Punoletne i poslovno sposobne žene koje žive same i nemaju partnera po novom zakonu imaće pravo na lečenje biomedicinski potpomognutom oplodnjom, uz saglasnost ministra za zdravlje i njegovog kolege zaduženog za porodične odnose. Prvi put se uvodi doniranje polnih ćelija, ali samo u određenim slučajevima i pod posebnim uslovima. Propisima se predviđa i da Srbija prvi put dobije banku doniranih polnih ćelija – jajnih ćelija i sperme – i predviđa mogućnost veštačke oplodnje doniranim ćelijama.

–Zakon je definisao da se samo izuzetno mogu donirati polne ćelije, i to u dva slučaja: kada supružnici ne mogu da dobiju dete na bilo koji drugi način, kada je iscrpljena i vantelesna oplodnja kao mogućnost i kada je to u interesu zdravlja i zaštite deteta, kao i onda kada je to neophodno radi sprečavanja prenošenja teške nasledne bolesti na dete – objasnila je za „Politiku” dr Danica Mihailović, direktorka Uprave za biomedicinu, institucije koja će imatiregistar donora polnih ćelija.

U registru će se nalaziti podaci o osobama koje su donirale svoje reproduktivne ćelije, onima koji su u postupku vantelesne oplodnje primili donirane reproduktivne ćelije, podaci o uspešnosti postupka, o rođenoj deci začetoj ovim postupkom sa doniranim ćelijama... Na taj način postiže se sigurnost upotrebe doniranih ćelija i bezbednost i zaštita interesa deteta. Identitet davaoca ovih ćelija biće zaštićen, o svakom donoru vodiće se evidencija, kao i o svakoj klijentkinji, da bi u budućnosti osobe koje žele brak, a začete su na ovaj način, mogle da provere da li su u srodstvu. Trenutno, kodnas se obavljaju samo postupci veštačke oplodnje spermom bračnog partnera, ali će banka omogućiti da se to radi i pomoću donirane sperme. Lekari objašnjavaju da je u svetu praksa takva da se ustanove koje se time bave strogo kontrolišu i da treba da postoji veliko poverenje u njih. Donor nema pravne ili druge obaveze prema detetu začetom i rođenom na ovaj način.

Profesor dr Ivan Tulić, načelnik Odeljenja za asistiranu fertilizaciju u beogradskoj Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj ulici, kaže da donori jajnih ćelija i spermatozoida mogu biti mlađe psihofizički zdrave osobe – žene do 30 godina, muškarci do 45 godina. Pravilo je takvo da ministar zdravlja treba da izda dozvolu jednoj od ovlašćenih zdravstvenih ustanova koja će obavljati poslove banke reproduktivnih doniranih ćelija za teritoriju Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje transplantacija ćelija i tkiva. On ističe da postoje medicinske indikacije kada i kod koga će se primeniti postupak donacije jajnih ćelija i spermatozoida.



– Donacija jajnih ćelija je moguća za žene sa prevremenim slabljenjem funkcije jajnika, s težim poremećajima u razvoju jajnika, kod onih koje imaju nasledne bolesti, prirodnu menopauzu, više puta urađen postupak vantelesne oplodnje kod koga su dobijene nekvalitetne jajne ćelije i embrioni, kao i u slučaju pacijentkinja kod kojih duže vreme postoje povišene vrednosti takozvanog folikulostimulirajućeg hormona i estradila trećeg dana ciklusa. Donacija spermatozoida je moguća kad se radi o teškim poremećajima spermatogeneze i gde su se svi primenjeni postupci pokazali kao neefikasni, zatim u tretmanu neplodnosti vantelesne oplodnje, kod genetskih oboljenja, ali i ukoliko postoji ponovljen gubitak fetusa kod er-ha senzibilizacije – objasnio je dr Tulić.

Dete začeto na ovaj način ima pravo da iz medicinskih razloga traži od Uprave za biomedicinu podatke od medicinskog značaja koji se odnose na donora polnih ćelija, kada napuni 18 godina života, a izuzetno i kada napuni 16 godina života ako je steklo poslovnu sposobnost.

Zabranjeno surogat majčinstvo

U svetu je sve više popularno surogat materinstvo, ali novi zakon u Srbiji to ne odobrava. Surogat majka je definisana kao ženska osoba starija od osamnaestgodina, koja bez nadoknade ili sticanja bilo kakve imovinske koristi, a u cilju davanja deteta po rođenju – donoru, nosi embrion začet postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje.

U Ministarstvu zdravlja napominju da je taj postupak zabranjen i da predstavlja krivično delo.

– U toku izrade zakona i javne rasprave prevladao je stav stručne i opšte javnosti da surogat materinstvo ne treba u ovom momentu dozvoliti, polazeći pre svega od potrebe da se zaštiti interes deteta, odnosno preduprede eventualni sporovi koji se mogu javiti u takvim slučajevima – objašnjavaju u ovoj instituciji.