Drage mame i buduće mame,

Želela bih sa svima vama podelim moje iskustvo sa porođaja.

Naime, porodila sam prošle godine i to mi je bio prvi porođaj. Tokom trudnoće razmišljala sam kakav porođaj bih volela i šta ne želim. Nisam želela carski rez i beskrajno ležanje i buljenje u plafon... Jednom rečju zaista sam želela da se porodim što je moguće prirodnije jer sam bila uverena da je to za mene i bebu najlakše i najsigurnije. Kada se približio dan porođaja razmišljala sam kako da ostvarim svoju zamisao. Zaključila sam da bi najbolje bilo što duže budem kod kuće i u porodilište odem u poslednjem trenutku.

Na dan porođaja sve je bilo uobičajeno, prošetala sam, spremila kuću, ručala. Nakon ručka odlučim da sredim kupatilo i tad mi se učini da se kontrakcije često javljaju. Nisu bile bolne, te sam doživela kao „pripremne“. Oko 19 h suprug je predložio da malo prošetamo i odemo do kafića. Što sam naravno odmah prihvatila. Dok smo sedeli i pijuckali kapućino, kontrakcije su se sve više pojačavale. Postalo mi je neprijatno da sedim dok traju kontrakcije, mada nisu bile bolne. U tom trenutku govorim suprugu šta se dešava, ali i da još nije vreme da idemo u porodilište. Dogovorimo se da je najbolje da ja budem kući, leškarim, gledam TV i pratim situaciju, a on će izaći da prošeta psa. I tako malo gledam na sat, malo u TV. Kontrakcije su u početku na 8 minuta i postepeno se ubrzavaju. Negde oko ponoći pozivam muža, kontrakcije su na 5-6 minuta. To je to, vreme je za odlazak u porodilište. Stvari su spakovane i nema potrebe da žurimo. Tuširam se, još malo odugovlačim i krećemo. Nešto posle 1 sat stižemo u porodilište. Ređaju se pregled u prijemnoj ambulanti, pripreme. U porođajnu salu ulazim u 2 h. Doktor konstatuje da sam otvorena 8 cm, nešto kasnije mi pokida i vodenjak.

Ležim na boku, radim vežbu opuštanja iz joge, ni ne gledam na sat. U jednom trenutku kontrakcije prestaju i osećam da počinju naponi. Pozovem babicu i posle malo napinjanja u 3:45 rodila se moja devojčica!!! Radost koju osećam ne može opisati, to treba doživeti.

U porodilištu smo proveli tri najduža dana u životu. Posete nisu dozvoljene. Nije mi rađena epiziotomija tako da sam se od porođaja oporavila bukvalno za nekoliko sati. Jedva sam čekala da stignemo kući. Jedino je dojenje išlo malo teže, jer su sestre bebu prihranjivale, pa je bila pospana i nezainteresovana da sisa. Međutim, i to se sredilo kad smo stigli kući. Flašicu smo odmah uspeli da izbacimo i bebica je samo sisala...

Na kraju želela bih svim budućim mamama da poručim da samo uživaju i ukoliko nemaju nikakve komplikacije da se porode prirodno, jer je to zaista neopisivo, jedinstveno iskustvo!