U jedan od najvažnijih događaja u životu svakog deteta ubraja se polazak u školu. Neka deca mu se raduju, neka od njega strepe. Slična osećanja preplavljuju i roditelje. Istovremeno su ponosni što je njihovo mezimče stasalo za tako važan korak, ali i zabrinuti, znajući koliko će im se i obaveze, i troškovi, i strepnje zbog toga uvećati. Kako bilo, svi roditelji pre ili kasnije moraju sa tim da se susretnu, da puste svoje dete da napravi samostalne korake i suoči se sa odgovornošću za svoje postupke. O pripremama za polazak u prvi razred za „Život plus“ govori Milica Okiljević-Ćućuz, psiholog i transakcioni savetnik.

Zašto se u većini porodica koje imaju đaka prvaka 1. septembar više dočekuje sa zebnjom i nervozom nego sa radošću?
- Adekvatna emocija koja se javlja zbog polaska u školu, i kod dece i kod roditelja, jeste strepnja. Strepnja označava svaku vrstu straha prema nekom budućem događaju kojeg doživljavamo ugrožavajućim, jer prevazilazi naše moći.

Od čega to roditelji strepe, a od čega deca? I, da li deca uopšte strepe?
- Roditelji prvo strepe od toga kako će se dete pokazati na testu za prijem u školu, zatim kako će se prilagoditi, kako će reagovati na učiteljicu, na novo okruženje, a za decu polazak u školu strašan je onoliko koliko im ga mi odrasli predstavimo strašnim.

Šta učiniti tokom ovih preostalih avgustovskih dana kako bi početak septembra bio manje stresan?
- Ona prava priprema deteta za polazak u školu ne treba da se svede na poslednje dve nedelje avgusta. Odnos prema školi, učenju i obavezama gradi se mnogo ranije. Poslednje avgustovske dane treba iskoristiti za kupovinu školskog pribora, nameštanje sobe, biranje torbe. Bilo bi dobro odvesti dete do škole, da upozna dvorište i, ako je moguće, ući u školu da vidi učionicu. Time se znatno smanjuje strah, jer mu prvog dana škole neće sve biti toliko nepoznato.

Na šta sve detetu treba ukazati?
- Veoma je važno predstaviti učiteljicu/učitelja kao autoritet koji se mora slušati i objasniti mu da je to osoba koja može da mu pomogne i reši problem ako mu se nešto desi. Ono šta je roditelj kod kuće, to je učiteljica u školi, i dete mora to da prihvati. Sva druga pravila ponašanja deca čuju od učiteljica i nema potrebe bombardovati ih sa deset najrazličitijih uputstava, jer to pravi konfuziju.

Kako ga pripremiti za rutinu i disciplinu koje ga očekuju u školi?
- Deca se na rutinu i disciplinu pripremaju od rođenja. U početku su to odlazak na spavanje u isto vreme, sklanjanje igračaka po završetku igre, slaganje garderobe kada se skine, usvajanje higijenskih navika... Dete koje ima rutinu u toku dana i koje zna kada mu je vreme za igru, odmor, hranu, koje su njegove obaveze, vrlo lako će da usvoji i nove radne navike koje ga čekaju.

Treba li ga forsirati da računa i što više piše i čita, pod uslovom da je već savladalo sva slova ili ga treba ostaviti da se još malo igra i bude bezbrižno?
- Po zakonu dete je obavezno da prođe predškolski program u zabavištu i ništa više od toga mu nije potrebno. Dete ne treba forsirati da zna da računa, čita i piše, jer će to naučiti u školi. Ono treba da ima određena predznanja koja se tiču grafomotorike (pravilno držanje olovke), razumevanje pojma broja (da zna koliko je to 3, 5, 6), da razume odnose u prostoru i vremenu (gore-dole, ispred-iza, pre-posle, dan-noć, dani u nedelji), da pravilno upotrebljava pojmove iz svakodnevnog života i da ume da ih objasni (delovi kuće ili stabla i čemu služe), da ume da prepriča neku priču ili događaj. Osim toga, ovaj pripremni, predškolski program značajan je i zbog toga što deca nauče da nekoliko sati budu odvojena od roditelja.

Ko treba da odvede dete prvi dan u školu? Neke porodice prave od toga senzaciju pa dođe sva rodbina, a neku decu dovedu stariji brat ili sestra?
- Najbolje je da to budu roditelji, i to oba roditelja. Ovo je naročito važno kod dece čiji su roditelji razvedeni. Taj dan oba roditelja treba da budu uz svoje dete i da ga isprate i budu podrška u tom velikom koraku. Braće i sestre mogu detetu da predstave školu kao nešto pozitivno, ali ne mogu se postarati za dete ukoliko ono prvi dan bude jako uplašeno.

Da li dete treba uključiti u kupovinu školskog pribora? Da li je to način da se poraduje polasku u školu?
- Svakako! Kupovina pernice, torbe, uređenje sobe, radnog stola, u velikoj meri čine polazak u školu mališanu prijatnim.

Da li je lakše roditeljima kojima to nije prvi đak prvak ili je svako naredno dete sasvim novo iskustvo i izazov?
- Svako dete je ličnost za sebe i roditelj iznova strepi, mada u manjoj meri, jer je već prošao kroz to iskustvo i ima mnogo manje nepoznanica.

NE PRETITI ŠKOLOM
- Kao što greše oni roditelji koji ne žele decu da pripremaju za školu, jer misle da dete treba da još malo bude bezbrižno i da uživa, tako greše i oni koji deci za svaki nestašluk prete školom. “Videćeš ti kad kreneš u školu, nećeš tamo tako moći” najčešća je rečenica i najveća zabluda roditelja. Dete se disciplinuje kod kuće i u kući usvaja pravila ponašanja, a u školi to primenjuje i proširuje na nove situacije.