Obrazovanje

[zlatni papagaj]

Обзиром да сам приметио да на форуму има доста просветних радника, као и родеља чија деца крећу у школу, занима ме ваше ОПШТЕ мишљење о образовању, како га унапредити и да ли је систем добро постављен!?

Оно што сам ја приметио а о томе се јако мало говори, то је да нам се све систематски мења, од обданишта до факултета. Примера ради, сада када дете треба да крене у обданиште, видим да постоји период прилагођавања и то ми је сасвим у реду, дете лакше подноси промене остајања без родитеља и сл. али зато, када сам ушао у обданиште, као да сам ушао у кућу великог брата свуда камере!?

Ово ми је тек посебна прича, родна равноправност од обданишта, нема спомињања маме и тате, него, један од родеља, то се већ примењује у неким земљама, ако то дозволимо, где је крај целој извитоперености и безумности (окачићу линк када пронађем). Тако је све преко основне школе и даље до факултета. Погледајте примену "Болоње" !? Сви се сећамо излазака на вежбе, скупљања потписа, семинарских радова ... а сада, тотално другачије, не примењиво ...

хвала унапред,

Свако добро.

[Jacka 438]

U Srbiji svako dete i svaki student ima mogucnost da stekne kvalitetno obrazovanje u drzavnim skolama i na fakultetima. Normalno je da se sistem menja i ne vidim nista lose u tome.

Kamere u obdanistima - nisam znala, ali zasto da ne, ukoliko postoji mogucnost da roditelj vidi snimak ako mu se dete povredi a da ne bude rekla - kazala vaspitacica, drugarica.

Bolonja - redovno izlazenje na vezbe, izrada seminarskih radova, skupljanje potpisa, izlazak na ispit, ocena. Ne vidim u cemu je tu problem, ja sam zavrsila redovne studije, diplomirala i upisala master po Bolonji i nemam nikakvih zamerki. Od mene se samo trazilo da budem aktivan student, da idem na predavanja i vezbe, a ne da uzmem skriptu i za koju godinu se pojavim na ispitu kod profesora koga nisam nikad ni videla i da se posle cudim zasto nisam polozila. Mada sve to na stranu, sa i bez Bolonje, ko zeli da zavrsi fakultet i da uci taj ce ga i zavrsiti.

Kada bi djaci i studenti ono vreme koje provedu kukajuci kako im ne stima ovaj sistem, onaj sistem, zapravo uzeli knjigu u ruke i ispunili ono sto se od njih ocekuje zaista bi im bilo mnogo lakse. A sad svaka grupica studenata moze da sedne na pivkana pa da resi "ajd da protestvujemo zbog skolarine ovoga onoga mrsko mi ici kuci uciti".

[C*I*C*A*N*A 3516]

Jacka,odlicno receno ,zaista,svaka cast na ovom postu!

[Kristal 3287]

Ово ми је тек посебна прича, родна равноправност од обданишта, нема спомињања маме и тате, него, један од родеља, то се већ примењује у неким земљама, ако то дозволимо, где је крај целој извитоперености и безумности (окачићу линк када пронађем).

Ne razumem šta si hteo ovim da kažeš ?!

[Topaz 120]

Ne razumem šta si hteo ovim da kažeš ?!

Koliko sam ja skontala ..... u jednoj SAD zemlji je guverner (Svarceneger) zabranio rijeci mama i tata nego se govori roditelj da se ne bi, molim te lijepo, uvrijedili gej roditelji jer neko ima dvije mama a neko dvije tate a neki roditelji sami odgajaju djecu....

U svakom slucaju ja ulažem mnogo u svoje obrazovanje pa tako i u obrazovanje svoje djece.

što se klinaca tiče iskorištavam svaku priliku da dijetetu pokažem ili ga naučim sve što poželi (od sporta preko nekih drugih aktivnosti npr sekcija slikanja ili glume, muzicke skole itd) Ništa na silu, sve fino i polako da joj se ne zgadi. Ja lično bi kamere postavila na svakom ćošku gdje ima djece, prvenstveno zbog pedofilije ali i odvratnih slučajeva iz prakse kako se tete ponašaju prema djeci u pojedinim vrtićima. Uzeti samo za primjer pedofila iz BL koji je napastovao socijalno ugrožene dječake a radio u centru za soc. rad. Tako je sigurnije i djeca su koliko toliko zaštićenija kada pedofil zna da ga "neko gleda"

Što se mog obrazovanja tiče e to je nešto sasvim drugo .... zgadila mi se knjiga a jednostavno moram da završim što sam počela. Kada god uzmem da radim, pišem ili učim desi se nešto što mi, u narednih bar mjesec dana, oduzima vrijeme.

E sada o obrazovanju bi mogla da naklapam mjesec dana, ne bi sve stalo u jedan post (tipa da je skolska torba prvačića teža od 10 kila). Mnogo sam ogorčena na neke stvari ali ako neko želi da uči naučiće, bez obzira u kojem sistemu obrazovanja to bilo

[nale1508 5]

Veoma opsirna tema. pa cu samo ukratko. U skladu sa krizom morala i sistema vrednosti urusava se i sistem obrazovanja. Postovanje obrazovnih institucija i prosvetnih radnika je porazavajuce. Takav trend pothranjuje alarmantno losa svakodnevnica. Bojim se da puno toga ide losim putem, pocevsi od porodica i nacina vaspitanja. Vidi se na svakom koraku pregrst prava, ali bez konratega sa obavezama; zatim, dosta agresivnosti: fizicke i verbalne...

[Neuhvatljiva 186]

[Kristal 3287]

Ni u jednom formularu se ne pominje mama i tata , o Bože!!! Piše se ime roditelja ili staratelja jer nemaju sva deca tatu, neka su vanbračna i nepriznata, a neka nemaju ni mamu ni tatu, nego staratelja. Samo se u matičnoj knjizi piše ime majke i ime oca (a ne mame i tate ).

[zlatni papagaj]

Ne razumem šta si hteo ovim da kažeš ?!

На ово сам мислио :

Како дечаци да постану секаперсе!?

Пројекат увођења родне равноправости у вртиће имаће озбиљне последице на норомалан развој деце.

Београд, 01.07.2011

Наставни програм у Шведској за предшколски узраст предвиђа увођење родне равноправности у вртиће. Овај уплив идеологије у развој деце имаће катастрофалне последице за здраво одрастање, поготово дечака.

Предшколска установа “Егалија” из Стокхолма у Шведској увела је праксу да васпитачи не користе речи “он” или “она” како би се неговала једнакост између полова од најранијег детињства.

Запослени у забавишту такође брижљиво бирају боје и врсте играчака и књига да малишани не би робовали стереотипима везаним за пол. Школица је отворена прошле године са задатком да се разбију предрасуде које се тичу улоге полова, а то је окосница наставног програма за предшколце у Шведској.

- Друштво очекује да девојчице буду слатке, лепе и љупке, а дечаци мужевни, груби и друштвени. ‘Егалија’ им пружа фантастичну прилику да буду шта год хоће - објашњава Јени Јохнсон, васпитачица.

У овом вртићу девојчице и дечаци се заједно играју кувања пластичним шерпама и кутлачама, али се у непосредној близини налазе лего коцке како се не би правила ментална баријера између кувања и градње. У скоро свим књигама међу “главним јунацима” су геј парови, самохрани родитељи и усвојена деца. Нема “Снежане”, нити “Пепељуге”.

Директорка Лота Рајалин каже да су методи овог забавшта наишли на опречна реаговања неких сегмената друштва и да особље добија претње од расистичких група које се буне што се деца играју црним луткама. Али додаје да за упис у њихову установу постоји дугачка листа чекања, а да је само један пар исписао своје дете.

Џеј Белски, дечји психолог са Калифорнијског универзитета Дејвис није сигуран да је то што раде Швеђани добро.

- Ускоро дечаци неће смети да раде оно што највише воле: да јурцају и штапове користе као мачеве. Тако полна неутралност у свом најгорем облику доводи до укидања мушкости - сматра он.

ИЗВОР

[FILIPA 73]

Izvini, moram se uključiti, a šta je loše u ovome? Svako ima slobodu izražavanja, niko tebe ne forsira da tvoje dijete mora postati dio te zajednice.

Što se mene tiče, više bih voljela da mi Filip bude kuhar nego vojnik!!!

[Kristal 3287]

Prvo, ovo što si napisao nema nikakve veze sa ime jednog roditelja na formularima za upis i sl. I to na formularima nije ništa novo. Gde si ti video da piše ime mame i tate .

Drugo, po čemu je dobro da se diskriminišu vanbračna i usvojena deca, svašta .

Treće, zašto se uvek boriš protiv ranopravnosti polova???? Vrati se u srednji vek ili se pridruži Talibanima.

Četvrto, ne znam šta je u tome loše da se dečaci igraju i igara koje su kao samo za devojčice i obrnuto. Neka se deca igraju čega žele, glupo je da ih od malena učimo nekim stereotepima. Moja ćerka se samoinicijativno igra autićima. I, sad bih ja trebalo da je u tome sprečavam?!

[FILIPA 73]

Kristal...tvoja cura će voziti bolid Formule 1 dok joj moj Filip bude spremao pobjedničku gozbu...

[buhla 778]

Četvrto, ne znam šta je u tome loše da se dečaci igraju i igara koje su kao samo za devojčice i obrnuto. Neka se deca igraju čega žele, glupo je da ih od malena učimo nekim stereotepima. Moja ćerka se samoinicijativno igra autićima. I, sad bih ja trebalo da je u tome sprečavam?!

Kristal...tvoja cura će voziti bolid Formule 1 dok joj moj Filip bude spremao pobjedničku gozbu...

hmmm, da se zabrinem?

[FILIPA 73]

:lol: :lol:

[B.mama 2133]

Prvo, ovo što si napisao nema nikakve veze sa ime jednog roditelja na formularima za upis i sl. I to na formularima nije ništa novo. Gde si ti video da piše ime mame i tate .

Drugo, po čemu je dobro da se diskriminišu vanbračna i usvojena deca, svašta .

Treće, zašto se uvek boriš protiv ranopravnosti polova???? Vrati se u srednji vek ili se pridruži Talibanima.

Četvrto, ne znam šta je u tome loše da se dečaci igraju i igara koje su kao samo za devojčice i obrnuto. Neka se deca igraju čega žele, glupo je da ih od malena učimo nekim stereotepima. Moja ćerka se samoinicijativno igra autićima. I, sad bih ja trebalo da je u tome sprečavam?!

Slazem se

[Jacka 438]

Ako ce neko biti gej - bice, pa cime god se igrao. Ako se decak igra sa serpicom ili soljom ne znaci da ce biti homoseksualac, i bolje da im se odmalena pokaze da i kuhinja postoji i da nije sramota kasnije pomoci majci ili zeni u istoj, a ne ono nase balkansko "Zeno jesi skuvala/oprala/postavila ( uz sve lupanje sakom o sto dok je druga u gacama zarad cesanja i prdezom onako da se oseti musko u kuci )

A za ime roditelja, mislim, meni je tata poginuo kad sam bila mala, i normalno da sam uvek za skolu, fakultet, pisala mamino ime jer je nekad neophodno imati kontakt sa tom osobom koju navedes, sta sam ja trebala da stavim, ime oca pa da pisem u nastavku - preminuo, kao da nemam, hvala Bogu, zivu majku.

[B.mama 2133]

Ako ce neko biti gej - bice, pa cime god se igrao. Ako se decak igra sa serpicom ili soljom ne znaci da ce biti homoseksualac, i bolje da im se odmalena pokaze da i kuhinja postoji i da nije sramota kasnije pomoci majci ili zeni u istoj, a ne ono nase balkansko "Zeno jesi skuvala/oprala/postavila ( uz sve lupanje sakom o sto dok je druga u gacama zarad cesanja i prdezom onako da se oseti musko u kuci )

:lol: :lol: u pravu si

[Jacka 438]

A u vezi sa samom temom, tebe vise brine vaspitanje dece a ne obrazovanje kao proces sticanja novih znanja, a sto se vaspitanja tice zna se da deca najvise ugledaju na svoje roditelje jer u kontakt sa vaspitacima dolaze tek kasnije, a do tada ti vec detetu mozes da usadis odbojnost prema homoseksualcima i tako te stvari pa ga ni kuvanje u vrticu nece zanimati, jer naravno da "mama i tata najbolje znaju". Tako da vaspitacica moze da trubi do sutra jedno ako ces ti detetu reci drugo, jer naravno da je uticaj jednog od roditelja najveci.

[zlatni papagaj]

Стварно иду предалеко :

У Немачкој хомосексуалци улазе у вртиће преко прерађених бајки о „краљу и краљу“.

Београд, 21.07.2011

Ако је истина да су европске земље „испред нас“ онда није лоше видети шта нас чека кад пређемо тегобни пут „транзиције“. У том смислу, прошле године је одржана прва геј парада, ове године се спомињу геј бракови у оквиру Грађанског законика, тако да најновије вести из Немачке, где се уводе хомосексуалци у вртиће преко „бајки“ делују, нажалост, корисно:

„Тражи се принцеза…“, пише о новој образовној иницијативи у Немачкој новинарка Франкфуртер алгемајне цајтунга Лидија Хардер, и објашњава: „…јер, принц би да се ожени. Али, ниједна му се не свиђа.

Ни она из Тексаса, ни она са Гренланда, ни она из Индије. Затим су га упознали са принцезом Либегунде, и принц се заљубио, али – у њеног брата Херлиха. Организована је раскошна свадба, после које су краљ и краљ заједно владали земљом“.

Реч је о причи за децу од четири године навише, која је са другим књигама постала део образовног комплета, боље речено, коферчета, које ће од јесени бити у употреби у основним школама у Берлину. Ауторка доноси цитат из једне од сликовница у том комплету: „Пре много, много времена, већина породица је у књигама изгледала овако: тата, мама, мали дечак, мала девојчица“.

Пре много, много времена?

Ствар постаје јаснија када се има у виду да је поменути кофер део иницијативе „Самоодређење и прихватање сексуалне разноврсности“. Та иницијатива је донета у берлинском Сенату 2009. уз једногласну подршку свих посланичких клубова, у циљу сузбијања дискриминације „лезбејки, гејева, бисексуалних, транссексуалних и интерсексуалних људи“.“

Сличности са ситуацијом у Србији

Повереник за заштиту равноправности, Невена Петрушић, критиковала је уџбенике у средњим школама због промоције традиционалне породице, „хомофобије“, запостављања „маргиналних друштвених група“, попут Рома. Са реформом средњошколског образовања, која је одложена за школску 2012/2013. годину, уџбеници у Србији би били реформисани у складу са родном равноправношћу и широко схваћеним људским правима.

Очигледан је пут којим се иде. Прво се дозволи геј парада, која се правда „промоцијом различитости“, а оптужбе да је то само почетак се прећуткују. Затим, увођењем новог Грађанског законика геј заједнице се уводе у правни поредак, легализују, што други ступањ.

После тога је потребно реформисати образовни систем у складу са захтевима ЛГБТ идеологије. На универзитету се то уводи преко студентских организација у које се инфилтрирају партијски кадрови, као и преко идеологизованих професора.

Оптужбе Невене Петрушић показују да је ЛГБТ идеологија стигла до средњих школа, док процес инклузије и ограничавања права наставника припрема терен и у основним школама.

Немачка је очигледно већ стигла до вртића, тако да је ова земља поново, на известан начин, жртва тоталитарне идеологије која мора да се шири на све друштвене нивое.

Поставља се једно питање: зашто је потребно инфилтрирање геј идеологије чак и у вртиће? Зашто је потребно децу од 4 године навикавати на хомосексуалце путем бајки? Очигледно је ЛГБТ идеологија без агресивности и наметања не може да функционише.

ИЗВОР

[Phoenix 4271]

Zlatni papagaj, ja stvarno ne volim kad citiraš dveri srpske, smatram da većinu toga možeš da nam preneseš stvojim rečima, ali ok..

Stvarno je poražavajuće što će preko bajki da približe deci homoseksualizam. Ja sam izričito protiv toga, ali se bojim da se tu mi ništa ne pitamo i da na individualnom planu ništa i ne možemo da uradimo, jer svako protivljenje ovakvim stvarima rezulita osudom o diskriminaciji.

Ako ovako nešto dospe u naše škole kad se moje dete bude školovalo - kao roditelj ću mu dozvoljavati da to gradivo preskače, pa ako treba i ne prisustvuje.

Smatram da je homoseksualizam bolest, da li genetska ili psihička - potpuno je nebitno i smatram ga invaliditetom, te da tako i treba da se tretira.

[Ivančica 939]

Zlatni papagaj, ja stvarno ne volim kad citiraš dveri srpske, smatram da većinu toga možeš da nam preneseš stvojim rečima, ali ok..

Stvarno je poražavajuće što će preko bajki da približe deci homoseksualizam. Ja sam izričito protiv toga, ali se bojim da se tu mi ništa ne pitamo i da na individualnom planu ništa i ne možemo da uradimo, jer svako protivljenje ovakvim stvarima rezulita osudom o diskriminaciji.

Ako ovako nešto dospe u naše škole kad se moje dete bude školovalo - kao roditelj ću mu dozvoljavati da to gradivo preskače, pa ako treba i ne prisustvuje.

Smatram da je homoseksualizam bolest, da li genetska ili psihička - potpuno je nebitno i smatram ga invaliditetom, te da tako i treba da se tretira.

Apsolutno se slažem.

A nama je obrazovanje nedovoljno prilagođeno pravom poslovnom svetu, sad mislim na strukovno, tako da mi je suvišno ovo sa homoseksualizmom i da komentarišem.

Umesto da se srede postojeći sistemi zastarelog obrazovanja (ne kažem da se na tome ne radi, ali je previše sporo), obrazovanje se pumpa nekim dodatnim stvarima - koje realno i ne treba da postoje u redovnom obrazovanju.

[zlatni papagaj]

Zlatni papagaj, ja stvarno ne volim kad citiraš dveri srpske, smatram da većinu toga možeš da nam preneseš stvojim rečima, ali ok..

Није проблем, заиста, на већину тема, одгоавам "својим речима" тачније оно што заиста мислим, али, када се нико, али дословце НИКО не бави овако озбиљним стварима, лепо је и корисно пренети неку информацију, која је битна да већи број људи буде упознат са оваквим лудачким идејама. Никада не би нападао некога физички зато што је хомосексуалац, чак ни вербално, али га не би ни трпео да стално трабуња како су они исти, како су угрожени... како траже права... и уз све то су прилично нападни, насилни, безобразни и безобзирни. После испаднеш хомофоб што се браниш од таквих. Али, породицу им недам, то морамо сви да чувамо, то нам је још остало!!!

Apsolutno se slažem.

A nama je obrazovanje nedovoljno prilagođeno pravom poslovnom svetu, sad mislim na strukovno, tako da mi je suvišno ovo sa homoseksualizmom i da komentarišem.

Umesto da se srede postojeći sistemi zastarelog obrazovanja (ne kažem da se na tome ne radi, ali je previše sporo), obrazovanje se pumpa nekim dodatnim stvarima - koje realno i ne treba da postoje u redovnom obrazovanju.

То је баш велики проблем, јер, дуго се не води рачуна о просвети и о образовању, чак шта више, имам утисак да се много тога глупог у принципу и намерно ради.

И онда, основно је питање да ли неко у опште и води рачуна о томе како ће се школовати наша деца или ће без условно преписивати некакве законе и акте без обзира да ли је то примењиво код нас.

Ево шта каже неко ко је компетентан (рецимо, бивша министарка просвете у Србији) :

Љиљана Чолић, бивша министарка просвете: КАКВА НАМ ЈЕ РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА ПОТРЕБНА

Београд, 21.05.2011

Обраћање са стручног округлог стола одржаног 21. маја у свечаној сали Машинског факултета у Београду у организацији редакције часописа ДВЕРИ СРПСКЕ

Уважене колеге, драги пријатељи!

Надам се да ми неће бити замерено што ћу се као филолог прво осврнути на сам термин ''реформа'', толико присутан у данашњем времену да је практично незаобилазан при разматрању готово свих питања и проблема које нам намеће садашњи тренутак, реч која се данас у Србији догматски прихвата и подразумева у њеном искључиво блиставо позитивном смислу.

Али, запитајмо се да ли свако преобличавање, преиначење, сваки преображај аутоматски подразумева промену набоље!

У корену самог појма реформа стоји исходишна реч форма , форма као обличје суштине без које би се суштина разливала као плазма, без које би суштина била безоблична. Дакле, реформа је сама по себи разобличавање суштине.

Но, вратимо се теми нашег разматрања - каква нам је реформа просвете потребна?

С обзиром на своје дугогодишње педагошко и кратко министарско искуство, бићу слободна да пре свега укажем на то каква нам реформа образовања није потребна , стваљајући овом приликом на прво место универзитетско образовање у чијем процесу и сама учествујем, па ми је та проблематика професионално и најблискија. С друге стране, док сам се налазила на челу Министарства просвете често сам трпела критике због веће бриге и ангажмана везаних за ниже нивое образовања, а од таквих напада бранила сам се, чини ми се, неопозивим аргументом да се високим образовањем бавим и кад бринем о основцима јер су они будући студенти.

Свакако није спорно да без темељних знања стечених током основног и средњег школовања не може бити ни касније ваљане стручне надградње. У том смислу свака реформа која нарушава континуитет образовања зарад ненакве наводне веће ефикасности на вишим нивоима ствара непремостиве препреке у знању и усавршавању.

Баш пре неколико дана пожалила ми се пријатељица лекар специјалиста радиолог и професор у једној медицинској образовној установи како садашње обучавање будућих медицинских радника за један овако деликатан посао није ни изблиза на оном нивоу на ком је био у време њене специјализације пре више од две деценије. Поставља се питање где је ишчезла тадашња одговорност, савесност и стручност. Како би данашњи клинци рекли, биће да су ''изгубљени у акцији''.

Моје лично искуство - поражавајуће

Нажалост, ни моје лично искуство није охрабрујуће. По новом реформисаном наставном програму, као предиспитну обавезу студентима II године дајем да у виду семинарског рада сваки од њих појединачно обради једну тему из предвиђеног наставног градива. И ево, већ неколико година се суочавам са тужном чињеницом да студенти Филoлошког факултета иако је за њих коришћење матерњег и страних језика не само средство комуникације, него и будућа професија, често нису у стању да саставе задовољавајући везани писани текст који, ако ништа друго, садржи основне структурне елементе – увод, разраду и закључак.

Биће да је ту дошло до неког озбиљног пропуста у претходном школовању, с обзиром на то да су некадашње генерације, укључујући и моју пре тридесет и више година, писале итекако добре и квалитетне матурске радове - са посебним поглављима, фуснотама и наведеном коришћеном литературом.

У склопу тзв. Болоњског процеса и уподобљавања нашег високог образовања западним моделима ради укључивања у ''јединствени европски образовни простор'', увођењем мастера изгубљене су некадашње постдипломске студије, а студентима је уведена настава на докторским студијама, уз могућност да уколико имају задовољавајући просек на основним студијама могу да прескоче мастер.

Дубоко сам уверена да се сви некадашњи магистранти с радошћу и поносом сећају својих постдипломских студија током којих су стицали неопходна знања о истраживачком поступку, писању и објављивању. У то доба су и неки дипломски радови били тог квалитета да су касније угледали светлост дана као целовите штампане књиге. Уосталом, то је случај и са домаћином нашег округлог стола Бошком Обрадовићем, чија је дипломска теза ''Милош Црњански и нови национализам'' касније објављена као књига.

Бојим се да нови докторати неће бити ни на нивоу некадашњих магистарских радова, а о ранијим докторским дисертацијама да и не говоримо. За овакав страх имам реалне основе, јер ни семинарски радови студената докторских студија које сам до сада имала прилике да прегледам не уливају много наде. Недавно ме је једна студенткиња докторских студија упитала како да приступи теми за семинарски рад. ''Зар Ви колегинице нисте имали предмет Методологија научног рада или Техника научног рада (како год)'', упитах. ''Не'', одговирила је'', захваљујући високом просеку, ја сам одмах после основних уписала докторске студије.'' Ако је овој младој особи проблем писање семинарског рада на десетак-петнаест страница, како ли ће тек изаћи на крај са писањем докторске дисертације!

Посебно треба имати у виду да је рад на докторској тези, наравно уз брижно руковођење ментора, некада подразумевао самосталну научно-истраживачку активност докторанта. Била је то својеврсна школа будућег научног кадра. Те школе очигледно више неће бити. Заједно са некадашњим постипломским студијама, и онa je изгледа ''изгубљенa у акцији''.

РЕКЛАМА

Сакаћење високог образовања у Србији

Знам да ситуација овако како је представљам делује катастрофично међутим, тешко ми је да се отргнем таквом утиску гледајући како се по налогу некаквих и којекаквих акредитационих комисија и наводних међународних експерата сакати високо образовање:

- како се предмети и дисциплине непромишљено и механички цепају и уситњавају;

- како се губи и нарушава системска целина универзитетског образовања зарад стављања предмета у калупе који нису по њиховој мери;

- како се наставници грабе за боље бодовање својих курсева често мимо сваке логике и стручног резона, а студенти јуре бодове уместо знања.

На слободном тржишту високог образовања изникло је сијасет нових факултета, и ове институције у борби за опстанак нуде гомилу најрзличитијих тобож стручних профила од којих многи можда никада и никоме неће ни бити потребни. Измишљају се и уводе нови наставни предмети којих ће се научна јавност ако буде имала образа, једног дана свакако застидети. Треба само погледати ''Водич за бруцоше - мај 2011'' јер та публикација довољно говори сама за себе. Зар је Србији заиста потребно да у овом тренутку има 13 универзитета, 112 факултета, 65 високих школа струковних студија и 5 високих школа академских студија, са 1205 студијских програма! Наравно, поред поменутих већ акредитованих има још универзитета и факултета који чекају на акредитацију.

Као професор филологије, понекад кад осетим потребу да мало прекорим своје студенте, имам обичај да им кажем: ''Срећа што нећете никога оперисати, градити мостове или пројектовати зграде'', а онда се сетим изјаве колеге професора Медицинског факултета, јавно изговорене на седници факултетског већа: ''Ама људи, па ко ће нас да лечи?!'' Мислим да никакав коментар није потребан.

А каква нам је реформа потребна...

Коначно, да кажемо нешто и о томе каква нам је реформа образовања потребна, а пошто због увреженог националног комплекса ниже вредности волимо да посежемо за страним примерима и моделима, оврснућу се на пример Немачке.

Својевремено је један од тамошњих државних званичника изјавио како немачке власти не желе наглим променама да исцрпљују своје становништво. Као што видимо, тако нежни и суптилни према сопственим грађанима, наши страни западни партнери (да их тако назовемо) већ више од једне деценије крајње горљиво гурају измучене и исцрпљене грађане Србије у свекупне реформе комплетног државног и друштвеног сектора. Зар није крајњи тренутак да се упитамо: ''Где су позитивни резултати''? За разлику од њих, негативни ефекти су итекако видљиви.

Приликом сусрета у мом министарском кабинету (2004.г), господин Хелбах амбасадор Републике Немачке у Србији, нагласио ми је да је код њих ''реформа образовања непрекидно у току''. У томе би могао бити садржан одговор нам питање каква нам је реформа потребна. – трајна, непрекидна, постепена и поступна.

Дакле, како год непопуларно звучало, тврдим да нам није потребна реформа, већ непрестано брижљиво, промишљено и продубљено побољшавање и унапређивање образовања, под будним оком државе и уз пуно учешће стручне јавности, без уплитања било каквих ad hoc комисија које ће време избрисати из сећања, а за њима оставити неславне трагове њиховог једнократног ангажмана.

Колико је опрезност у реформским потезима мудра и оправдана најбоље сведочи пример Словеније која је почетком давних седамдесетих година избегла чувену Шувареву реформу усмереног образовања, препустивши другим тадашњим југословенским републикама примат у том неславном експерименту.

Залажући се са својим сарадницима за постепене, опрезне и промишљене промене у просвети, изменом Закона о основама система образовања и васпитања предвидела сам оснивање Завода за унапређивање образовања и васпитања као званичну државну институцију која ће на себе преузети бригу и одговорност.

Младост Србије је наше најдрагоценије стратешко упориште. С тим се не сме играти нити се тај најдрагоценији ресурс сме тек тако другима препуштати!

др Љиљана Чолић

редовни професор Филолошког факултета у Београду

ИЗВОР

[FILIPA 73]

Link ka izvoru

Apsurdno:

1) U školu kreću sa 6 godina;

2) Imaju 9 razreda;

3) Počinju sa engleskim jezikom u 3 razredu, a još ne znaju latincu, ma ni ćirilicu najbolje;

4) Gradiv-preteško.

[Topaz 120]

Kopiram dijelove teksta koji su 100% tačni

Roditelji osnovaca smatraju da je to najbolji primer da obrazovanje pred decu postavlja zadatke koje oni ne mogu da savladaju

Došli smo u situaciju da dete ne može da bude dobar đak bez značajne pomoći

Engleski jezik tako osnovci počinju da uče od početka trećeg razreda, dok latinicu uče tek od drugog polugodišta istog razreda.

Roditelji se žale da deca ne dobijaju dovoljno znanja u školi i da moraju previše da rade sa njima kod kuće i zbog toga što ima sve više učitelja i nastavnika koji ne rade dovoljno dobro sa decom

Pritisak mi skoči na ovu temu!!!!!!!!!!!!!!!!Ana je bistro i pametno dijete ali NEMA ŠANSE DA SAMA URADI ZADAĆU!!! plus što u jednom danu ima zadaću iz svakog predmeta pa vi računajte

Kaže meni, pročitala sm zadatak tri puta ali ne razumijem, ja pogledam i pitam šta ne razumiješ a ona mene pita šta znači riječ SVOJSTVO.

Knjige su pune izraza koji su čitki u najmanju ruku srednjoskolcima a ona je drugi razred.

I u školi ima sve petice samo iz matematike koju četvorku, ja pitam učiteljicu šta ne zna iz matematike na šta dobijem odgovor, zna ona matematiku kada joj ja kažem šta treba raditi, kao neće da čita zadatak ... NIJE DA NEĆE, NE RAZUMIJE MATEMATIČKE I DRUGE IZRAZE!!!

[Aurora84 2]

Ono sto ja mogu reci iz iskustva, a radim tri godine kao asistent u jednoj visokoskolskoj ustanovi jeste da nam svaka generacija dolazi sa sve slabijim prednznanjem, da se pojavom privatnih skola i fakulteta i drzavno visoko obrazovanje u velikoj meri svelo na biznis i zaradu, da se zbog nametnutih reformi trazi forma, a sustina je mnogo manje vazna i da se kriterijumi spustaju kako bi se studenti privukli, jer inace vecina ide i placa svoje diplome. To je tuzno ali je tako. O (ne)vaspitanju studenata ne bih i nepostovanju autoriteta i zelji da se sto vise prepise, provuce kroz skolovanje i sto pre dodje do diplome sa sto manje truda i rada. Naravno, nisu sva deca takva, ima i one dobre i vredne i vaspitane, ali oni se ne cuju i u manjini su. Iako smo kao presli na Bolonju studenti se pustaju sa 48 bodova da upisu godinu umesto sa 60 kako Bolonja kaze, a nasa teznja ka "savremenim planovima i programima koji idu uz korak sa svetom" ide jako sporo, uglavnom je sve i dalje teorija a jako malo prakse. Toliko o prelasku na Bolonju.