale moje grudi i zaista mi je dosta pomoglo. Moja beba je bila i dalje jako gladna, ali zato trećeg dana sam dobila mleko i nahranila svog anđelčića. Situacija sa grudima se popravila i prevazišla sam bolove, jer sreća je najveća kada zadovoljite svoju bebu i unesete joj zdravlje. Sada sam presrećna mama, uspela sam i moja beba je jako zadovoljna.

Savetujem svim mamama da se bore za mleko i doje svoje dete, taj osećaj bezbrižnog deteta u svom naručju ne može ništa na svetu da zameni. Trudite se da prevaziđete sve prepreke i dajte svoje mleko detetu. Bićete najsrećnije i najponosnije mame na svetu!

Jovana Đokić

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>