Strah od porođaja

[Alisa u zemlji cuda 8]

Drage moje,normalno je da se plasimo svega sto je nepoznato,medjutim kod mene je strah od porodjaja bas ogroman. Ja sam sada u 18.nedelji, i nazalost,koliko god se trudila da uzivam u svojoj prvoj trudnoci (koja je hvala Bogu bes problema),ne mogu da odagnam tu pomisao na porodjaj i sve ono sto nas sve ceka kada odemo u porodiliste. Strah je znate vec: da li cu moci da dobijem epidural, koliko ce boleti,da li ce sa bebom biti sve u redu, hocu li se pocepati, da li cu uspeti da saradjujem sa doktorom.. Mozda ce vecini vas sve ovo delovati razmazeno i nezrelo, ali volela bih da cujem da li jos neko sa strahom razmislja o porodjaju..

[Kristal 3287]

Ja sam se užasno, ali užasno plašila porođaja, čak i pre trudnoće. Strah je bio naročito izražen u prvom trimestru, poatojao je i posle toga, ali sam porođaj prihvatila kao neminovnost. U trećem trimestru me je naročito plašila pomisao da neću dobiti epidural, ali sam ga na kraju ipak dobila. Taj strah je sasvim uobičajen i normalan. Ja sam tokom trudnoće čitala mnogo toga po internetu, odlazila na sajt Majka hrabrost gde su bila izneta najstravičnija iskustva žena sa porođaja. Želea sam da saznam šta je najgore od najgoreg, takav sam tip. I, sada kada je sve prošlo, priznajem da je porođaj bolan i neprijatan, ali nije toliko strašan koliko sam mislila. Kada danas pogledam svoju devojčicu, pomislim da bih mogla još hiljadu bolova zbog nje da izdržim i da nije nikakva žrtva ono što sam preživela s obzirom šta sam dobila. Porođaj je ustvari najlepši događaj u mom životu - tada je došlo na svet najmilije biće

[MamaMjau 369]

Drage moje,normalno je da se plasimo svega sto je nepoznato,medjutim kod mene je strah od porodjaja bas ogroman. Ja sam sada u 18.nedelji, i nazalost,koliko god se trudila da uzivam u svojoj prvoj trudnoci (koja je hvala Bogu bes problema),ne mogu da odagnam tu pomisao na porodjaj i sve ono sto nas sve ceka kada odemo u porodiliste. Strah je znate vec: da li cu moci da dobijem epidural, koliko ce boleti,da li ce sa bebom biti sve u redu, hocu li se pocepati, da li cu uspeti da saradjujem sa doktorom.. Mozda ce vecini vas sve ovo delovati razmazeno i nezrelo, ali volela bih da cujem da li jos neko sa strahom razmislja o porodjaju..

Draga Alisa,ja sam se onesvestila kada su mi vadili krv za krvnu sliku.Prvo su me jedva uveli unutra i drzali me(blaaam).Sada mozes da zamislis kolika sam kukavica,ali eto porodila sam se.Super sam prosla na porodjaju i nisam mnogo razmisljala o njemu.Trudila sam se da sto manje znam sta me ceka od trenutka kada pocnu prve kontrakcije do smestaja u sobu.Plasila sam se jedino epiziotomije(koja mi nije radjena) i karlicnog porodjaja(posto je to moja svekrva ponovila 200 puta predamnom)Moj savet je da se opustis i sto manje razmisljas o tome.Moras da se porodis,proci ce to i sutradan ce ti sve izgledati drugacije.I ne laze onaj ko kaze da se sve zaboravi kada svoje dete uzmes u narucje.Bar sam ja sve muke zaboravila.Srecno!

[Alisa u zemlji cuda 8]

Dok citam tvoj odg,kao da vidim sebe.. I ja jako puno citam,jer mislim, boje da sto vise znam o onom sto ce me sacekati tamo,al mi se nekad cini,da je bolje da to ne radim.. Svesna sam ja da ce sve to proci, da nisam ni prva ni poslednja koja sa tim mora da se sretne,ali prosto me strah gusi..

[TeaBlea 3]

Delimo iste strahove, ja sam mislila da je tako sa svim zenama medjutim iznenadilo me je koliko njih nije imalo nikakve strahove pa sam se momentalno osetila josh gore zbog svog straha. Moj najveci strah nije bol, znam da nemam pojma shta me ocekuje tako da sam spremna na najgore i znam da nece vecno trajati, koliko treba stisnucu zube i to je to, medjutim bojim se lekarske greshke i toga da li ce sa bebom biti sve ok.... i toga se jaaaaako plashim....

[Alisa u zemlji cuda 8]

Delimo iste strahove, ja sam mislila da je tako sa svim zenama medjutim iznenadilo me je koliko njih nije imalo nikakve strahove pa sam se momentalno osetila josh gore zbog svog straha. Moj najveci strah nije bol, znam da nemam pojma shta me ocekuje tako da sam spremna na najgore i znam da nece vecno trajati, koliko treba stisnucu zube i to je to, medjutim bojim se lekarske greshke i toga da li ce sa bebom biti sve ok.... i toga se jaaaaako plashim....

Da,to je jos jedan od strahova :-( Srecom nisam imala priliku da cujem ni jedno lose iskustvo od svojih prijateljica koje su vec mame. Ali i bez losih prica, mene je strah.. Pogotovo sto tu ne mozes reci: ja ne mogu vise.. Nego dok ne bude gotovo, to ti je sto ti je.

[Borjana 28]

Da mi je da vidim tu zenu koja se ne plasi porodjaja... Kako kazu- ona koja se nije poradjala, plasi se nepoznatog, a ona koja se poradjala, plasi se upravo zbog toga sto zna kroz sta treba proci! Uh, al' sam te utjesila...

Ja sam do treceg tromjesjecja samo razmisljala o bebi, i bila uzbudjena zbog svega, a onda me je strah od porodjaja "zaskocio" kada sam vec bila pri kraju...

Kada sam slusala price drugih zena, samo sam mislila:"Ma, nece meni biti bas tako"...

A uglavnom, sve prolazimo iste faze, i svaka od nas na kraju razmislja da bi prezivjela i mnogo gore stvari zbog andjela koji ceka dan kada ce ga MAJKA uzeti u narucje!

Opusti se, uzivaj u trudnoci, i misli samo pozitivno... Tada su vece sanse da ce sve biti ok.

[Alisa u zemlji cuda 8]

Mama Borjana,bas si me nasmejala

[marinak]

Ja sma se uzasno plasila za bebu poznavajuci savesnost lekara u Betaniji (cast izuzecima) i i dalje ne mogu da verujem da je sve tako lako i brzo proslo! Sve u svemu, imala sam vezu i bila sam koliko toliko sigurnija (dr.je prvo mene pregledao kad je ulazio i predporodjajno, babica me je obilazila na svakih 20ak minuta)

[marinak]

I ako mene neko pita reci cu da boli,ali ne nepodnsljivo kako su meni objasnjavali (a ja sam od onih sto svaki zub popravljaju s anestezijom, dakle zesca kukavica ), problem je sto to traje i traje i traje i pitate se dokle vise?!?!

[Alisa u zemlji cuda 8]

Ja sma se uzasno plasila za bebu poznavajuci savesnost lekara u Betaniji (cast izuzecima) i i dalje ne mogu da verujem da je sve tako lako i brzo proslo! Sve u svemu, imala sam vezu i bila sam koliko toliko sigurnija (dr.je prvo mene pregledao kad je ulazio i predporodjajno, babica me je obilazila na svakih 20ak minuta)

Da, tog se i ja plasim. Zamislite vec kakvo je porodiliste u Podgorici,gde cu se i poroditi, i gde bez koverte nemas zasto reci dobar dan. O babicama i sestrama da i ne govorim. Na njih se svaka moja prijateljica zalila (ne zbog sitnica,nego zaista iz potpuno realnih razloga).

[MamaMjau 369]

Dok citam tvoj odg,kao da vidim sebe.. I ja jako puno citam,jer mislim, boje da sto vise znam o onom sto ce me sacekati tamo,al mi se nekad cini,da je bolje da to ne radim.. Svesna sam ja da ce sve to proci, da nisam ni prva ni poslednja koja sa tim mora da se sretne,ali prosto me strah gusi..

Samo misli pozitivno,ja sam prosla 100 puta bolje nego sto sam ocekivala.U pocetku sam i ja bila mnogo uplasena,mislila sam ko zna sta ce da mi rade.Kad ono nista specijalno.Ocekivala sam mnogo gore.

[YelenaC 765]

Lepo rekose zene. Nema ko se nije plasio od nas...verujem i one koje su se i drugi, treci pa i cetvrti put poradjale.

Jedino sto znam je da sam ja posle psihofizickih priprema bila toliko samouverena da su mi svi strahovi nestali. Zato se valjda i zove psihofizicka priprema, zar ne?

Zato, ako mozes, ili ako mozete, idite na vezbe, bice vam mnogo bolje.

[Alisa u zemlji cuda 8]

Lepo rekose zene. Nema ko se nije plasio od nas...verujem i one koje su se i drugi, treci pa i cetvrti put poradjale.

Jedino sto znam je da sam ja posle psihofizickih priprema bila toliko samouverena da su mi svi strahovi nestali. Zato se valjda i zove psihofizicka priprema, zar ne?

Zato, ako mozes, ili ako mozete, idite na vezbe, bice vam mnogo bolje.

Da,to definitivno planiram da ispratim. Cula sam da posebno pri prvom porodjaju zna da bude od velike koristi,bas zato sto prvorotke ne znaju kako sve to izgleda

[Iv-An-Ko 3]

Ja se nisam plasila porodjaja..Jesam osecala neku neizvesnost,jer kazem za prvi put,ne znas sta te ceka,pa nisam ni htela da panicim bez razloga.Ipak svaka zena porodjaj dozivljava na svoj nacin.Moja majka mi je bila uzor,jer ona je rodila nas cetvoro.Pa kad je ona mogla sve to da prozivi,zasto ne bih i ja..Ona mi je bila uzor,a ujedno i ohrabrenje...Kao sto sam vec rekla prvi put ne znas sta te ceka,pa ti je i svejedno.Bar je u mom slucaju bilo tako.Vise sam razmisljala o tome,sta me ceka posle pordjaja.Savetujem svima da se vise usresrede na to.

Drugi porodjaj sam docekala mirne glave,svesna sta me cika i opet nijednog momenta nisam panicila.Malo cu vam opisati..

S obzirom da sam ujutru u devet dobila "nekakvu"tabletu za otvaranje(jer sam imala kontrakcije),znala sam da cu se taj dan i poroditi,bilo je samo pitanje sata i minuta..ceo dan sam provela kuci i cekala da bolovi krenu ucestalije.Ono sto hocu da kazem da se nijednog momenta nisam plasila i da sam sasvim svesna u osam uvece otisla u bolnicu.Meni je bilo samo u glavi jedno,a to je da se sve sto pre zavrsi,jer bila sam jako nestrpljiva da vidim to malo divno stvorenje....

[ruskinja]

Pa, sad ne bih da ispadnem hrabrica, ali ni ja nisam imala strah od porođaja, pogotovo ne prvi put, jer su mi sve žene govorile da užasno boli, a ja pošto imama visok prag tolerancije na bol, nisam osećala strah. Ali, recimo na drugom porođaju sam se uplašila kada sam čula da razmatraju mogućnost carskog reza, jer sam se sporo otvarala. E, carski rez doživljavam kao nešto veoma strašno-svo to seckanje i otvorena rana na stomaku, a treba da se brinete o bebici...

[Alisa u zemlji cuda 8]

Pa, sad ne bih da ispadnem hrabrica, ali ni ja nisam imala strah od porođaja, pogotovo ne prvi put, jer su mi sve žene govorile da užasno boli, a ja pošto imama visok prag tolerancije na bol, nisam osećala strah. Ali, recimo na drugom porođaju sam se uplašila kada sam čula da razmatraju mogućnost carskog reza, jer sam se sporo otvarala. E, carski rez doživljavam kao nešto veoma strašno-svo to seckanje i otvorena rana na stomaku, a treba da se brinete o bebici...

Da,sto bi narod rekao,i od goreg ima gore Sta mislis kako cu se plasiti kada budem drugo radjala,kad se evo sada sa prvim toliko plasim,a ne znam tacno cega..

Moja tolerancija bola,hmmm,pa ne znam... Zavisi sta me boli.. Moja spremnost da podnesem ovu vrstu bola(koja postaje sve intenzivnija dok se beba ne rodi) me plasi.. Jer znas,nema ovde,trpim,trpim negde do sredine porodjaja, e sad vise ne mogu, ajd da popijem tabletu,da olaksam sebi

[secer 154]

Ja sam se pred porodjaj plasila i nisam jer nisam znala sta me ceka. Ali sam sigurna da kad se budem drugi put poradjala ima da se uzentam kao niko jer znam sta me ceka

[viki77 36]

I ja isto.

[Takilend 22]

Draga Alisa, pokusaj da se opustis i uzivaj u trudnoci. Mnogo si rano pocela da se plasis porodjaja.

Nije da sam ja sad neka neustrasiva zena, ali ja se stvarno nisam frkisala pred porodjaj. Samu sam sebe cudila i svaki dan sam ocekivala da mi nesto kvrcne u glavi i da cu poceti da se plasim onoga sto me ceka. Medjutim, do toga nije doslo.Na porodjaj sam otisla bez ikakvog straha i super sam prosla. Toliko sam super prosla, da jedva cekam i drugo, nadajuci se da cu i drugi put tako isto proci. Steta sto su izbrisane slike, da vidis kako sam bila nasmejana 4 sata pred porodjaj.

[Borjana 28]

Steta sto su izbrisane slike, da vidis kako sam bila nasmejana 4 sata pred porodjaj.

Nema veze, postavi neku na kojoj si nasmijana par sati POSLIJE porodjaja, bice joj jos lakse! :lol:

[Alisa u zemlji cuda 8]

Nema veze, postavi neku na kojoj si nasmijana par sati POSLIJE porodjaja, bice joj jos lakse! :lol:

Slatko se nasmejah U pravu ste... Ali sta da vam kazem, kad sam od kad sam saznala da sam trudna prvo na sta sam pomislila je kako cu ja da rodim ovo dete. Brukaaa.. A da me vidite, rekle bi: u breee tolika zena,a plasi se... Ma treba me mozda istuci, da te bube izbacim iz glave

[Takilend 22]

Nema veze, postavi neku na kojoj si nasmijana par sati POSLIJE porodjaja, bice joj jos lakse! :lol:

Pa ne znam kako kad slikomat ne radi. Sad nema onih slika u fotografijama...

[secer 154]

Nema veze, postavi neku na kojoj si nasmijana par sati POSLIJE porodjaja, bice joj jos lakse! :lol:

ti si cudo!

[pile lile 1]

Drage moje,normalno je da se plasimo svega sto je nepoznato,medjutim kod mene je strah od porodjaja bas ogroman. Ja sam sada u 18.nedelji, i nazalost,koliko god se trudila da uzivam u svojoj prvoj trudnoci (koja je hvala Bogu bes problema),ne mogu da odagnam tu pomisao na porodjaj i sve ono sto nas sve ceka kada odemo u porodiliste. Strah je znate vec: da li cu moci da dobijem epidural, koliko ce boleti,da li ce sa bebom biti sve u redu, hocu li se pocepati, da li cu uspeti da saradjujem sa doktorom.. Mozda ce vecini vas sve ovo delovati razmazeno i nezrelo, ali volela bih da cujem da li jos neko sa strahom razmislja o porodjaju..

Ne deluje ni razmazeno ni nezrelo, vec je to normalno kako se osecas. Treba maximalno da se opustis i uzivas u svojoj trudnoci jer ces samo tako obezbediti bebi i sebi snage za ono sto vas ceka. Meni je licno mnogo tezi bio period posle porodjaja nego sam cin. Porodjaj bude i prodje, ma koliko trajao, ali novi zivot i sludjenost prvih mesec - dva dok se ne uhodas sa bebom, dok se ne naviknes na svoje novo stanje (mislim na grudi idr stvari koje budu uzrok porodjaja). Mada se i to sve prezivi ( ja vec 2 puta). Moj ti je savet da ides na psihofizicku pripremu trudnica, jer ono disanje stvarno puno pomaze. Ja sam imala dogovor sa mojim bebama da cu ja njima pomoci da sto pre izadju, ali da i one meni pomognu da me sto manje boli i obecala sam im da se necu derati i trositi svoju snagu na viku, vec da cu tu svoju snagu usmeriti na napon kada za to bude vreme. Mozda malo smesno zvuci, ali je meni tako bilo lakse, jer ja kad nesto obecam to tako mora da bude. I na kraju, isuvise si rano pocela da se brines, jer kada budes bila pred kraj trudnoce, koliko god lepo nosila svoju trudnocu, zeleces da se sto pre porodis, jer ces sama sebi biti preteska, veruj mi. Opusti se i uzivaj, misli pozitivno i uzivaj u svakom bebinom pokretu jer je to najlepsi deo trudnoce.