Roditeljska griža savesti

[Margaritta 16173]

Hoću da crknem. 

Ušao je u fazu da neće da spava, dugo se uspavljuje. I za to vreme mene uhvati nervoza, jer to traje i traje, pa na kraju podviknem i on se rasplače, ali me posluša, i zaspi. U međuvremenu čitam pesmice, pevam, pričam priče, mazimo se, pa ćutimo, ne bi li zaspao, ali on se prevrće, razbuđuje, namerno neće da spava. Onda ja pogledam na sat, vidim da je kasno, pa se zabrinem i iznerviram što neće da se naspava do jutra, i podviknem, onako grlato baš. To je bilo preksinoć, i eto, sinoć. Jutros se probudio i mazi me i kaže mi onako polubunovan: mamice, mamice, nemoj danas da vičeš. 

Srce mi se steglo. 

Juče i danas se baš sekiram. Na njega nikad ne vičemo, on je jako strpljiv i pažljiv i miran. I osetljiv. A ja sam ga uspavala dve noći u suzama. Nisam znala da na njega to tako intenzivno deluje, baš mi se potresao i vidim da ga je pogodilo. Samo ponavlja - neće mama da viče na tebe.  

Večeras ću brojati do hiljadu, naći ću strpljenja i gde ga nemam. Ali se jako sekiram zbog ovoga što je bilo, da ne pričam kakav sam scenario u svojoj glavi o posledicama iskrojila.

[Vuciguraj 8182]

Marg,da li on spava preko dana?

K. je negde u njegovom uzrastu izbacila dnevno spavanje i uvece nemamo tih muka...

[Margaritta 16173]

Spava, ali potrebno mu je to spavanje. Spava u vrticu. Vikendom takodje spava, bez problema, mada mi i vaspitacice kazu da mu je potrebno duze nego drugoj deci da zaspi. Ocigledno je usao u takvu fazu, a ja umesto da to ispratim, izgubila sam strpljenje. 

[malagarava 8252]

Joj nama je jedno vreme svako uspavljivanje bilo uz plakanje i urlanje.

A nije ni on cutao

Al vule nije tako osetljiv ko D pa ni njemu ni meni nije toliko tesko padalo.

Znam da sam kukala i da kad pomislim na uspavljivanje dodje mi da vristim al smo nekako prosli tu fazu.

[jelena_ 9644]

Marge

i ja se cesto osecam tako kako si ti opisala. Zato i ne galamim vise. Savet bolje da ti ne dajem. Nisam nikakav autoritet kada je spavanje u pitanju.

[Hellen 14345]

Marge tako je Sara jedan period..ja sve cekam da joj ispricam pricu ili dve poljubim je i odem a ona sve budnija, ja sve nervoznija jer nisam stigla ni da se istusiram a kamoli nesto vise. Dok mi jednom nije rekla mama, nemoj da ides ostani pored mene jos malo

Od tad sam ostajala nekad i po 45 min dpk ne zaspi..nekad mm nekad ja. Verovatno mu falis preko dana pa je namerno sto duze budan. Za vikanje nemoj da se sekiras..svako od nas nekad vikne. Mi prvi mm i ja..cesce nego sto bi trebalo. Nismo svemocni, radimo najbolje sto umemo..

[malagarava 8252]

Sve cesce zaspim zajedno s njim ili pronadjem poslednje atome snage da ustanem.

To vreme je jedino koje imam za sebe a sve cesce ga nemam.

 

[snowhite 5773]

Sve cesce zaspim zajedno s njim ili pronadjem poslednje atome snage da ustanem.

To vreme je jedino koje imam za sebe a sve cesce ga nemam.

 

Isto kao i ja. A posebno sada.

A sto se tice teme, mene svakodnevno grize savjest, roman bih mogla da napisem. Postala sam osoba kakva nikad nisam bila, kratkog fitilja i pretankih zivaca, jednom rijecju neuroticna.

[In-Greed 10390]

Marg, nemoj da se sjekiraš, mislim na ovaj dio o posljedicama. Neće ih biti, normalno je to sve, njemu je samo šok jer mu inače ne vičeš, ali u principu ja ne mislim da će ga to oštetiti na bilo koji način. Novo mu je i procesuira to, krivo mu je sigurno što si mu vikala, ali ne mislim da je to strašno. Mislim da je život kao život pun prijatnih i manje prijatnih stvari i da ih mi možda katkad i prezaštitimo.

Ne kažem da sam ponosna kada posegnem za vikom i da sam njen fan, ali ponekada moram i to. I nije uvijek jer sam nemoćna ili nervozna, već bude i jer D neće da se osvrne dok mu se fino priča, ne želi da čuje, pravi se blesav, pa ga to trgne, dobijem njegovu pažnju. 

Što se spavanja tiče nisam pametna, jer je, kao što već znaš, moj D očajan spavač. Sada smo došli do nekog nivoa da ga uspavljujemo tako što legnemo pored njega, oboje, ili jedno od nas dvoje i češkamo ga, a koliko traje, kako kad, nema pravila. Mi smo zaista razvili čelične živce tokom ovog dugog perioda napornog uspavljivanja, a bivalo je i da vikenmo iz nemoći, mada to u našem slučaju nije pomagalo. Moj prijedlog ti je, kada si već viknula, da ne dozvoliš da on primijeti da se kaješ, bilo pa prošlo. 

[paper_moon 16452]

Margarita on je sad u fazi koju je prosla S,a sada i N.Po tvom opisu sam gotovo sigurna o tome radi.Naime,oni krenu da odlazu spavanje,jer se plase da ce nesto propustiti.Smisljaju razne izgovore.

S je bila prilicno mastovita,nema sta nije smislila kako bi zaspala kasnije.Ja sam se u pocetku trudila da joj objasnjavam.Onda sam shvatila da sve sto se ja vise trudim da objasnim,ona smislja druge izgovore.Dakle,jedino resenje je bilo dok joj jednom ostro nisam rekla da moramo da spavamo,i da cemo sjutra raditi sve ostalo.Tako je bilo i kad je krenula nocu da trazi sve i svasta.Da jede,crta,igra se u tri ujutru.Pomagalo je samo odsecno,spavaj!bez mnogo objasnjavanja, kolebanja i slicno.I biti dosledan,dok jednostavno dete shvati da je to vreme za spavanje,i da ti neces praviti oko toga kompromis da bi radio nesto drugo.

Nije strasno sto si podviknula,iscrpila si sve druge nacine.I meni je N jako osetljiv,ali sam svjesna da nekad moram biti ostra.Bilo je kod njega skoro to ponasanje prisutno da trazi 100 puta tutu,da trazi 100 puta vodu,da crta.Par puta sam mu strogo rekla Ne sad,sad spavamo.Ili kad se probudi u sred noci i trazi da jede,ili da ide u dnevnu sobu,ja kazem daj mami ruku da spavamo.Ako nastavi kazem ostro spavaj,jos je mrak!Poslije nekog vremena je potpuno prestao.

Budi samo dosledna,i faza ce proci.

Izmenjeno 6 Nov 2015 od strane Marijachi

[Smey 20894]

Marg, sto se tice spavanja to je ili faza ili ce on biti od one dece sto teska srca idu na spavanje, u oba slucaja malo toga, odnosno nista ne mozes da uradis a da to ne bude neko treniranje i presecanje, a znam da nisi u tom fazonu.

A znam da nisi zato ovde ni pisala. Nije problem ni sto si viknula, nego je tesko podizati previse emotivno dete. Takvo dete te tera da se preispitujes hiljadu puta cesce i vise. Nisi uradila nista neobicno ni lose. Svima koji su (smo) roditelji osetljivaca zelim puno srece i zivaca, ali naslucujem i ogromno zadovoljstvo jer to su inteligentna deca.

[Margaritta 16173]

Hvala vam mnogo. Smey, na tebe sam bas danas i mislila, tj. na tvoju Anku. Koliko su oni osetljivi. Dusan je poceo da place za SVAKU sitnicu (trazi mi vodu kroz plac), sta god se dogodi je smak sveta. Imam teorije:

1. Onaj dogadjaj u vrticu ga je potresao. 

2. Moje dranje ga je potreslo (ili oba dogadjaja).

3. Nije naspavan i stoga je nervozan i razdrazljiv. 

Kad tako place, ne ohrabrujem ga, ne tesim. Iako on BAS tuzno place, suze mu idu. Samo smireno objasnjavam, ispunjavam zahteve koje mogu. Zagrlim ga, ali ne dramim. Mm smatra da treba da ga svaki put pitamo zasto place, meni je to suludo - place zato sto hoce vodu, dublji razlog sigurno ne zna da kaze, pobogu, ima dve godine. 

Jako mi je tesko jer sam umorna, vidim da pati a ne znam kako da mu pomognem. Nekako se povukao, zatvorio u sebe. Nece da pricamo, nije veseo kao pre. 

Jedno je sigurno - vikati necu. Da ne shvatite pogresno, nije da ja nikad njemu ne podviknem, umem da budem bas stroga. Ali mislim da je on tragicno doziveo ovo jer i sam zna da nije nista lose uradio, ovo je bilo nase vreme za mazenje i neznost, a ja sam u to unela nervozu i ljutnju. 

Inace, poceo je da se upiskava u gace. Slucajnost? I don't think so.

[Kate Kapetanica 2466]

Kada je N u periodu intenzivnih dešavanja, tada uveče 'obradjuje' doživljeno preko dana i od uzbudjenja ne moze da zaspi. 

Tad posle zilion priča i xyz pesmica, meni malo 'padne klapna' pa me zameni mm. On ga samo zagrli, okrene ka zidu, u zagrljaju mu pridrzi rukice da se ne batrga i tako još više razbudjuje, N zaspi za pet minuta. Mislim da ta promena svežeg igrača nama napravi razliku.

Sigurna sam da je i D u periodu intenzivnih dešavanja i intenzivnih emocija. Moje dete ne ume/ne želi da ispriča nešto što ga tišti jer time ponovo proživljava jednakim intenzitetom doživljeno. Kad hoću da izvučem šta ga muči, izvučem plišane igračke, nama su meda i žaba. Ja sam meda, on žaba, oni pričaju. Tako da ne priča N o svom problemu, žaba priča medi. Ne znam dal sam ovo dovoljno razumljivo napisalaal nama to jedino upali.

Pa ja ne znam roditelja kome nekad nije pukao film i koji je tad podigao glas i grdio. Ne znam dal je Gandi imao dece, al bi i on podviknuo. Šta će roditelji, i oni su samo ljudi. Ne treba biti prestrog prema sebi.

 

[Ummu 1669]

Marg,i nama je prije neko vrijeme uspavljivanje bilo mucenje,ne bi hteo da zaspi do 12h.Sve dok nijesmo izbacili dnevno spavanje.Sada samo legnem pored njega oko 10h,ceskam ga po kosi,zaspi za 5min.Preko dana ne osjecam da mu se spava i da je nesto nervozan.Izjutra spava do 9 i kasnije nekad,mislim da je to dovoljno.To sto si ti viknula,ne mislim da ce ostaviti neke posledice,ti si dobra mama i osetljiva kao i on pa zato sada razbijas glavu time.Ne krivi sebe i ti si covjek,nisi robot i normalno je da ti nekada popuste zivci.Prosli ste mnogo faza,procicete i tu,pored svih divnih stvari koje radite i koje ti radis za njega na ovo se nece sjecati,vjeruj mi.Pisi kako prodjete veceras . 

[Margaritta 16173]

Evo ovako. Uspavah ga opet. Ovog puta bez vike, ali morala sam da budem stroga, kao što Marijači reče, i da zauzmem stav - mora da se spava, dosta je bilo! On se, naravno, rasplakao, krokodilske suze, i kukao je - neeemoj da viiičeeeeš, mamaaa. Nisam ton povisila. Ili on ima problem sa mnom i mojom odlučnošću, ili prosto mora da se isprazni emotivno pred spavanje, jer, što reče Kate, pun je utisaka. A ove nedelje smo svaki dan negde išli, stigao ga je i umor, i ova svakakva dešavanja, i lepa i ružna... Sad za vikend opet imamo neke akcije, ali tešim se da ću biti s njim sve vreme, nećemo se odvajati kao u vrtiću, pa će valjda biti bolje. Kad se isplakao, zaspao je. Krivo mi je što mora tako, i stvarno ne volim što se to odvija tako - pre toga smo lepo čitali riznicu, pričali, pevali, a onda on krene da se prevrće, da trlja oči, da traži vodu po 26 puta, da ustaje, koprca se... I prosto ne vidim način da se to zaustavi. 

Pod velikim sam pritiskom i baš me muči ova situacija, a onda pomislim - koji sam ja kreten - ovo je tek prva prepreka na koju nailazimo da je malo veća, koji sam ja kilavac od roditelja. 

Najgore mi je što ne vidim uzrok - svemu tražim uzrok, a sada ga prosto ne vidim. Može biti faza, može biti preemotivno doživljavanje vrtića ili moje strogoće, može biti umor, previše stimulacije, što bi Mara rekla - SKOK U RAZVOJU. I onda su mi ruke vezane, NE ZNAM šta da radim. 

[Hellen 14345]

Marge rekoh da je i nama tako bilo i popustali smo uvek, a onda kad je poceo mm da je vodi u vrtic pa je budi oko 7, nije imala snage uvece i vec oko 21 jedna ili dve price i zaspi. A, da, pre toga je mm jednom uspeo da je ostavi budnu i da izadje iz sobe a ona se ne buni nego brzo zaspi sama. Ne znam ni sama kako. Onda sam pokusala i ja i uspela na drugu foru - objasnila sam joj da moram i ja da veceram, da se istusiram, da nista od toga ne stizem dok njih ne uspavam i da se brzo vracam u krevet a ona da zazmuri i ako ne zaspi do tad ja se vracam da joj pricam jos. Zaspala nakon 5 minuta..

Jeste on mladji dosta ali je zreliji od vrsnjaka cini mi se, pokusaj da mu objasnis da si gladna i ti, da moras da peres zube itd sve sto on vec obavlja pre spavanja..pa se vracas u krevet. 

[Lilith 2695]

Savet nemam neki, sama ces vec uspeti da pronađeš caku koja najbolje pali i ide svima u korist- posao nas mama :))

Razumem te za grizu savesti. Ne brini, svi je imamo ponekad. To je sve normalno i bice toga opet. 

Dobila si dobrih saveta, jedan ce upaliti. Moje mišljenje je da je on premoren od dnevnih aktivnosti i zato tako deluje. 

- ispričaj mu jednu bajku i posle toga kazi jasno i odlučno da je sad vreme za spavanje. Gasi sve, lezi kraj njega, zagrli ga i cuti. 

- ugasi sve, lezi kraj njega i pusti radijsku bajku. imaš na you tube gomilu bajkica, i mene uspavaju a kamoli njih. Radim to redovno kad me mrzi da pricam. 

- radi ovako kao Hellen.

...

nesto ce upaliti. Ne brini, da nisi dobra mama ne bi ni imala savest. Ipak smo mi ljudi i nismo svemoćni, a znaju oni vrlo dobro kad su voljeni. 

To sto se upiskio je mozda zbog prehladice ili je imao previše aktivan dan. Ne verujem da je posljedica toga sto si podviknula. 

[Schveca 16171]

nema šta tu posebno da radiš Marge...

i mi smo u toj fazi sa d, ali u mnooogo blažem obliku nego sa s... da li smo bili već pripremljeni i s nas istrenirala žestoko, ili su jednostavno deca drugačija, ne znam...

kako god, nemoj se nervirati i jesti zbog toga što si se iznervirala

i ti si čovek, pukneš, prsneš, umorna si... nisi supermen, nisi superkeva, nisi svemoguća i imaš pravo da odlepiš...

koliko sam samo puta urlala na s, još mi se i d rodila u sred tog njenog ludila... i sad sam izgubila živac sa d par puta... jbg, bude mi krivo, jedem se, žao mi... al opet, pa nisam od čelika bem mu lebac...

ubrzo će proći, ne brigaj...

[Nice 8803]

Kakve posledice od vikanja, da to ostavlja takve posledice vi ne biste imale cast da se družite sa mnom  moja mama je impulsivna osoba, ona kad joj prekipi izgalami se i za 3 minute je opet dobra  Ne brinite, ne doživljavaju to deca toliko ozbiljno. Živ covek ne moze uvek biti zenovski miran jer imamo svi granice izdržljivosti i psihičke i fizičke. Meni je to čak ok dok se ne pretjeruje, jer dete shvati da negativna osecanja ne treba držati u sebi, ja nekako uvek imam u glavi da sam ja njemu model ponašanja. 

[Nice 8803]

A inace i nas odrasle nekad nečija gruba rec ili postupak povredi u prvi mah, ali nas i natera da se zamislimo i možda nesto nabolje promenimo u svom životu, tako da "resetovanje" s vremena na vreme treba svakom od nas pa i deci. Da se preispitujemo- to je normalno, i to radi po meni svaki normalan i odgovoran covek i roditelj. Uvek sam zazirala od ljudi koji smatraju da su uvek u pravu i sve savršeno rade. 

[svejedno 6821]

mom se desava u poslednje vreme da kuka da nece da spava, ali bude toliko umoran, da zaspi za nekoliko minuta, govoreci necu da spavam! necu da spavam! necu da spavam. necu da spavam. neecu da spaavam... necu....pavaam... necu... i tako dok ne utihne i padne u san.

po svemi sto sam ovde procitala, "necu da spavam" je samo jos jedna faza, a svaka faza dodje i prodje i mi je prezivimo. hocu reci najvaznije je, da nas ceka svetlo na kraju tunela.

[svejedno 6821]

a sto se tice grize savesti, meni je dete skoro reklo: mama nemoj da vices, ne vice se, samo se prica. a prepricavala sam mm-u neku situaciju koja me uzdrmala. samo mi to odzvanja u usima, jer iako nisam tada vikala na njega, jesam neki drugi put i tako su me te njegove reci osvestile.

bice da mi roditelji imamo jos mnogo da ucimo od dece, a cim ucimo  znaci da napredujemo. sto je dobro. 

ne, salu na stranu, mardz, ako tako nastavis, umreces mlada i neiskoriscena.  ozbiljno. 

najozbiljnije mardzice, samo smo ljudi i na to nas roditeljstvo podseca svaki dan, a na nama je da se trudimo da budemo sto bolji. ljubavi im ne manjka, a malo ljutnje i vike nece napraviti neku stetu, naprotiv samo ih uci stepenovanju emocija i na neki nacin i postavljanju granica, jer u njihovoj je prirodi da ih probijaju i pomeraju sto dalje. ne smes ni sebe zaboraviti, tezak je period iza vas i ti ne mozes sve potisnuti i sama izneti, vi ste porodica i od sada sve prezivljavate zajedno. naravno da ces njega postedeti koliko mozes, ali to vec i radis. sve je ok i bas kako treba. vec sutra bice jos bolje. 

roditeljstvo je upravo ovo o cemu ovde pricamo, desavanja na terenu ;), a ne ono sto pise u knjigama, to je samo teorija.

[iraela 2067]

Margaritta,da se poznajemo i da vidiš mene kad je vrijeme spavanja,mislim da bi rekla ajme koja je ovo babaroga

kod mene nema puno filozofije sad kako je veća....kupanje,večera,pa pročitam pričicu-2 koje odabere,ili ispričam,ili otpjevam koju pjesmu,ponekad zjakne crtić i ćao đaci,ode na par min kod mm-a,damo joj pusu i u krpe....i zaspe za par min....
sa 3 godine nas je doslovno masirala navečer do 10 sati,od 8 nakon kupanja pa dok ne bi otplakala ona,a zavikala ja,ne bi bilo mira....

prije nekih pola godine imala je "drčnu" fazu da se budila par noći oko 1 sat i do 5-6 ujutro zavijala....nije meni problem,ok,ne može spavat,pa sjedi u krevet pa se poigraj tiho,ok...al meni muž vozi kamiončinu sa 30 tona utega na prikolici,nek negdje skrene malo onakav pospan,ode i on i drugi na onaj svijet...a i svekrva je u kući s nama,pa nije baš red da žena ne može spavat od male ako nije ništa...ja se polomila istražujuć boli li ju štogod,je li joj zima,vruće,gladna,žedna,boji se.....ma niki klinac,nego mi je rekla MENI SE NE SPAVA I NEĆU SPAVAT...i onda nakon par noći piljenja živaca ja kažem ovako (jer sam već izludila smirujuć ju,objašnjavajuć se i natežuć):OK,NE MORAŠ SPAVATI U NAŠOJ KUĆI AKO NEĆEŠ....IMA JEDAN ČIKO (od kolegice muž radi u domu za djecu) ZA TEBE KREVET I SOBU,KAD GOD HOĆEŠ,ODVEDEM TE.....  STVARI SU TI U RUKSAKU,AJMO...

ona sva bitna kaže da ako ju odvedemo,onda mm i ja nećemo više imati dijete  zamisli ti nju.....a ja 'ladno:mila....ja i tata smo bili sami dok se nisi rodila,nemoj misliti da ćemo biti tužni za ružnim ponašanjem...

bome malo se zamislila,pa nastavila halabučit....a mi ruksak,pa prema autu u 2 u noći....za minutu tišina,zaspala ko top,ni zuc od kakvog straha ili čega drugog....

drugu noć isto....ne bi ona spavala,mi opet idemo?ama ODMAH JE LEGLA,OKRENULA SE I ZASPALA,I NIKAD VIŠE TO NIJE NI PROBALA NAPRAVITI....

tako da....i ja se sto i jedan put zamislim jesam li mogla drukčije,a onda se umirim jer na kraju sve bude ok....naše je dijete jednostavno trvrdoglavica kojoj moraš stati na kraj baš ono idejama da i meni velikoj mozak stane,al nema druge nekad....

[Margaritta 16173]

Divne ste, zaista. Lakše mi je mnogo - i što sam vam se ispovedila, i što sam toliko raznovrsnih, a korisnih pogleda, saveta, ideja dobila. 

Danas je opet bio jako razdražljiv. Ali ono što smo tek danas primetili - balavi jako mnogo, manje jede (sinoć smo bili kod Malegarave i počeo je da plače da ga nešto boli kada je pojeo parče pice i više nije hteo da jede; to se i danas ponovilo, ponavlja da ga nešto u ustima boli). Tako da mislim da mu izbijaju gornje petice, donje već ima. Baš mu je smanjen apetit. Opet je počeo da kuka kako neće krušku iz "ovog tanjira", na šta sam ja sklonila tanjir i voće, a on dobio emocionalni tornado, pa se iskukao, isplakao. Onda se smirio, pričali smo, mazili se i zaspao je. Definitivno je nešto, nadam se da je prolazno i da je faza. Malo mi je lakše kad vidim da je hronično, da nije (samo) u meni problem. Ali je teško i preteško, samo se sad držimo, na silu se držimo i trudimo se da budemo strpljivi, a opet, bojimo se oboje da mu ovo zanovetanje i prenemaganje ne postane svakodnevica.

[Smey 20894]

Marg, samo da ti kažem da je nakon cele one epizode sa vrtićem i svim problemima koji su bili aktuelni - A. završila sa upalom uha. Bez obzira što ju je ona pregurala za 2 dana bez bola i ičega - ta upala se "valjala" još dok je problem u vrtiću trajao. I to je sve povezano. 

Kad bih bila sigurna da je nešto samo detetov hir, ne bih se uopšte zapitala da li sam dobro učinila što sam se proderala, imala manjak strpljenja. Nezgodno je kad vidiš da to nije hir, nego ima itekako emocionalnog inverstiranja u određene situacije. To treba razgraničiti, mada je ponekad teško. I čuvati se za situacije kad nije bezveze, kad nije "samo faza". 

Ima dece koja se razbole zato što su emocionalno povređena. Imam takvo dete.