Kada ljubavi vise nema ...

[Topaz 120]

... ima li smisla odrzavati brak u kojem vise nema ljubavi.

... nesto me veceras puca inspiracija za otvaranje novih tema ali bas me interesuje misljenje vecine.

Zaista mislim da izmedju mene i MM vise nema nikakvih emocija. U pocetku je samo on znao da ispadne "loš" medjutim kako sam se porodila i nesto prije poroda sam ja postala jos gora od njega.

Nisam osvetoljubiv tip medjutim kada sam danas vidjela da sam uspjela da ga povrjedim toliko da nece samnom uopste da razgovara vec tri dana (sto je on mene 10000000 puta do sada i opet sam na kraju popustala i gladila odnose) nisam se ni malo lose osjecala zbog toga ... cak sta vise toliko puta me je znao povrjediti da mislim u svojoj glavi da zasluzuje jos gore. Inace bi se osjecala grozno i pekla bi me savjest a sada sam tako ravnodusna, kao da to nisam ja.

Iz principa necu da ga ostavim jer bi ispalo da ga tjeram iz kuce ali kontam da ovo sve vise nema smisla jer kada ga gledam vise uopste ne osjecam ljubav prema njemu, previse je ruznih stvari napravio koje ja nikako ne mogu da izbacim iz glave i SRCA a i ja sam njemu zadnjih dana rekla neke stvari koje ja da samna njegovom mjestu nikada ne bi zaboravila

MOZE LI SE RASPLAMSATI STARA STRAS, DA LI JE TACNO DA SE COVJEK UVJEK MOZE IZNOVA I PONOVO ZALJUBITI U OSOBU KOJU JE NEKADA VOLIO??? da li izostanak ljubavi spada u kategoriju trajno narusenih odnosa, da li cu za mjesec dana opet shvatiti da ga volim? ... ove emocije koje imam u sebi su mi totalno strane jer nikada prema nikom nisam osjecala u isto vrijeme i toliki prezir i toliku potrebu (ne ljubav nego potrebu za blizinom te osobe)

Interesuje me vase misljenje uopsteno ali i konkretno u ovom slucaju ....

[Legenda 77]

Uh Nani... kod tebe je komplikovanija situacija, tj ni slicna sa mojom ali ja cu ti reci svoje iskustvo i misljenje.

Licno, ne bih mogla biti u braku ako nema ljubavi.

Kao drugo, u stanju sam da ga uvredim ''do srzi'' i da se posle toga mnogo kajem, pogotovo sto on mene uopste ne vredja, takav je tip, pa me savest jos vise pece. E sad, ti kazes da si ravnodusna posle njegove trodnevne ljutnje? E pa i ja bih bila ravnodusna, ali ne sto ga ne volim, vec bas zato sto ga volim i svesna sam da ce progovoriti, i svesna sam da me voli i da ce se odljutiti i da cu osetiti da smo vise vezani. Napominjem, da je kod nas najduze cutnja trajala dva dana, meni su bila duga.... U vezi sam bila drugacija, nisam mogla podnositi da je ljut, da ne prica sa mnom, raskid nisam smela ni da pomenem... Iz ovog ugla to vise i ne smartam ljubavlju, vec ''decijom bolescu'' . Sada sam dosta mirnija, realnija, opustenija...

A da li ti osecas potrebu za bliskoscu sa njim, ili ti je u ovakvoj situaciji ( skoro rodila ) ti je potreban neko?

Mislim da se ljubav moze rasplamsati ali samo ako se osobe nisu vredjale toliko koliko ste vas dvoje... Ja sam se znala miriti sa bivsim i nakon 3 godine divne veze....

Znam da ti nisam od neke pomoci, ali kazem ti svoje iskustvo. Nastojala sam da skratim, pa mozda i nisam napisala ono sto sam htela u biti da napisem

[Topaz 120]

A da li ti osecas potrebu za bliskoscu sa njim, ili ti je u ovakvoj situaciji ( skoro rodila ) ti je potreban neko?

Mislim da se ljubav moze rasplamsati ali samo ako se osobe nisu vredjale toliko koliko ste vas dvoje... Ja sam se znala miriti sa bivsim i nakon 3 godine divne veze....

Znam da ti nisam od neke pomoci, ali kazem ti svoje iskustvo. Nastojala sam da skratim, pa mozda i nisam napisala ono sto sam htela u biti da napisem

Hvala na podjeljenom iskustvu ....

zelim da stavim tacku na neke stvari a nisam sigurna da li cu se kajati. Da je bilo nesto konkretno tipa da me je prevario, da me je udario (ne daj Boze) i sl donjela bi odluku hladne glave ovako nisam sigurna

A da li osjecam potrebu za bliskoti sa njim

Sex - APSOLUTNO I JEDNO VELIKO NE

razgovor - CEMU KADA SE NE SLAZEMO I KONTRIRAMO JEDNO DRUGOM

Njeznosti - SJETIM SE RUZNIH RIJECI I TOGA DA CE SUTRA BITI ISTO I NIJE MI NIDOKAKVIH DODIRA

[Borjana 28]

Ja vjerujem u ljubav...

Mislim da se moze sve rijesiti. Nisam nikada koristila teske rijeci u svadji, niti izvlacim ispod tepiha neke stare razloge i argumente kojim bih ga povrijedila, a tako ni on. A da se ponekad svadjamo, to da.

Ako si ikada osjecala ljubav prema njemu (ne mislim na djeciju zaljubljenost i zanesenost), onda se ona ponovo moze rasplamsati.

Mada, ako su pale stvarno teske rijeci, koje zagorcavaju lijepe trenutke, onda mora proci mnogo vise vremena i mora biti more lijepih rijeci i gestova kako bi se to izbrisalo. Ja ipak mislim da je kod tebe stvar hormona.

Imala sam i sama trenutaka poslije porodjaja kada sam mislila da me mm ne voli, i, sto je jos gore, da ne voli nase dijete!!! Koji apsurd! Sada se stidim takvih misli...

[Legenda 77]

Imala sam i sama trenutaka poslije porodjaja kada sam mislila da me mm ne voli, i, sto je jos gore, da ne voli nase dijete!!! Koji apsurd! Sada se stidim takvih misli...

Boki, cini mi se, NAZALOST, da je kod Nani dosta ozbiljnije, ipak njeno nezadovoljstvo je bilo i u trudnoci, cini mi se...

Nani, ne znam sta da ti kazem, sem da mi je zao sto se tako osecas, sad kada treba da ti bude najlepse... Kisss

[YelenaC 765]

Nani, kad posle velike ljubavi vise nista ne osecas, to se stvarno zove ravnodusnost. Kad postanes ravnodusna prema nekome, to se, po mom misljenu, jako jako tesko menja.

Koliko sam shvatila, ti si sada ravnodusna prema situaciji u kojoj ste i ravnodusna sto si ga uvredila? Da li je to dovoljan zbir ravnodusnih osecanja? U sadasnjoj tvojoj sitaciji ravnodusnost je sasvim normalna: to se tvoja priroda bori protiv nepotrebnog stresa zbog bebe. Svi smo to prosli ili prolazimo, manje vise.

Znam, potreba da budes sa njim sada je vise nego velika. Medjutim, to je tvoja trenutna nesigurnost zbog bebe, a ne i emocija.

Prema tome, ako zivis pod opterecenjem sa njim a ne mozes nista da mu zaboravis od predhodnog, teraj svoj zivot bez njega i nemoj traziti razloge zasto da ga ne ostavis, nego trazi razloge mnogo pozitivnije prirode, tipa: da li hoces da budes zdrava i normlana majka svom detetu, da li sutra hoces opet da budes zadovoljna i srecna zena itd. Mogucnosti su razne, a sama neces biti ako on ode. Uvek imamo nekog ko ce nam pomoci,osim ako mi to sami necemo ili ne trazimo.

[Ivana :)]

Nani, kad posle velike ljubavi vise nista ne osecas, to se stvarno zove ravnodusnost. Kad postanes ravnodusna prema nekome, to se, po mom misljenu, jako jako tesko menja.

Koliko sam shvatila, ti si sada ravnodusna prema situaciji u kojoj ste i ravnodusna sto si ga uvredila? Da li je to dovoljan zbir ravnodusnih osecanja? U sadasnjoj tvojoj sitaciji ravnodusnost je sasvim normalna: to se tvoja priroda bori protiv nepotrebnog stresa zbog bebe. Svi smo to prosli ili prolazimo, manje vise.

Znam, potreba da budes sa njim sada je vise nego velika. Medjutim, to je tvoja trenutna nesigurnost zbog bebe, a ne i emocija.

Prema tome, ako zivis pod opterecenjem sa njim a ne mozes nista da mu zaboravis od predhodnog, teraj svoj zivot bez njega i nemoj traziti razloge zasto da ga ne ostavis, nego trazi razloge mnogo pozitivnije prirode, tipa: da li hoces da budes zdrava i normlana majka svom detetu, da li sutra hoces opet da budes zadovoljna i srecna zena itd. Mogucnosti su razne, a sama neces biti ako on ode. Uvek imamo nekog ko ce nam pomoci,osim ako mi to sami necemo ili ne trazimo.

podvlacim sve ovo..

ljutnja je bolja od ravnodusnosti.. bes je bolji.. kad dodje do ravnodusnosti to je zaista mislim kraj..

naravno, ne ocajavaj glavu gore.. svi imamo neku svoju polovinu koja negde ceka. ako nisi srecna ne odbacuj mogucnost da budes !!!

a nesigurnost pre i posle porodjaja, pa svi smo je imali.. ja je pomalo i drugi put prozivljavam ali ni priblizno kao prvi put. pred prvi porodjaj sam cesto bila ocajna, trazila sam problem bez problema, osecala se neshvaceno i nevoljeno, odbaceno.

sto kaze Borjana stidim se tih misli, ali smo ih prosli zajedno i sada se tome mogu nasmejati jer i mm i ja znamo da to nisu bila realna razmisljanja niti osude sa povodom..

[Neuhvatljiva 186]

Nani, ja nemam pametan odgovor na tvoju dilemu...mislim samo da si se tek porodila, da te beba i psihički i fizički iscrpljuje, imaš i starije dete o kojem brineš i trudiš se da i njoj ništa ne fali, ako ti on ne pomaže bar oko toga i beži od svojih obaveza i treba da se ljutiš na njega, ali pre svega treba na miru da razgovarate i da mu kažeš šta te već mesecima muči i da li možete to da rešite i započnete novu etapu života.

Ljubav treba da postoji i kada si ljuta i kada si tužna i kada si besna i kada si srećna...

[Tigrica 8]

... ima li smisla odrzavati brak u kojem vise nema ljubavi.

... nesto me veceras puca inspiracija za otvaranje novih tema ali bas me interesuje misljenje vecine.

Zaista mislim da izmedju mene i MM vise nema nikakvih emocija. U pocetku je samo on znao da ispadne "loš" medjutim kako sam se porodila i nesto prije poroda sam ja postala jos gora od njega.

Nisam osvetoljubiv tip medjutim kada sam danas vidjela da sam uspjela da ga povrjedim toliko da nece samnom uopste da razgovara vec tri dana (sto je on mene 10000000 puta do sada i opet sam na kraju popustala i gladila odnose) nisam se ni malo lose osjecala zbog toga ... cak sta vise toliko puta me je znao povrjediti da mislim u svojoj glavi da zasluzuje jos gore. Inace bi se osjecala grozno i pekla bi me savjest a sada sam tako ravnodusna, kao da to nisam ja.

Iz principa necu da ga ostavim jer bi ispalo da ga tjeram iz kuce ali kontam da ovo sve vise nema smisla jer kada ga gledam vise uopste ne osjecam ljubav prema njemu, previse je ruznih stvari napravio koje ja nikako ne mogu da izbacim iz glave i SRCA a i ja sam njemu zadnjih dana rekla neke stvari koje ja da samna njegovom mjestu nikada ne bi zaboravila

MOZE LI SE RASPLAMSATI STARA STRAS, DA LI JE TACNO DA SE COVJEK UVJEK MOZE IZNOVA I PONOVO ZALJUBITI U OSOBU KOJU JE NEKADA VOLIO??? da li izostanak ljubavi spada u kategoriju trajno narusenih odnosa, da li cu za mjesec dana opet shvatiti da ga volim? ... ove emocije koje imam u sebi su mi totalno strane jer nikada prema nikom nisam osjecala u isto vrijeme i toliki prezir i toliku potrebu (ne ljubav nego potrebu za blizinom te osobe)

Interesuje me vase misljenje uopsteno ali i konkretno u ovom slucaju ....

Nani,iznenadjena sam...nisam znala da je toliko ozbiljna situacija!

Ravnodusnost je osjecanje gore od mrznje ,bijesa...mislim da duboko u sebi znas da li trebas da ostanes u braku ili ne?Da li si pokusala razgovarati sa njim o ovoj temi i uopste o svojim osjecanjima?

[moonlight 137]

Nani, ja bih se složila sa Borjanom. Mislim da puno toga može da se popravi, čak i ako su pale neke teške reči, a za to je potrebna obostrana želja i iskren razgovor. Verovatno si malo i pod uticajem hormona, povećanih obaveza i brige oko bebe, pa baš i nemaš želju trenutno da gladiš stvari sa njim i čini ti se da si ravnodušna. Ali pokušaj da izvagaš te ružne stvari kroz koje ste prošli sa onim lepim. Sigurno ih je bilo, jer da nije, ti ne bi toliko dugo bila sa njim. Pokušaj da se prisetiš zašto si se udala za njega, šta si to zavolela na njemu. I pričajte o svemu, pre nego što bilo šta konačno odlučiš. Možda bi vredela i poseta bračnom savetniku.

I ja sam imala trnutke tokom trudnoće i nakon porađaja kad sam mislila da sam ravnodušna. Iskreno sam mu rekla kako se osećam i šta mi je potrebno od njega. Zajedno smo zaključili da smo oboje pravili greške, da smo oboje krivi što smo dozvolili da nam brak upadne u kolotečinu i zajedno smo se potrudili da ispravimo sve to.

[Чупава 8]

... ima li smisla odrzavati brak u kojem vise nema ljubavi.

... nesto me veceras puca inspiracija za otvaranje novih tema ali bas me interesuje misljenje vecine.

Zaista mislim da izmedju mene i MM vise nema nikakvih emocija. U pocetku je samo on znao da ispadne "loš" medjutim kako sam se porodila i nesto prije poroda sam ja postala jos gora od njega.

Nisam osvetoljubiv tip medjutim kada sam danas vidjela da sam uspjela da ga povrjedim toliko da nece samnom uopste da razgovara vec tri dana (sto je on mene 10000000 puta do sada i opet sam na kraju popustala i gladila odnose) nisam se ni malo lose osjecala zbog toga ... cak sta vise toliko puta me je znao povrjediti da mislim u svojoj glavi da zasluzuje jos gore. Inace bi se osjecala grozno i pekla bi me savjest a sada sam tako ravnodusna, kao da to nisam ja.

Iz principa necu da ga ostavim jer bi ispalo da ga tjeram iz kuce ali kontam da ovo sve vise nema smisla jer kada ga gledam vise uopste ne osjecam ljubav prema njemu, previse je ruznih stvari napravio koje ja nikako ne mogu da izbacim iz glave i SRCA a i ja sam njemu zadnjih dana rekla neke stvari koje ja da samna njegovom mjestu nikada ne bi zaboravila

MOZE LI SE RASPLAMSATI STARA STRAS, DA LI JE TACNO DA SE COVJEK UVJEK MOZE IZNOVA I PONOVO ZALJUBITI U OSOBU KOJU JE NEKADA VOLIO??? da li izostanak ljubavi spada u kategoriju trajno narusenih odnosa, da li cu za mjesec dana opet shvatiti da ga volim? ... ove emocije koje imam u sebi su mi totalno strane jer nikada prema nikom nisam osjecala u isto vrijeme i toliki prezir i toliku potrebu (ne ljubav nego potrebu za blizinom te osobe)

Interesuje me vase misljenje uopsteno ali i konkretno u ovom slucaju ....

Kad sam videla naslov znala sam da si ti otvorila temu ... ..Potpuno te razumem i znam da ti razumes mene .... Imam istu/SLICNU situaciju ... Kao sto uglavnom svi znaju ... I mislim da je kod mene to odavno sve palo u vodu .. Da povratka vise nema... Toliko puta sam pokusala sve da spasim ali dzabe... Toliko me je povredio da sa moje strane emocija vise NEMA ...Sa njegove ne znam ,niti me zanima... Sigurna sam da ako se rastanemo , nece mi nedostajati,necu za mesec dana shvatii da ga jos volim ,prema njemu ne oseacam NISTA..... POTPUNO mi je svejedno.... Iskrena da budem , bila bi najsrecnija kada bi me prevario ,nasao drugu ... Mozda ovo nije bio odgovor koji trazila ali napisala sam svoje nekko misljenje i situaciju ..

[Чупава 8]

[Чупава 8]

A da li osjecam potrebu za bliskoti sa njim

Sex - APSOLUTNO I JEDNO VELIKO NE

razgovor - CEMU KADA SE NE SLAZEMO I KONTRIRAMO JEDNO DRUGOM

Njeznosti - SJETIM SE RUZNIH RIJECI I TOGA DA CE SUTRA BITI ISTO I NIJE MI NIDOKAKVIH DODIRA

Prepisujem ... sve...

[Anna Anna 0]

... ima li smisla odrzavati brak u kojem vise nema ljubavi.

... nesto me veceras puca inspiracija za otvaranje novih tema ali bas me interesuje misljenje vecine.

Zaista mislim da izmedju mene i MM vise nema nikakvih emocija. U pocetku je samo on znao da ispadne "loš" medjutim kako sam se porodila i nesto prije poroda sam ja postala jos gora od njega.

Nisam osvetoljubiv tip medjutim kada sam danas vidjela da sam uspjela da ga povrjedim toliko da nece samnom uopste da razgovara vec tri dana (sto je on mene 10000000 puta do sada i opet sam na kraju popustala i gladila odnose) nisam se ni malo lose osjecala zbog toga ... cak sta vise toliko puta me je znao povrjediti da mislim u svojoj glavi da zasluzuje jos gore. Inace bi se osjecala grozno i pekla bi me savjest a sada sam tako ravnodusna, kao da to nisam ja.

Iz principa necu da ga ostavim jer bi ispalo da ga tjeram iz kuce ali kontam da ovo sve vise nema smisla jer kada ga gledam vise uopste ne osjecam ljubav prema njemu, previse je ruznih stvari napravio koje ja nikako ne mogu da izbacim iz glave i SRCA a i ja sam njemu zadnjih dana rekla neke stvari koje ja da samna njegovom mjestu nikada ne bi zaboravila

MOZE LI SE RASPLAMSATI STARA STRAS, DA LI JE TACNO DA SE COVJEK UVJEK MOZE IZNOVA I PONOVO ZALJUBITI U OSOBU KOJU JE NEKADA VOLIO??? da li izostanak ljubavi spada u kategoriju trajno narusenih odnosa, da li cu za mjesec dana opet shvatiti da ga volim? ... ove emocije koje imam u sebi su mi totalno strane jer nikada prema nikom nisam osjecala u isto vrijeme i toliki prezir i toliku potrebu (ne ljubav nego potrebu za blizinom te osobe)

Interesuje me vase misljenje uopsteno ali i konkretno u ovom slucaju ....

Nani,ne žuri dobro razmisli...možda je to trenutno osjećanje...

ja sam imala slično osjećanje prema MM,ali kad sam shvatila da ga mogu izgubiti,nećeš vjerovati ali stara strast se rasplamsala i ja sam shvatila da sam i posle toliko godina i dalje zaljubljena u njega...dodaću da me jako povrijedio(nikad mu to neću zaboraviti),mnogo sam patila ali sam ostala s njim zato što ga volim...

[Nina* 28]

Ako ljubavi vise nema znaci da je nekada bilo....razmisli da li zelis da zivis sa njim...da li vidis sebe pored njega za jedno 20-30 pa i 40 god.

Ako je odgovor DA onda probaj da se setis sta je to bilo zbog cega si ga zavolela, pocnio temu o proslosti, dok ste se voleli....secaj se nekih stvari zbog kojih si bila srecna...pusti vasu svadbu pa je gledajte zajedno, spomeni vas prvi poljubac... i slicno ..........mozda upali. Zelim ti punooo srece

[Kikiriki 4927]

Nani, najlakše je okrenuti leđa i otići. Mnogo je teže naći razloga za ostati. Podizati decu, čuvati mir u kući (ne po svaku cenu naravno), prećutati, nasmejati se kad ti se ne smeje, deliti račune, obaveze, probleme je mnooooogo teško. I pitanje je šta ti očekuješ od svega toga, ako očekuješ idilu iz američkog filma gde vi plešete dok vam se dečica igraju ispred kamina, bojim se da ćeš pored svakog biti nezadovoljna, ali ako očekuješ i svađu, i osmeh, i dreku, i zagrljaj, i prave i pogrešne odluke onda ćeš preživeti ovu avanturu koja se zove život sa osmehom na licu. U gorkim trenucima ćeš se zasladiti sećanjem na one dobre, a u slatkim ćeš uživati i upijati ih da bi ti ostali kao nešto što će te dići kad je teško. Probaj da uzmeš jedan papir i da napišeš sve lepe stvari koje su te kod njega oduševile za poslednjih godinu dana. U početku, pošto si puna gorčine, biće ti teško da se setiš bilo čega, ali kad se setiš jedne stvari dalje će ti ići lako...

I probaj još nešto. Probaj da budeš nežna prema njemu, da ne dozvoliš da te isprovocira nešto ružno što uradi, i ma kako bio ružan ti mu vrati lepim i bez svađe...ali moraš biti dosledna...i nek to traje...ti ćeš se bolje osećati, veruj mi. Samo se ujedi za usnu kad poželiš da mu vratiš.

I još nešto, ćutanje nikad nije rešenje, bolje je pričati nego ne razgovarati. Ne razgovarati, to je detinjasto, ne priliči dvoma odraslim ljudima koji su vođe jedne porodice.

Moj je utisak da se iz tebe ne čuje ravnodušnost nego gorčina i razočaranost što te nije usrećio onako kako si ti želela, i mislim da ti imaš osećanja prema njemu, samo su pokrivena tonama raznih svađa i prepirki i problema i svakodnevnice i to se toliko nakupilo da ti se čini da ti on više ne znači.

Bori se za svoju porodicu!

[Topaz 120]

Svaka vam je na mjestu .. i oni koju kazu da nema tu sta da se trazi i oni koji kazu da pokusam da spasim ako se nesto spasiti da ....

Juce je dosao kuci i donjeo mi "poklon" (ako se to moze nazvati poklonom)

Zalila sam se pred mamom kako su mi/nama otisli zvucnici od racunara. Slijedeci dan sam zatekla kutiju sa novim zvucnicima u kuci, nigdje ne mrda ovih dana, javlja mi se ako ce minutu zakasniti iako ja to od njega ne trazim niti ga sta pitam gdje je bio i sl tome ... i danas me je nazvao sa posla, kao bezveze da pita za Stefana i naravno poceo temu na konto te svadje i ON SE MENI IZVINJAVA ?!?

... vidim da se trudi, da mu je stalo ..... vidi i on da je ovo zadnji voz a ja kada pogledam na nas, na to koliko ga Ana voli, na nase dijete i sjetim se svih onih finih momenata zapitam se i plasim se da ce ova ravnodusnost proci i da cu zazaliti ako nesto napravim .... sa druge strane pitam se ima li se tu ISTA spasiti?!?

[moonlight 137]

Svaka vam je na mjestu .. i oni koju kazu da nema tu sta da se trazi i oni koji kazu da pokusam da spasim ako se nesto spasiti da ....

Juce je dosao kuci i donjeo mi "poklon" (ako se to moze nazvati poklonom)

Zalila sam se pred mamom kako su mi/nama otisli zvucnici od racunara. Slijedeci dan sam zatekla kutiju sa novim zvucnicima u kuci, nigdje ne mrda ovih dana, javlja mi se ako ce minutu zakasniti iako ja to od njega ne trazim niti ga sta pitam gdje je bio i sl tome ... i danas me je nazvao sa posla, kao bezveze da pita za Stefana i naravno poceo temu na konto te svadje i ON SE MENI IZVINJAVA ?!?

... vidim da se trudi, da mu je stalo ..... vidi i on da je ovo zadnji voz a ja kada pogledam na nas, na to koliko ga Ana voli, na nase dijete i sjetim se svih onih finih momenata zapitam se i plasim se da ce ova ravnodusnost proci i da cu zazaliti ako nesto napravim .... sa druge strane pitam se ima li se tu ISTA spasiti?!?

Posle ovoga što si napisala, ja mislim da si ti duboko u sebi sigurna da ima šta da se spasi i da je to sasvim moguće. Mislim da se samo bojiš neuspeha, novog razočarenja. Ali pomisli šta sve možeš da izgubiš i propustiš zbog tog straha? I ti, i deca, i on. Nemoj da dozvoliš da te sputavaju strahovi, uvek možeš da odeš, ali prvo pokušaj da ostaneš, da ne bi jednog dana sebi prebacivala sve to. Verovatno je ovo što ti se dešava samo prolazna kriza. A ja verujem da si ti jaka i hrabra žena, koja će to prebroditi!

[Natasa 107]

Nani,ne bih znala da te konkretno posavetujem...to se meni desavalo,nekad razmisljam kakav bi mi zivot bio bez njega,da mi je dosta svega,da nee mogu vise.To su dani moje depresije,kad mi je sve sivo,da ne kazem crno.Skoro si se porodila,mozda je to rezultat hormona,mozda prodje.

Ja sam ponekad to mislila al kad naidje trenutak odlucujuci ja sam spremna na sve da sacuvam brak.Tad je pravi ispit ljubavi.Ljudi zapanu u monotoniju,prihvate jedni druge zdravo za gotovo i onda dodju takve misli.

[mna mama 4535]

Već nekoliko dana se 'kanim' da napišem nešto na zadatu temu al' odustajem zbog manjka vremena i zbog bojazni da neću sve napisati kao što sam zamislila (mislim da mi bolje ide 'priča oči u oči'),tako i za mnoge teme na forumu......

P.s. unapred se izvinjavam nani ako ću zvučati pregrubo ali se nada da se nećeš naljutiti,izneću samo svoje mišljenje,protkano mojim, a i iskustvima ljudi oko mene,i to je nešto što ću i kako ću učiti svoju decu kada za to dođe vreme!

Prvo je pitanje 'da li ima smisla ostati u braku kada nema više ljubavi u kojem ima dece ili ne'....jako bitno,jer ZBOG DECE se mnoge stvari rade,zar ne....kada dobijemo dete,onda se sopstvene želje po pitanju partnera stavljaju u drugi plan,jer kada smo se odlučili da imamo dete onda smo DUŽNI DA SE BORIMO da tom detetu obezbedimo topli porodični dom,da mu ompgućimo da 'diše' uz mamu i tatu.....budi se uz mamu I TATU...elem,neke stvari koje su napisane ,me navode da se zapitam prvenstveno kakav izbor pravimo i od KOGA očekujemo da se ponaša ONAKO KAKO BI TREBALO'

' onako kako smo zamislilI,ko je kakav,u kakvoj porodici je odrastao...šta je uradio u životu...kako je radio u životu......da li taj neko je zreo i ne,a o zrelosti govore njegova dela i postupci...zaključak je kakav je TAJ koga SMO SAME izabrale da bude otac našoj deci......Ja sam vrlo stroga u 'selekciji' ljudi oko sebe....bilo da su to prijateljice,partneri u ljubavi,poslu.....dela govore o ljudima...tako da pijanice,narkomani,kockari...osobe slabog karaktera i morala ne ulaze uopšte u krug sa kojima mogu popiti kafu a kamoli da mi budu nešto više....e da se vratim na temu......ako smo već izabrale oca svom detetu onda smo ' da mama i tata budu primer,model,da im pruže sigurnost,samopouzdanje....pa i kada mama ili tata pogreše...taj koji je stbilniji u tom trenutku treba da bude 'sona',oslonac,podrška....da on bude 'slas razuma'...da pokuša da 'popravi' štetu....da pokuša da razume zašto je taj neko pogrešio.....da mu oprosti...a zašto....pa zard dec i njihove sreće....jer ipak je tu nekada postojala ljubav....daj da je nekako ponovo vratimo....i pokušamo da od partnera ne očekujemo nešto što on ne može dati......

Ako je partner i dalje 'dobar otac' ,onda se i te kako treba truditi da se održi brak i 'povrati' ljubav koja je nekada bila ....

Moj post je vrlo konfuzan,jer sam pokušala mnoge stvari 'reći' u nekikih par minuta....nadam se da ćeš me shvatiti

[Yora 492]

Nani, najlakše je okrenuti leđa i otići. Mnogo je teže naći razloga za ostati. Podizati decu, čuvati mir u kući (ne po svaku cenu naravno), prećutati, nasmejati se kad ti se ne smeje, deliti račune, obaveze, probleme je mnooooogo teško. I pitanje je šta ti očekuješ od svega toga, ako očekuješ idilu iz američkog filma gde vi plešete dok vam se dečica igraju ispred kamina, bojim se da ćeš pored svakog biti nezadovoljna, ali ako očekuješ i svađu, i osmeh, i dreku, i zagrljaj, i prave i pogrešne odluke onda ćeš preživeti ovu avanturu koja se zove život sa osmehom na licu. U gorkim trenucima ćeš se zasladiti sećanjem na one dobre, a u slatkim ćeš uživati i upijati ih da bi ti ostali kao nešto što će te dići kad je teško. Probaj da uzmeš jedan papir i da napišeš sve lepe stvari koje su te kod njega oduševile za poslednjih godinu dana. U početku, pošto si puna gorčine, biće ti teško da se setiš bilo čega, ali kad se setiš jedne stvari dalje će ti ići lako...

I probaj još nešto. Probaj da budeš nežna prema njemu, da ne dozvoliš da te isprovocira nešto ružno što uradi, i ma kako bio ružan ti mu vrati lepim i bez svađe...ali moraš biti dosledna...i nek to traje...ti ćeš se bolje osećati, veruj mi. Samo se ujedi za usnu kad poželiš da mu vratiš.

I još nešto, ćutanje nikad nije rešenje, bolje je pričati nego ne razgovarati. Ne razgovarati, to je detinjasto, ne priliči dvoma odraslim ljudima koji su vođe jedne porodice.

Moj je utisak da se iz tebe ne čuje ravnodušnost nego gorčina i razočaranost što te nije usrećio onako kako si ti želela, i mislim da ti imaš osećanja prema njemu, samo su pokrivena tonama raznih svađa i prepirki i problema i svakodnevnice i to se toliko nakupilo da ti se čini da ti on više ne znači.

Bori se za svoju porodicu!

Kikiriki, svaka čast, iz tvog teksta ima mnogo da se nauči.

Hvala ti

[mna mama 4535]

Kikiriki, svaka čast, iz tvog teksta ima mnogo da se nauči.

Hvala ti

Tek sada pročitah post od Kikiriki...i moram i ja da joj kažem bravo....vrlo lepo i jasno rečeno

[Kristal 3287]

Već nekoliko dana se 'kanim' da napišem nešto na zadatu temu al' odustajem zbog manjka vremena i zbog bojazni da neću sve napisati kao što sam zamislila (mislim da mi bolje ide 'priča oči u oči'),tako i za mnoge teme na forumu......

P.s. unapred se izvinjavam nani ako ću zvučati pregrubo ali se nada da se nećeš naljutiti,izneću samo svoje mišljenje,protkano mojim, a i iskustvima ljudi oko mene,i to je nešto što ću i kako ću učiti svoju decu kada za to dođe vreme!

Prvo je pitanje 'da li ima smisla ostati u braku kada nema više ljubavi u kojem ima dece ili ne'....jako bitno,jer ZBOG DECE se mnoge stvari rade,zar ne....kada dobijemo dete,onda se sopstvene želje po pitanju partnera stavljaju u drugi plan,jer kada smo se odlučili da imamo dete onda smo DUŽNI DA SE BORIMO da tom detetu obezbedimo topli porodični dom,da mu ompgućimo da 'diše' uz mamu i tatu.....budi se uz mamu I TATU...elem,neke stvari koje su napisane ,me navode da se zapitam prvenstveno kakav izbor pravimo i od KOGA očekujemo da se ponaša ONAKO KAKO BI TREBALO'

' onako kako smo zamislilI,ko je kakav,u kakvoj porodici je odrastao...šta je uradio u životu...kako je radio u životu......da li taj neko je zreo i ne,a o zrelosti govore njegova dela i postupci...zaključak je kakav je TAJ koga SMO SAME izabrale da bude otac našoj deci......Ja sam vrlo stroga u 'selekciji' ljudi oko sebe....bilo da su to prijateljice,partneri u ljubavi,poslu.....dela govore o ljudima...tako da pijanice,narkomani,kockari...osobe slabog karaktera i morala ne ulaze uopšte u krug sa kojima mogu popiti kafu a kamoli da mi budu nešto više....e da se vratim na temu......ako smo već izabrale oca svom detetu onda smo ' da mama i tata budu primer,model,da im pruže sigurnost,samopouzdanje....pa i kada mama ili tata pogreše...taj koji je stbilniji u tom trenutku treba da bude 'sona',oslonac,podrška....da on bude 'slas razuma'...da pokuša da 'popravi' štetu....da pokuša da razume zašto je taj neko pogrešio.....da mu oprosti...a zašto....pa zard dec i njihove sreće....jer ipak je tu nekada postojala ljubav....daj da je nekako ponovo vratimo....i pokušamo da od partnera ne očekujemo nešto što on ne može dati......

Ako je partner i dalje 'dobar otac' ,onda se i te kako treba truditi da se održi brak i 'povrati' ljubav koja je nekada bila ....

Moj post je vrlo konfuzan,jer sam pokušala mnoge stvari 'reći' u nekikih par minuta....nadam se da ćeš me shvatiti

Pravi odgovor!!!! Zvrlo zrelo i pametno razmišljanje!!!

[Kikiriki 4927]

Svaka vam je na mjestu .. i oni koju kazu da nema tu sta da se trazi i oni koji kazu da pokusam da spasim ako se nesto spasiti da ....

Juce je dosao kuci i donjeo mi "poklon" (ako se to moze nazvati poklonom)

Zalila sam se pred mamom kako su mi/nama otisli zvucnici od racunara. Slijedeci dan sam zatekla kutiju sa novim zvucnicima u kuci, nigdje ne mrda ovih dana, javlja mi se ako ce minutu zakasniti iako ja to od njega ne trazim niti ga sta pitam gdje je bio i sl tome ... i danas me je nazvao sa posla, kao bezveze da pita za Stefana i naravno poceo temu na konto te svadje i ON SE MENI IZVINJAVA ?!?

... vidim da se trudi, da mu je stalo ..... vidi i on da je ovo zadnji voz a ja kada pogledam na nas, na to koliko ga Ana voli, na nase dijete i sjetim se svih onih finih momenata zapitam se i plasim se da ce ova ravnodusnost proci i da cu zazaliti ako nesto napravim .... sa druge strane pitam se ima li se tu ISTA spasiti?!?

U braku ne postoji zadnji voz...Tu treba pokušati još jednom, i još jednom i još jednom i tako do besvesti. Naravno pri tome ne mislim na situaciju kad te neko fizički maltretira...Tad ide automatska šut karta. A sve ostalo može da se reši.

[Kikiriki 4927]

Kikiriki, svaka čast, iz tvog teksta ima mnogo da se nauči.

Hvala ti

Tek sada pročitah post od Kikiriki...i moram i ja da joj kažem bravo....vrlo lepo i jasno rečeno

Hvala devojke, reči su moj alat a hvala bogu pa imam dosta iskustva da znam da ako ti daš prvi i drugi i peti put kad tad u svakom normalnom čoveku to naiđe na odjek i počne i on da daje.