• Najave

    • problem sa smajlijima   05.04.2016

      Poštovani korisnici Bebac foruma, molimo vas da ne koristite " smajlije" u postovima, problem koji se pojavio biće uskoro rešen. Izvinjavamo vam se na neprijatnosti i hvala na strpljenju.    

Hormoni, trombofilije i putokazi

odgovora

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Mislim da je ova tema vazna jer se u njoj nalaze bitne informacije koje mogu puno da pomognu.

Zahvaljujuci Bepcu i mojim dragim cekalicama (prijateljicama i najvecoj podrsci), uspela sam da pronadjem odgovore na mnoga pitanja.

Nisam doktor, ali sam se informisala tako, da meni kao laiku bude jasno i razumljivo i mislim da je ok da to podelim sa svima nama koje pokusavamo da nadjemo i razumemo uzroke za nase probleme.

U mom slucaju za spontani pobacaj.

Dakle, sve ove informacije sam dobila konsultujuci ginekologa, urologa, geneticara, endokrinologa i hematologe i po njihovoj preporuci radila navedene analize. Sta mi nije bilo bas jasno, objasnili su mi, a kod kuce je pomogla i Wikipedia. Sta nisam umela da objasnim svojim recima, konsultovala sam internet i Bebac :).

Pa, da krenemo redom.

Najcesci uzrok steriliteta su hormoni i sa njima se ne treba igrati jer mogu da nas uvedu u rani klimaks ili da izazovu mnogo vece probleme, pa i smrt. Hormone luce stitna zlezda, hipofiza, jajnici, nadbubrezna zlezda, pankreas..., a bitno je da je i jetra dobra, jer ih ona preradjuje i visak izbacuje iz organizma.

Ono najvaznije je dan ciklusa u kojem treba ispitivati hormone, jer u suprotnom, rezultati nece biti merodavni!

Ciklus se deli u 3 faze:

1. Folikularna faza - rast i sazrevanje folikula (i jajne celije u njemu). Traje od prvog dana menstruacije, 1. dc do 14.dc (ukoliko je ciklus idealan, na 28 dana). Dakle, ukupno trajanje ove faze je od 10 do 14 dana (kako kod koga).

2. Ovulatorna faza - traje 1 do 2 dana,

3. Lutalna faza (faza zutog tela) - traje 12 do 16 dana, tj., do sledece menstruacije. Zuto telo se stvara u jajniku, na mestu gde je pukao folikul koji je imao u sebi jajnu celiju. Ono ostaje do 4. meseca trudnoce, luceci progesteron, nakon cega tu ulogu preuzima posteljica.

Osnovno, sto svaka zena mora da uradi ako planira trudnocu je:

1. FSH

2. LH

3. ESTRADIOL

4. ESTROGEN

5. PROGESTERON

6. PROLAKTIN

7. TESTOSTERON

8. Hormoni STITNE ZLEZDE

1. FSH stimulise rast folikula u jajniku podsticuci proizvodnju estrogena, a lucenje estrogena dovodi do zadebljanja endometrijuma (odnosno, zida materice cija je uloga da prihvati oplodjenu jajnu celiju, koja stize iz jajnika). Njegova vrednost nam pokazuje da li su jajne celije kvalitetne i kolika je njihova zaliha (jer se svaka zena radja sa tacno odredjenim brojem jajnih celija, koje se tokom zivota ''trose'').

2. LH se luci u hipofizi, i on dovodi do prskanja folikula i ovulacije, odnosno izbacivanja zrele jajne celije u jajovod. Dakle, LH je pokazatelj da li je uopste doslo do ovulacije.

3. ESTRADIOL je pokazatelj da li endometrijum raste, tako da njegova vrednost ne sme da bude niska. Zato se njegova vrednost proverava pred samu ovulaciju.

4. ESTROGEN u ovalutarnoj fazi mora da bude visok, jer je u suprotnom folikul prazan (nema jajnu celiju).

5. PROGESTERON proizvodi zuto telo, odmah nakon ovulacije. Radi se 21. dc i njegova visoka vrednost znaci da je doslo do ovulacije.

(Wikipedia: Progesteron i estrogen zajedno uticu na pripremu gustog sloja krvnih žila na koje se oplođena jajna ćelija može pričvrstiti i dalje razvijati. Ako je jajna ćelija oplođena, taj sloj krvnih žila se pretvara u posteljicu ili placentu. Corpus luteum ili žuto tijelo nastavlja proizvoditi progesteron i estrogen. Embrinon započinje sa produkcijom humanog horionsko gonadotropina (HCG) koji djeluje na žuto tijelo produžavajući njegovu funkciju koja će obezbediti nesmetan razvoj trudnoće, a mensterualno krvarenje izostaje.)

6. PROLAKTIN je hormon koji se javlja u trudnoci, dajuci poruku mlecnim zlezdama da zapocnu stvaranje mleka. Ako je visok, organizam misli da trudnoca postoji i remeti ciklus, pa se desava i da izostane menstruacija. Ispituje se tako sto se radi PROFIL PROLAKTINA, odnosno merenje (vadjenje krvi) na svaka 3h (Na pr. U 8h, 11h i 14h) i samo tako pokazuje prave vrednosti. Radi se bilo kog dana ciklusa.

7. TESTOSTERON ne sme da bude visok jer je to muski hormon. Ako je njegova vrednost visoka, treba prekontrolisati hipofizu. Radi se bilo kog dana ciklusa.

8. Hormoni STITNE ZLEZDE (FT3, FT4, TSH, Anti TPO-antitela) su vazni ne samo zbog trudnoce, vec zbog opsteg stanja organizma. U trudnoci, stitna zlezda majke pravi stitnu zlezdu bebi, zato je vazno da je i ona u redu. Rade se bilo kog dana ciklusa.

Najnovijimm istrazivanjima se pokazalo da su jedini merodavni dani, za ispitivanje hormona, od 2.dc do 4.dc (dok su hormoni najmirniji), sem LH i ESTRADIOLA koji se rade pred samu ovulaciju, ESTROGENA u ovulatornoj fazi i PROGESTERONA koji se radi 21.dc!

Takodje, nije dovoljno samo jednom dati krv za ispitivanje PROLAKTINA jer je njegova vrednost prilikom prvog vadjenja krvi obicno netacna (posebno ujutru, jer je budjenje nekome stres, pa je njegova vrednost visoka).

Vrlo je bitan odnos FSH i LH!

FSH mora da bude nesto veci od LH (FSH>LH). To je dobro i znaci da dolazi do pucanja folikula.

Ukoliko je suprotno, LH>FSH, prisutna je inverzija sto znaci da NEMA ovulacije, folikuli ne pucaju ili prerastaju u cistu, sto je ukazatelj na policisticne jajnike.

Ukoliko se pokaze ova inverzija, radi se OGTT (Test opterecenosti na glukozu).

OGTT se radi tako sto se izvadi krv (ujutru, obavezno pre jela), a zatim se popije 75g (ili 100g) ciste glukoze na prazan stomak i onda vam vade krv na 30min, 60min, 90min i 120min, mereci nivo insulina u krvi.

Pored hormona, cije ispitivanje predstavlja polovinu puta do trudnoce, postoji i niz faktora koji mogu da otezaju ili potpuno sprece zacece, a u velikom broju slucajeva izazovu spontani pobacaj. Ovde su najdetaljnije analize koje mogu da ukazu na neki problem (dopunjeno izdanje teme Analize i testovi posle spontanog, sa kracim objasnjenjima :D )

Ovo su osnovne (pocetne) analize, koje je svako obavezan da uradi na samom pocetku pripreme za trudnocu i koje mogu da ukazu na nesto sire, ako postoji:

-Cervikalni i vaginalni bris

-Hlamidija, Mikoplazma, Ureaplazma

-PAPA test

-Urin i urinokultura

-Krvna slika (KS + LF)

Pokazatelji nekog zapaljenja, procesa ili prisustva bakterije:

-CRP

-C4

-C3

Devojke koje su svim, gore navedenim, analizama utvrdile da nemaju nikakvih problema, a i dalje ne mogu da ostanu u drugom stanju, posebno one koje imaju ceste pobacaje, OBAVEZNO moraju uraditi ispitivanja na trombofilije!!!

Postoje dve grupe trombofilija- URODJENE i STECENE.

-Za ispitivanje stecenih trombofilija, ispituje se:

Vreme krvarenja i koagulacije

Sedimentacija Er (citrat)

Protrombinsko vreme (citrat) INR

Brojanje trombocita

Aktivisano parcijalno tromboplastinsko vreme

Fibrinoliza

Protein C

Protein S

Rezistencija na aktivirani protein C

Antitrombin III

Lupus antikoagulans

Antikardiolipinska At IgM

Antikardiolipinska At IgG

Antifosfolipidna At IgM

Antifosfolipidna At IgG

Beta-2-glikoprotein IgM

Beta-2-glikoprotein IgG

Odredjivanje aCLA IgG klase

Odredjivanje aCLA IgM klase

D-dimer (mada se radi u trudnoci, ukoliko postoji mutacija)

Na osnovu ovih analiza se odredjuju faktori koagulacije, prohodnost krvnih sudova, predispozicija stvaranja krvnih ugrusaka itd.

Takodje, antifosfolipidna antitela (lupus antikoagulans i antikardiolpinska antitela) su čest uzrok habitualnih pobačaja kod trudnica sa sekundarnim sterilitetom. Lupus antikoagulans (LAC) je antitelo koje pripada grupi antifosfolipidnih antitela. U toj grupi se jos nalaze i antikardiolipinska antitela i antitela protiv beta2-glikoproteina I.

Povisena vrednost ovih antitela ukazuje na postojanje autoimunskog poremecaja, bolesti koja se naziva antifosfolipidni sindrom.

Kriterijumi za ovu bolest su: arterijske i venske tromboze (zgrusavanje krvi u krvnim sudovima), trombocitopenija (snizen broj trombocita) i ponavljani pobacaji (najcesce u II i III trimestru trudnoce).

Uz odgovarajuce lecenje i terapiju kroz trudnocu, (koriste se lekovi protiv zgrusavanja krvi) moguce je izneti trudnocu do kraja i roditi zivo i zdravo dete.

-Za ispitivanje urodjenih trombofilija (odnosno genetske predispozicije za duboke venske tromboze) analiziraju se odredjeni geni i ispituje se da li postoje mutacije:

MTHFR

Leiden V

Protrombin II

PAI

Pve tri mutacije zahtevaju terapiju Fraxiparinom kroz celu trudnocu, injekcijama, do 4 nedelje posle porodjaja (ukoliko je porodjaj prirodnim putem) ili 6 nedelja (ukoliko je izvrsen carski rez).

Detaljnije o trombofilijama pronasla sam na intenetu:

http://www.hdgo.hr/Default.aspx?sifraStranica=607

http://www.medfak.ni.ac.rs/Acta%20Facultat...roj/rada-10.pdf

Muzevi treba da urade spermogram i spermokulturu, kao i DNK fragmentaciju spermatozoida (koja kod nas jos uvek nije moguca).

-ASA test (antispermatozoidna antitela) - rade oba partnera. Iz sperme/sekreta i iz krvi.

-Kariotip (genetska kompatibilnost partnera) - nije obavezna (rade oboje)

-Listerija

-TORCH test, odnosno:

1. Toxoplasmoza,

2. Ostale infekcije poput hepatitisa B, sifilisa i varicele-herpes zoster,

3. Rubella-virus koji izaziva bolest slicnu rubeoli (German measles),

4. Cytomegalovirus ili CMV,

5. Herpex simplex virus-uzrocnik genitalnog herpesa.

Licno, TORCH i Listeriju nisam radila jer sam smatrala nepotrebnim (u svom slucaju).

(Nisam htela svaku stavku (analizu) da objasnjavam posebno, jer je vrlo kompleksno, pa da nesto ne bih pogresila, za detalje pitajte svog doktora ili pronadjite na internetu.)

Ovo je ono sto ja znam i mislim da je dovoljno detaljno. Verujem da nekome treba vise, a nekome manje, ali ako ce ovo ikome, bar malo, znaciti, bice mi drago da sam u tome pomogla.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Emperess hvala ti na ovakvoj temi :rolleyes:

Nove cekalice ce se bas obadovati,sigurna sam

Inspirisala me je jedna moja cAckalica ;)s0348.gif

Nema na cemu, uvek! :wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Empress duso divna si!!!

Hvala na ulozenom trudu da sve to "prezvaces" za nas.

Ono cega se bojim j da ce svaka nova cekalica da padne na teme kada bude videla koliko stvari mora da uradi.

Zivo me interesuje da li bilo koji nas politicar zna sta bilo koja buduca trudnica treba da analizira, koliko to kosta nerava i novca?! c0314.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Empress divna tema, svaka cast

Hvala, Baco. :wub:

Empress duso divna si!!!

Hvala na ulozenom trudu da sve to "prezvaces" za nas.

Ono cega se bojim j da ce svaka nova cekalica da padne na teme kada bude videla koliko stvari mora da uradi.

Zivo me interesuje da li bilo koji nas politicar zna sta bilo koja buduca trudnica treba da analizira, koliko to kosta nerava i novca?! c0314.gif

:wub: Hvala mila...

Ne mora da radi sve. :) Neka uradi za pocetak nesto, pa ako bude trebalo, znace sta dalje. Ovo je za nas koje odgovor nismo mogle da nadjemo na jednom mestu.

A znaju oni sve to.... samo se prave ludi. <_<

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Empress, tek sad sam stigla da iscitam sve, svaka ti cast, jako lepo objasnjeno, tako da svaka od nas moze da razume ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Empress t2037.gif mnogo korisnih informacija na jednom mestu. Meni će prvoj koristiti jer nisam radila ništa od ovoga, osim onih prvih briseva...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Empress, tek sad sam stigla da iscitam sve, svaka ti cast, jako lepo objasnjeno, tako da svaka od nas moze da razume ;)

Empress t2037.gif mnogo korisnih informacija na jednom mestu. Meni će prvoj koristiti jer nisam radila ništa od ovoga, osim onih prvih briseva...

Hvala vam, drugarice! :wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Evo jos nekih korisnih informacija:

Antimilerov hormon

Antimilerov hormon je pouzdan marker za reproduktivni potencijal jajnika. Merenjem njegovog nivoa može da se predvidi i nastupanje očekivanih promena koje su karakteristične za perimenopauzu

Antimilerov hormon (AMH) spada u proteinske hormone, kao što su inhibin i aktivin. Ima presudnu ulogu u razvoju muških polnih organa tako što sprečava, još u toku embrionalne faze, razvoj Milerovih kanala, iz kojih nastaju ženski polni organi. Ime je dobio po čuvenom nemačkom anatomu i fiziologu Mileru (Johan Peter Miler, 1801-1858). Danas se zna da je gen za AMH na 19. hromozomu, dok se gen za njegove receptore nalazi na 12. hromozomu.

Kada najranije može da se određuje antimilerov hormon?

Kod muškaraca je to moguće od rođenja, celog života - zato što se luči u testisima. Kod žena je to moguće tek nakon puberteta, jer tek tada jajnici, koji su se aktivirali, počinju da ga produkuju.

Šta znače rezerve jajnika i u čemu se one ogledaju?

Prvo u broju mešaka (folikula) i kvalitetu jajnih ćelija koje su u njima sadržane.

Zašto je važna procena rezerve jajnika?

Kako se rađanje dece sve više odlaže, tako se i sa godinama žene smanjuje njena plodnost. Procena rezervi jajnika je postala važna uopšte u populaciji žena.

Koja je praktična primena ove procene?

Najaktuelnije je određivanje nivoa AMH na polju asistirane reprodukcije. Nivo AMH se meri kod pacijentkinja koje žele da znaju kolike su im oplodne rezerve sadržane u jajnicima. Takođe, primenjuje se sve više u onkologiji, kod izvesnih malignih bolesti. Kod muškaraca se određuje u cilju dijagnostike seksualnih anomalija, kao i kod nespuštanja testisa (kriptorhizam).

Koja saznanja mogu da se dobiju iz procene rezerve jajnika?

Ispitivanjem preostale rezerve jajnika može da se proceni broj plodnih godina. Takođe, mogu da se predvide rezerve jajnika i pre samog akta in vitro fertilizacije (IVF), odnosno veštačkog oplođenja.

Koja je neposredna korist od određivnja AMH u serumu?

AMH je hormonski marker kojim se kvantitativno predviđa rezerva jajnika, starost, funkcionalna iscrpljenost i njegova reakcija na stimulaciju ovulacije. Neosporna je veza (korelacija) između nivoa AMH i broja prednjačećih (antralnih) folikula.

Kako se interpertiraju rezultati ispitivanja AMH?

U tabeli koju prikazujemo, vide se referentne vrednosti kojima se određuje stvarna oplodna moć jajnika.

Oplodni potencijal jajnika Referentne vrednosti za AMH

Optimalni 28,6 pmol/L - 48,5 pmol/L

Zadovoljavajući 15,7 pmol/L - 28,6 pmol/L

Nizak 2,2 pmol/L - 5,7 pmol/L

Veoma nizak 0,0 pmol/L - 2,2 pmol/L

Veoma visok > 48,5pmol/L *

* Ovako visoke vrednosti su česte kod sindroma policističnih jajnika (PCOS) i nekih tumora.

Kakav je značaj sniženih vrednosti AMH?

Dokazano je da žene sa smanjenim brojem antralnih folikula, kao i nižim nivoom AMH, proizvode manje jajnih ćelija od žena kod kojih su ove vrednosti povišene.

Da li postoji veza između povišenih vrednosti AMH i oplodne moći?

Učestalost oplodnje je daleko veća kod žena sa povišenim vrednostima AMH, i to bez obzira koja metoda asistirane reprodukcije je u pitanju.

Kakve su posledice sniženih vrednosti AMH?

Žene sa sniženim AMH imaju manje jajnih ćelija, manju učestalost ostvarenih trudnoća i veći broj spontanih pobačaja - i to otprilike za jednu polovinu. U odnosu na FSH (folikulostimulirajući hormon), vrednosti AMH su superiorne kada se procenjuje broj jajnih ćelija i očekivanje da će beba, narodski rečeno, da oživi.

Da li vrednosti AMH imaju veze sa godinama žene?

Nivoi AMH opadaju sa godinama, pa u perimenopauzi opada kako kvalitet, tako i broj folikula u jajniku. Nivo AMH ne može direktno da pokazuje aktuelni broj oocita (jajnih ćelija ), ali sigurno ukazuje na njihov ukupni broj i potencijal.

Kada može da se određuje AMH? U kojoj fazi ciklusa?

AMH je pouzdan marker za reproduktivni potencijal jajnika i može da se meri bilo kada u toku ciklusa, za razliku od inhibina B i FSH - koji moraju da se određuju trećeg dana ciklusa da bi nalaz bio validan. Vrednosti AMH su pouzdane i ne zavise od životnog doba, telesne težine, načina života, ginekoloških godina žene, upotrebe alkohola, itd.

Koji je značaj niskih vrednosti AMH u serumu?

Neočekivano niske vrednosti AMH ukazuju na prevremeno otkazivanje funkcije jajnika, čak i u slučaju sindroma policističnih jajnika (PCOS). Inače, kod tog sindroma, vrednosti AMH su jako povišene. Uz kliničku sliku i ultrazvučne nalaze, može da bude dobar pokazatelj težine tog sindroma.

Da li se broj folikula odražava na vrednosti AMH?

U praksi, značajan porast broja folikula koji sazrevaju, reflektuje se u izraženim povećanjima vrednosti AMH u serumu.

Vrednosti AMH ukazuju na kvantitativni (količinski) aspekt rezerve jajnika i njihove funkcije u smislu reproduktivnog potencijala.

Da li može da se predvidi perimenopauza pomoću AMH?

Merenjem nivoa AMH može da se predvidi nastupanje očekivanih promena koje su karakteristične za perimenopauzu! Time, praktično, može da se (doduše, približno) predvidi i vreme same menopauze.

.Naja. voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

ovo je sjajno draga...mnogo korisnih info koje od lekara nisam nikad cula kao preporuku da se proveri...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Zdravo devojke nova sam na ovom forumu,dugo vas citam i super ste.E sad imam problem....Cetiri godine smo pokusavali da dobijemo bebu i ja konacno zatrudnim prirodno ali u 7 nedelji bebi prestane da radi srce.Pre nego sam zatrudnela pila sam mesec dana aspirin 100mg svaki drugi dan na svoju ruku i kad sam saznala da sam trudna prestanem ga piti.E sad meni trombofiliju niko ziv ne pominje dr mi je rekao da je to NORMALNO??? mene zanima GDE mogu da obavim sve te analize nisam iz bg ali bih mogla da dodjem.

UNAPRED ZAHVALNA!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Zdravo devojke nova sam na ovom forumu,dugo vas citam i super ste.E sad imam problem....Cetiri godine smo pokusavali da dobijemo bebu i ja konacno zatrudnim prirodno ali u 7 nedelji bebi prestane da radi srce.Pre nego sam zatrudnela pila sam mesec dana aspirin 100mg svaki drugi dan na svoju ruku i kad sam saznala da sam trudna prestanem ga piti.E sad meni trombofiliju niko ziv ne pominje dr mi je rekao da je to NORMALNO??? mene zanima GDE mogu da obavim sve te analize nisam iz bg ali bih mogla da dodjem.

UNAPRED ZAHVALNA!!!!

Dobrodošla na forum, najbolje da testove uradiš u Zavodu za transfuziju u Bg-u, oni su ti najbolji, to ti je kod Hrama S.S na Vračaru, samo, trebaće ti uput od svog gin. Za šta ti je dr. rekao da je normalno? Za spontani? Uputiću te na temu "čekamo plusiće" tamo su divne devojke koje čekaju bebu, pune razumevanja a Boga mi i znanja :) ovu temu retko ko posećuje a tamo je uvek gužva :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Dobrodošla na forum, najbolje da testove uradiš u Zavodu za transfuziju u Bg-u, oni su ti najbolji, to ti je kod Hrama S.S na Vračaru. Za šta ti je dr. rekao da je normalno? Za spontani? Uputiću te na temu "čekamo plusiće" tamo su divne devojke koje čekaju bebu, pune razumevanja a Boga mi i znanja :) ovu temu retko ko posećuje a tamo je uvek gužva :)

Jeste, tako je :D
Kjara i dunjasuki volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Hvaaala devojke pridruzicu se tamo iako vec polako iscitavam sve teme,sve me zanima :) dr mi je rekao da se ne nerviram da je vazno sto mogu da zatrudnim a da je samnom sve u redu spontani je normalan i cesto se desava?!!!

Cekam da dobijem ciklus pa cu obaviti sve analize na svoju ruku.Spontani mi je bio10.09. nadam se da ce me sve ovo brzo proci...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Hvaaala devojke pridruzicu se tamo iako vec polako iscitavam sve teme,sve me zanima :)dr mi je rekao da se ne nerviram da je vazno sto mogu da zatrudnim a da je samnom sve u redu spontani je normalan i cesto se desava?!!!

Cekam da dobijem ciklus pa cu obaviti sve analize na svoju ruku.Spontani mi je bio10.09. nadam se da ce me sve ovo brzo proci...

<_< mrzim tu rečenicu, ja sam imala tri spontana i da nisam stvar uzela u svoje ruke ko zna šta bi bilo. Slobodno ti odradi neke analize na svoju ruku, pusti ti doktore, njih mrzi da žive a kamoli da rade.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Vreme krvarenja i koagulacije

Sedimentacija Er (citrat)

Protrombinsko vreme (citrat) INR

Brojanje trombocita

Aktivisano parcijalno tromboplastinsko vreme

Fibrinoliza

Protein C

Protein S

Rezistencija na aktivirani protein C

Antitrombin III

Lupus antikoagulans

Antikardiolipinska At IgM

Antikardiolipinska At IgG

Antifosfolipidna At IgM

Antifosfolipidna At IgG

Beta-2-glikoprotein IgM

Beta-2-glikoprotein IgG

Odredjivanje aCLA IgG klase

Odredjivanje aCLA IgM klase

MTHFR

Leiden V

Protrombin II

PAI

Ovaj spisak odneses u bilo koju lab. i pitas da li rade? Ako ne, pokazes spisak lekaru i trazis uput za njih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

DIJAGNOSTIKE TROMBOZE: ACLA screen, ACLA IgG i IgM, Antifosfolipidna IgM i IgG, Anti b2Glycoprotein screen, Anti b2Glycoprotein IgG i IgM

ovo npr rade u medlabu!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

ja sam pogledala ove sajtove i iskreno da ti kazem pola nisam skontala :) nisam na engleskom dugo citala nesto....Bila bi divna kad bi nam malo pojasnila skraceno sve to...Unapred ti hvala!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Наслеђени Тромбофилија Верује се да је више гена болест са више од једне мане. Желели смо

да утврди везу између појединачних тромбофилните образаца и разноврсним трудноће болести.

301 труднице су регрутовани за ове цасе-цонтрол студије и били су подељени у две групе:

Група (176 контрола) и Б група (125 случајева). Пацијенти који припадају Б групе имао једну од следећих начина:

тешка прееклампсија, ХЕЛЛП синдром, гестацијски хипертензија, раст фетуса ограничење (ФГР), интраутерина

смрт, абруптио плацентае, плацента превиа, дисеминована интраваскуларна коагулопатија (ДИК) и превременог

рад. За откривање МТХФР Ц677Т МТХФР, А1298Ц, фактор В Леиден, ПАИ-1, Мутант Протромбинско

Г20210А, инверзни хибридизација технологија користи. Плазма хомоцистеин, антитромбин ИИИ и протеина

Нивои су одређени С. Модификована функционална активира протеин Ц отпор ассаиед. МТХФР

Ц677Т и хиперхомоцистеинемија били бројнији од осталих тхромбопхилиас. Недостатак АТ ИИИ

је значајно повезан са прееклампсијом (Пирсон индекс и п вредност: 0,131 и 0,022, респективно) и

дисеминована интраваскуларна коагулопатија (Пеарсон индекс и п вредност: 0,138 респективно и 0,016). Ацтиватед

Протеин Ц отпор везан за абруптио плацентае (Пирсон индекс и п вредност: 0,159 и 0,005

респективно). Осим повезаности између АТ ИИИ недостатак и појаве прееклампсије и

дисеминована интраваскуларна коагулопатија, добили смо налазе у супротности са неким књижевности. У нашем случају

серија, нема удружење прееклампсије са Фацтор В Леиден или протромбинског гена је пронађен.

Кључне речи: тхромбопхилиас, трудноћа, антитромбин ИИИ дефицитом прееклампсије, дисеминоване интраваскуларне

коагулација

Аутор: Ђовани Ларципрете, Одељење за гинекологију

и гинекологије, Фатебенефрателли болница, Исола Тиберина 39, 00186,

Рим, Италија. Тел: 0039-6-6837416, Фак: 0039-6-68214220, Е-маил: Гиованни @

гиованниларципрете.ит.

ИНТР одуцт ИОН

Наслеђени Тромбофилија Верује се да је више

ген болест са више од једног квара, што објашњава

зашто неке жене са Тромбофилија никада нису

а тромбозама догађај, док други имају компликације.

Овај услов је генерисан од стране одређених тачака мутација

(Једним нуклеотида полиморфизам), укључујући фактор В

Леиден мутација (Г1691А фактор В), метхиленететрахидрофолате

редуктазе (МТХФР) мутације (Ц677Т МТХФР

и А1298Ц МТХФР), Г20210А протромбинско (Г20210А

ПТР) гена, а инхибитор активатора плазминогена-

1 мутанта генотип (ПАИ-1 5Г/5Г). Остали тхромбопхилиас

инцуде недостаци у антитромбин ИИИ (АТ ИИИ), протеина С,

Тхромбопхилиас и трудноћа исход

ввв.ијбс.орг сам Ј Б С вол. 3 бр. 3. септембар 2007 169

протеина Ц, резистенција на активирани протеин Ц (АПЦР)

и повишен хомоцистеинемиа (1).

Тхромбопхилиас су недавно истражена као узрок

од постељице тромбозе, тешка прееклампсија / еклампсије,

ХЕЛЛП синдром, постељице плаценте, интраутерина

Раст ограничење, необјашњив мртворођеност и понавља

побачаја (2).

Веза између тромбозе и одређених поремећаје

од трудноће може бити неадекватан фето-постељице

циркулацију (3).

Купферминц ет ал. (3), показала је још један доказ

наслеђене и стечене тхромбопхилиас у односу на неповољне

трудноћа исход, путем студије о израелско

жене са озбиљним компликацијама трудноће у поређењу

са здравим трудницама.

Циљ родовну и

Циљ овог истраживања био је да се утврди на шта

мери појединачни наслеђени тхромбопхилиас су повезани са

нежељене компликација у корелацији са утероплацентал

инсуфицијенција, као што су прееклампсије, ХЕЛЛП синдром,

гестацијске хипертензија, раст фетуса ограничење

(ФГР), интраутерина смрт, абруптио плацентае, плацента

превиа, дисеминована интраваскуларна коагулопатија (ДИЦ)

и превремени порођај.

МЕТОДЕ

Избор пацијената

Од септембра 2002 до маја 2005, труднице

долазе на наше Обст / Гин терцијарном неге у Фатебенефрателли

Исола Тиберина (Рим) су редом уписано

у овом потенцијалном случају контроле студије, на улазу.

Све ове жене стижу на Одељењу за

Гинекологију и акушерство у Фатебенефрателли болнице,

Исола Тиберина, Рим. Пацијенти су били заказани у два

студијске групе, према одсуству (Група, контроле)

или присуство (Група Б случајеви) од било навео неповољне

трудноћа исходи у корелацији са утероплацентал

инсуфицијенција, као што су тешке прееклампсије, ХЕЛЛП синдром,

гестацијске хипертензија, раст фетуса ограничење

(ФГР), интраутерина смрт, абруптио плацентае, плацента

превиа, дисеминована интраваскуларна коагулопатија (ДИЦ)

и превремени порођај.

Критеријуми за укључивање да буде регрутован у оквиру групе Б

били су: ХЕЛЛП синдром, дефинисан као тешком прееклампсијом

компликује са хемолизе (укупног билирубина> 1,2 мг / дл,

млечна дехидрогеназе> 600 У / л), јетре ензими повећати

(Аспартат аминотрансфераза> 70 У / л) и тромбоцитопенија

(Тромбоцити Број <100.000 / мм3) (2); раст фетуса ограничавање

(ФГР), дефинисана као неонаталном тежине <10 ° перцентила

(2), постељице плаценте, оценио је клинички, на основу

антепартум материце нежност и вагинално крварење и

потврдио инспекције постељице на испоруку (2);

интраутерина смрт (ИД), дефинисан као испоруке мртвих

Фетус после 24 недеље трудноће (2); гестацијски хипертензија

(ГХ), дефинисан као повећање систолног крвног притиска

од 30 ммХг или више и / или повећање дијастолни

крвни притисак од 15 ммХг или више од просечних вредности

пре трудноће 20 недеља "(у случају непознато пре

вредности, два читања 140/90 ммХг или више на два

наврата више од 4 сата апарт (4)); превремено

рад (ПЛ), дефинисана као испоруке пред 37 веекс'гестатион;

плацента превиа, дефинисан као хорионски плоча лежи управо

на унутрашњем материце отвор после трудноће 30 недеља (ултразвук

трансвагинални скенирање); дистрибуирају унутар-васкуларне

коагулопатија (ДИК), дефинисан је у складу са Леви М ет

ал (5), дефиниција прееклампсије је заснован на препорукама

консензуса извештаја америчке радничке

Група за високог крвног притиска у трудноћи и

Радна група немачког Друштва за гинекологију и

Гинекологија (4). Дијагностички критеријуми су били следећи:

Повећање систолног крвног притиска за 30 мм Хг или

већа и / или повећање дијастолног крвног притиска од 15

мм Хг или веће од просечних вредности пре 20 недеља '

трудноће. У случају непознатих претходних вредности, два очитавања

од 140/90 мм Хг или веће у два наврата

поред више од 4 сата, сматра се дијагностика прееклампсије.

Протеинурија се дефинише као лучење протеина 0,3 г или

још у 24-часовном узорку или поновљено дипстицкс од 30

мг / дл (који корелира са 1 + дипстицкс у комерцијалним

комплети) у два случајна узорка урина прикупљено више од

4 сата апарт.

Појава првих симптома трудноће иза 20 недеље

од последњег менструалног периода и регресије симптома

после 6 недеља после порођаја.

Одсуство претпостојеће хипертензијом, протеинуријом и

едем, као и дијабетес, хронична бубрежна, јетре, или

васкуларна болест.

Трудноћа са феталних аномалија и

жене са хроничним хипертензије, дијабетеса мелитуса

и већ постојеће обољење бубрега су искључени из

запосљење. Периферне венске крви узорак био

узети из сваког регрутовао случају. Жене са комбинованим

тромбофилије недостаци су искључени из

запосљење.

Тхромбопхилиас и трудноћа исход

септембар 2007 в 170 ол. 3 бр. 3 И ј Б С ввв.ијбс.орг

Пацијенти са МТХФР (било који тип) мутанта генотип

(Хомо / хетерозигота) или хиперхомоцистеинемија (више

од 12 мол / Л) неминовно упућени да уносим фолати

свакодневно до испоруке (6), након интерне одељенски

Терапијски протокол.

Лабораторија тест

За откривање МТХФР Ц677Т МТХФР, А1298Ц, фактор

В Леиден, ПАИ-1, Мутант Протромбинско Г20210А, комерцијално

располагању комплет био је запослен након произвођача

процедуре (ФВ-Протромбина, МТХФР Ц677Т /

А1298Ц, ХПА1а / б АпоБ; Нуклеарна медицина ласер,

АЦ007, Милано, Италија).

Укратко, инверзни хибридизација технологија се користи:

ДНК из узорака крви ЕДТА (одржава на -20 ° Ц)

је изолован после лизе путем ГенКстрацт смолом, као

пријавио у комплету упутствима. Каснији симултано

ДНК амплификацију (мултиплекс) по Так полимеразе и

Појачање микс је добијен са 35 циклуса у тхермоцицлер

(ГенеАмп ПЦР систем 2400 од Перкин Елмер,

Милано, Италија).

Појачано фрагмент је хибридизед на мембрани

са различитим алел специфични сонде повезан

Биотин. Биотин је накнадно откривено стрептавидинецоњугатед

алкална фосфатаза изложени одговарајуће

боје подлоге. Ова реакција омогућава Цолориметриц

детекцију мутација.

Плазма хомоцистеина Одређивања су спроведена

помоћу комерцијално доступног комплет (Оса Хомоцистеин

ЕИА, Акис-Схиелд Дијагностика доо, Технолошки парк,

и Данди ДД2 1Кса, Велика Британија) и након произвођача

инструкције: Интра-ЦВ и интер-ЦВ биле мање од

6% и 12%, респективно. Нормално референца опсег

5-12 ммол / Л и осетљивост је 1 ммол / Л.

Антитромбин ИИИ амидолитиц и имунолошких

(Бехринг, Марбург, Немачка) и укупног и слободног (ЕЛИСА;

Диагностица Стаго, Асниерес, Француска) протеина С

антигена одређивани су у свим предметима, што је јављено

другде (7, 8).

Интер-и интра-ассаи коефицијенти свих варијабли

Никада премашила 8,0 и 5,0%, респективно.

Модификована функционална активира протеин Ц резистенција

је детектован помоћу фактора В непотпуну плазме (Цоатест активираних

протеина Ц отпор-В, Цхромогеник, Гетеборг,

Шведска), као што је претходно описано (9).

Информисани пристанак да користе податке за овај рад била

добијени од болесника укључених у ову студију.

Студију је одобрио Етички комитет Фатебенефрателли

Болница.

Статистичка анализа

За снаге од 95% и тип сам грешка 0,01 ми

потребно 100 пацијената по групи, а за моћ од 90%

и Тип И грешка 0.001 нам је било потребно 110 болесника (10).

Хомозиготних мутације су узети у обзир за

коначни закључци.

Студент Т тест је коришћен за процену разлике измедју

групе и Пирсон корелација 2-репом метод је коришћен

Провери корелације између тромбофилните образаца и

појава нежељених трудноћа исхода.

РЕЗУЛТАТИ

Карактеристике студијске групе су сажети у

табела 1. Није било разлике између две групе

погледу старости мајке и прегравидиц БМИ (боди масс

Индек), али значајне разлике забележене су у вези

гестацијске старости на порођају (39 ± 2 недеље вс 35 ± 4 недеље,

п = 0,045), у биртхвеигхтс (3325 ± 398 грама вс 2560 ± 256 грама,

п = 0,034) и гестацијске недеље на регистровања (39

± 2 недеље вс 26 ± 8 недеља, п = 0,024).

Три стотине осамнаест труднице су уписани

у овој студији. Седамнаест од њих су били

искључени: 10 имао дупле или троструке тромбофилије обрасце,

3 је имао хроничну хипертензију, 1 пацијент имао фетус

са урођеним срчаним аномалијама, 3 пацијенти су имали

Тип 1 дијабетеса мелитуса. Стога су 301 предмета

уписани за финалну студију су били подељени у две студије

групе према одсуству (Група, 176 испитаника)

или присуство (Група Б, 125 испитаника) од било ког навео

нежељене трудноће исходи у корелацији са утероплацентал

инсуфицијенција који су прееклампсија, ХЕЛЛП

синдром, гестацијска хипертензија, раст фетуса ограничење

(ФГР), интраутерина смрт, абруптио плацентае,

плацента превиа, дисеминована интраваскуларна коагулопатија

(ДИК) и превремени порођај. Трудноћа исходи

описан у табели 2, као раст фетуса ограничење

Табела 1. Карактеристике студијских група.

Студент т-тест упоређивање

Група

н. 176

Група Б

н. 125 п-вредности

Старост (године) 33,2 ± 5,1 34,7 ± 4,1 0,124

Пре трудноће ИТМ 24,4 ± 3,1 25,0 ± 3,3 0,235

Г.А. на испорука (недеља) 39 ± 2 35 ± 4 0.045

Биртхвеигхт (г) 3325 ± 398 ± 256 2560 0,034

Г.А. на упис (недеља) 39 ± 2 26 ± 8 0.024

Г.А., гестацијске старости.

Тхромбопхилиас и трудноћа исход

ввв.ијбс.орг сам Ј Б С вол. 3 бр. 3. септембар 2007 171

најрепрезентативнији неповољан исход трудноће

наша серија.

У обе студијске групе појава сингл

тромбофилије генотипови имали широк варијацију и инциденција

од МТХФР Ц677Т хетерозиготних или хомозиготних

образац и изглед хиперхомоцистеинемије

били већи него забележена друга тромбофилије

подтипова (Табела 3). У нашој серији нисмо посматрамо случајеве

са било МТХФР мутација у комбинацији са хиперхомоцистеинемије.

Корелације између тромбофилните образаца и штетних

трудноћа исходи су сажети у табели 4,

показује, по сваку неповољног исхода трудноће, број

угрожених субјеката са једним тромбофилије мутације,

са релативном Пеарсон коефицијентом корелације и

значај.

Недостатак АТ ИИИ пронађена је значајно да

повезано са појавом прееклампсије (шест од седам

случајеви са АТИИИ мањкавости, Пирсон индекс и п вредности:

0,131 и 0,022, респективно) и дистрибуиране интраваскуларни

коагулопатија (два од два случаја са АТИИИ недостатак,

Пирсон Индекс и п вредност: 0,138 и 0,016, респективно).

Активни протеин Ц резистенција је утврђено да се строго

односи на абруптио плацентае (Једанаест шеснаест случајева

са активирани протеин Ц отпора, Пирсон Индекс и п

вредност: 0,159 и 0,005, респективно).

Нисмо пронашли повећану учесталост нежељених трудноћа

исходи у субјеката са недостатком Протеин С,

хиперхомоцистеинемија, Ц677Т или А1298Ц МТХФР хомозиготи

мутација, Г20210А Протромбинско хомозиготи

мутација, Г1691А фактор В хомозиготи мутација, ПАИ-1

хомозиготи мутација.

КОМЕНТАРИ

Пошто прееклампсија је повезана са васкуларног ендотела и

штета, што заузврат је повезан са коагулације

проблеми, конгениталне тхромбопхилиас могу да играју важан

улогу у овом патологијом.

За крви флуидности и зидне поправке, постељице судови,

попут оних на другим локацијама, треба да одржава равнотежу између

су процоагулант и антикоагуланс механизми: ан

дисбаланс може довести до инфаркта постељице на један или оба

од стране постељице (11).

Фактор В Леиден мутација резултати замену

од аденин за нормалан гуанин у 1691 позицији

од фактора В гена. Као резултат тога, фактор В постаје

отпоран на деколте од активираног протеина Ц фактор В

хетерозигот је присутан у око 5,2% од белог

Американци и 1,2% Афро-Американаца (12). У нашем

серија није повезана са исходом трудноће икакве,

као један хомозиготних гена мутације.

Протеин С недостатак је аутозомно доминантно поремећај

који излаже фетус са повећаним ризиком од тромбоемболије.

Протеин С је витамин К-зависни плазма

протеина кофактор што је неопходно заједно са активираним

протеина Ц кофактор за инактивацију факторе Ва и ВИИИа и

Табела 2. Дистрибуција нормалне и патолошке

трудноћа исходи

Исход Н. фреквенција (%)

Нормалне трудноћа 176 58.80

Интраутерина смрт 5 1.64

Гестацијски хипертензија 25 8.22

Прееклампсија 7 2.30

ХЕЛЛП синдром 14 4.60

Заостајање у расту фетуса 39 12.82

Абруптио плацентае 16 5.26

Превиа 10 3.28

ДИК 2 0.65

Превременог порођаја 7 2.43

Табела 3. Дистрибуција тромбофилните образаца

Исход Н. фреквенција (%)

У ИИИ недостатка 12 4.15

Протеин С недостатак 1 0.34

АПЦР 53 18.33

Хипер-ХЦИ 20 6.92

МТХФР Ц677Т

+ / - 91 31.48

+ / + 69 23.87

МТХФР А1298Ц

+ / - 2 0.69

+ / + 5 1.73

Г20210А ПТР

+ / - 1 0.34

+ / + 2 0.69

Г1691А фактор В

+ / - 14 4.84

+ / + 2 0.69

ПАИ-1 (5Г/5Г)

+ / - 10 3.46

+ / + 7 2.42

АТ ИИИ, антитромбин ИИИ, ПАИ, инхибитор активатора плазминогена;

МТХФР, метхиленететрахидрофолате редуктазе, Г20210А ПТР,

једним нуклеотида полиморфизам протромбина (ПТР); Г1691А

фактор В, фактор В Леиден, хипер-ХЦИ, хиперхомоцистеинемија;

АПЦР, активирани протеин Ц отпор.

Тхромбопхилиас и трудноћа исход

септембар 2007 в 172 ол. 3 бр. 3 И ј Б С ввв.ијбс.орг

контролише равнотежу између коагулације и антикоагулантну.

Сансон ет ал. (13) су показали да релативни ризик

абортуса и мртворођења по трудноћи код жена са

протеина С, протеина Ц, и антитромбин недостаци био

2,0 пута већа (95% ЦИ 1.2-3.3) него у не-мањкава

жене. Опет, у нашој серији, С протеина недостатак јесте

неће довести до било које од испитиваних неповољних исхода трудноће,

са изузетком абортуса, а не студирао у овом

Случај серије.

Други значајан узрок тромбозе у трудноћи

активира протеин Ц резистенција (АПЦР) (14). Наслеђени

АПЦР је аутозомно доминантно поремећај и да је

један од најчешћих облика наследио тромбофилије

поремећаји, са преваленцом од 5% у општи

становништво (15, 16). У већини случајева, АПЦР је због

до тачке мутације у фактор В ген који спречава

протеина Ц из дезактивацији активни фактор В (14). У нашем

серија ово Тромбофилија имао фреквенцију 18,3% и

је значајно повезан са абруптио плацентае, као

присутни у 10 од 16 случајева.

Наслеђени хиперхомоцистинемиа је још један узрок

Тромбофилија који произилази из генетских грешака у метионин

и хомоцистеин метаболизам, што доводи до

понавља венска тромбоза. Људско метхиленететрахидрофолате

редуктазе (МТХФР) ген, који се налази на

хромозом 1п36, припада предложеним кандидатима локуса

Табела 4. Корелације између тромбофилните образаца и нежељених трудноћа исходима

Исход ИД ГХ ЈП ХЕЕЛП ФГР ПЛ абруптио превиа ДИЦ

Случајеви са једним мутације

Пеарсон корелација

2-репом значај

У ИИИ недостатка 0 2 6 0 2 0 0 0 2

-0,035 -0,034 0,131 0,002 0,012 -0,042 0,052 -0,050 0,138

0,541 0,551 0,022 0,972 0,837 0,468 0,366 0,383 0,016

Протеин С недостатак 0 0 0 0 1 0 0 0 0

-0,024 -0,055 -0,028 -0,041 -0,016 -0,028 -0,043 -0,034 -0,015

0,679 0,337 0,623 0,481 0,786 0,623 0,450 0,555 0,794

АПЦР 1 4 0 3 12 3 11 4 0

-0,028 -0,066 -0,034 -0,048 0,010 -0,034 0,159 -0,041 -0,018

0,622 0,253 0,558 0,402 0,868 0,558 0,005 0,481 0,756

Хипер-ХЦИ 0 3 0 2 6 0 2 2 0

0,046 -0,016 -0,050 0,089 0,110 -0,050 -0,026 -0,060 -0,026

0,424 0,785 0,386 0,122 0,056 0,386 0,647 0,298 0,122

Ц677Т МТХФР (+ / +) 1 4 1 2 9 2 3 4 0

-0,061 0,039 -0,084 -0,041 0,131 -0,084 -0,023 -0,041 0,044

0,286 0,493 0,144 0,478 0,022 0,144 0,695 0,477 0,448

А1298Ц МТХФР (+ / +) 0 2 0 0 3 0 0 0 0

-0,032 -0,041 -0,038 0,033 0,070 0,146 -0,017 -0,046 -0,020

0,576 0,476 0,506 0,563 0,224 0,011 0,762 0,425 0,725

Г20210А ПТР (+ / +) 0 0 0 1 1 0 0 0 0

-0,027 -0,063 -0,032 0,016 -0,002 -0,032 0,009 0,108 -0,017

0,638 0,275 0,576 0,775 0,971 0,576 0,872 0,059 0,767

Г1691А фактор В (+ / +) 0 1 0 0 1 0 0 0 0

-0,038 -0,089 -0,046 -0,065 0,029 -0,046 0,102 -0,001 -0,024

0,505 0,122 0,428 0,257 0,611 0,428 0,077 0,985 0,675

ПАИ-1 (5Г/5Г) (+ / +) 1 3 0 1 2 0 0 0 0

0,005 -0,035 -0,054 -0,016 0,018 -0,054 -0,054 0,007 -0,029

0,934 0,54 0,350 0,779 0,755 0,350 0,348 0,906 0,620

АТ ИИИ, антитромбин ИИИ, ПАИ, инхибитор активатора плазминогена, МТХФР, метхиленететрахидрофолате редуктазе. АПЦР, активирани протеин Ц-

Отпор, Г20210А ПТР, једним нуклеотида полиморфизам протромбина (ПТР); Г1691А фактор В, фактор В Леиден, хипер-ХЦИ, хиперхомоцистеинемија.

Тхромбопхилиас и трудноћа исход

ввв.ијбс.орг сам Ј Б С вол. 3 бр. 3. септембар 2007 173

за прееклампсију (17). МТХФР гена је критична у

метаболизам хомоцистеина, јер реакција катализована

по МТХФР је стопа ограничавач корак у циклусу фолата

и могу да утичу фолата статусом појединца.

Уобичајена миссенсе мутација у нуклеотида 677, који

Замене Валин за аланина остатака, је повезан

са повећаним нивоима хомоцистеина циркулишућих

изазвана смањеном активности ензима у Ц677Т хомозиготес

и хетерозиготес (18). Хиперхомоцистинемиа може

подстакне васкуларни повреде, повећана потрошња тромбоцита,

и може да доведе до тромбозе изазване повећаном оксидативних

стрес. Клинички хиперхомоцистинемиа изазване

Ц677Т мутација је умешан у преурањено

кардиоваскуларних болести (19), венска тромбоза (20), а

недавно у неповољан исход трудноће, нарочито

прееклампсија (17). Међутим, већина фоллов-уп

студије нису потврди значајну повезаност болести

са прееклампсијом (21, 22, 23). Пошто фреквенција

од Ц677Т алела подвлачи значајна популација специфичним

разлике, предложено је да варијације у

релативни допринос болести алела у различитим популацијама

Можда објасни подељена мишљења резултате претходних

Студије о МТХФР и прееклампсије (24). То би могло да објасни

зашто у нашој серији нисмо посматрамо неке значајне

повезаност између МТХФР мутација и хомозиготних

нежељене трудноће резултати, упркос високој учесталости

ово тхромбопхилиас У нашој студији популације.

Недавно, други заједнички мутација у МТХФР

ген је описано, један аденин-на-цитозин замену

на бази 1298 (А1298Ц). Ова мутација такође резултира

смањен МТХФР активност, али то није повезано са

већа концентрација плазма хомоцистеин или ниже плазма

фолата концентрација (25).

Хернандез-Дијаз (26) и Гланвилле (27) недавно су

показао чврсту везу између МТХФР мутација, хиперхомоцистеинемије

и оба прееклампсија и интраутерина

Раст ограничење.

У нашој серији нити Ц677Т МТХФР ни у

А1298Ц МТХФР је био повезан са негативне трудноће

исхода. Поред наведених наведених разлога (24),

ми такође спекулишу да је орални суплементација конзервисано могао

смањи учесталост и хиперхомоцистеинемије и

нежељених трудноћа исходи у ових болесника.

Плазминогена активатора (ПА) изазивају промене у

фибринолитичку систем који конвертује плазминоген да плазмин.

Током трудноће, антицлоттинг активност ПА чува

у шаху од два плазминоген активатора инхибитора, један

од којих (ПАИ-1) је ендотелне ћелије повезане и друге

(ПАИ-2) је произведен у ткиву постељице (28).

Концентрације и ПАИ-1 и ПАИ-2 повећање

током трудноће (29), како би се обезбедило хемостазе у току

рада и испоруке. Мутанта ПАИ-1 5Г/5Г хомозиготи

генотип може бити укључени у развој

интраутерини раст ограничење (ИУГР), као и прееклампсија

(30, 31). Чак иу том случају, нисмо били у могућности да

открију каква веза између овог тромбофилије обрасцу

и нежељених трудноћа исхода.

Претпоставља се сличан пораст коагулације може бити

одговоран за повећану учесталост побачаја и

фетална смрт виде у протеин Ц, С и АТИИИ дефицитарних пацијената

(32, 33).

Герхардт ет ал. представио случај-контрола студија 97

жене са тешком прееклампсијом у претходним трудноћама

и 277 нормалне жене, да процене наследних фактора ризика

од венске тромбозе, као ризичних одредница за тешке прееклампсије.

У свом истраживању, почетак тешком прееклампсијом

била је знатно раније код жена са Г20210А

протромбинско гена (24,5 недеља вс 30.1 недеље,

П = 0,046), а код жена са ПАИ-15Г-5Г генотипа

(25,7 недеља вс 30,8 недеља, П = 0,024), што показује да су ови

фактори ризика не изазивати на патхомецханисм али убрза

курс прееклампсије (34).

У недавној студији о распрострањености 200 пацијената,

Г20210А једним нуклеотида полиморфизам протромбина

Показано је да нема никакве везе са понављају спонтаних побачаја,

док фактор В Леиден, уз АПЦР, као и

као комбинација оба, виђени су код жена са идиопатске

понавља трудноћа губитак, што указује на тесну повезаност

са овом патологијом.

Осим повезаности између АТ ИИИ дефицита и

појава прееклампсије и дистрибуирана интраваскуларни

коагулопатија, добили смо налазе у контрасту

са Герхардт ет ал. У нашем случају серије, нисмо имали никакве везе

између прееклампсије и Фактор В Лајдена, или

протромбинско гена. Механизам утицаја

појединачних наслеђених тхромбопхилиас на абруптио плацентае

сигурно се бави мицроангиопатхи, заједнички образац

нашао у тромбофилије популације, али је далеко

бити показано.

Наша студија бави појединачним тхромбопхилиас и

слабо поредити са другима. Штавише, важно је

нагласити да у нашој студији смо имали тему са понављају

спонтаних побачаја, јер је наша студија становништво

уписан је у оквиру терцијарне неге и нису у

амбуланта.

Ми уписани субјекти изван статистички препоручује

Бројеви неопходне да се постигне јаке доказе.

Главни резултат нашег истраживања био је да се, осим

Тхромбопхилиас и трудноћа исход

септембар 2007 в 174 ол. 3 бр. 3 И ј Б С ввв.ијбс.орг

више гена, самохрани тхромбопхилиас морају бити

пажљиво узети у обзир, али без стварања

неоправдани страхови о трудноћи.

Даља истраживања су потребна да проверите везу између

тромбофилије гена и нежељена трудноћа

исхода.

Ацкновледгмен тс

Желимо да се захвалимо др Гиулиа Барбати (Афар, Ассоциазионе

Фатебенефрателли пер ла Рицерца, Оспедале Фатебенефрателли

Исола Тиберина, Рим, Италија) за своје врсте техничке

подршку.

РЕФЕРЕНЦЕ

1. Ронгиолетти М Балдассини М., тата Ф, Цаполуонго Е, ет ал. Хомоцистеинемиа

инверзно повезана са тромбоцита и директно

корелацији са СЕ-и СП-селецтин нивоима жена хомозиготних за

Ц677Т метхиленететрахидрофолате редуктазе. Тромбоцити. 2005 Мај-

Нов, 16 (3-4) :185-90.

2. Транкуилли АР, Гианнубило СР, Делл'Уомо Б Грандоне Е. Негативно

трудноћа исходи су повезани са више породиља тромбофилије

фактори. Ј Обст Гин Репр Биологи. 2004, 117: 144-147.

3. Купферминц МЈ, Елдор, Стеинман Н Многи ет ал. Повећана учесталост

генетског тромбозе код жена са компликацијама

трудноћа. Ланцет. 1999; 340:9-13.

4. Ленфант Ц ГиффордРВЈр, Зуспан Ф. Народна Високи крвни притисак на

Образовни програм Радна група извештај о висок крвни притисак у

трудноћа. Консензус извештају. Обстет Гинецол. 1990; 163:1689

-712.

5. Леви М. де Јонге Е Меијерс Ј Дијагноза дисеминоване интраваскуларне

коагулације. Крвне Ревиевс. 2002, 16: 217-223.

6. Д'Ангело, Копола, Мадона, П., Фермо ја, ет ал. Улога

вит. Б12 у посту хиперхомоцистеинемије и њен интеракција са

хомозиготи Ц677Т мутација у метхиленететрахидрофолате

редуктазе (МТХФР) ген. Цасе-цонтрол студија пацијената са

рани тромбозу. Тромбоза и хемостаза. 2000;

83, 563-570.

7. Амес, ПР, Томмасино Ц Д'Андреа Г Ианнаццоне Л, ет ал. Тромбофилије

генотипова у предметима са идиопатска антифосфолипидним антителима-

Преваленца и значај. Тхромб Хаемост 1998; 79:46 -

9.

8. Амес, ПР, Пике С Ианнаццоне Л Бранцаццио В. Антифосфолипидни

антитела, хаемостатиц променљиве и тромбоза (1998) преглед

144 пацијената. Тхромб Хаемост. 1995; 73:768-73.

9. Золлер Б Дахлбацк Б. Веза између наслеђеног резистенције на активирани

протеина Ц и фактор В гена у венске тромбозе.

Ланцет. 1994; 343:1536-8.

10. Сокел РР, Ролф ФЈ. Биометрија. В. Х Фрееман & Цо: Нев Иорк, НИ.

1981; 765.

11. Дизон-Товсон Д Мелине Л, Нелсон, ЛМ, Варнер, М., ет ал. Феталне носиоци

од фактора В Леиден мутација је склона побачаја и

постељице инфаркт. Обстет Гинецол. 1997; 177:402-5.

12. Рикер ПМ, Милетић, ЈП, Хеннекенс ЦХ, Буринг ЈЕ. Етничка

фактора В Леиден у 4047 мушкараца и жена: Импликације за

венске тромбоемболије скрининг. ЈАМА. 1997; 277:1305-7.

13. Сансон, БЈ, Фриедерицх БУ, Симиони П. ризик од побачаја и превременог порођаја

у Антитромбин-, протеина Ц-и протеина С мањком жене.

Тхромб Хаемост. 1996; 75:387-8.

14. Гирлинг Ј, де Свиет М. Наслеђени тромбозе и трудноће. Цурр

Опин Гинецол. 1998; 10:135-44.

15. Ариас Ф, Ромеро, Р., греде Х Краус ФТ. Тромбофилија: механизам

болести код жена са штетним трудноће исхода и тромбозу

лезије у постељице. Ј Матерн фетуса Мед. 1998; 7:277-86.

16. Пауер ХУ, Неесен Ј., Сцхлоессер М Хиннеи Б, ет ал. Хомозиготи

Фактор В Леиден мутација у жену са вишеструким нежељених трудноћа

исхода. Арцх Гинецол Обстет. 2000; 264: 164-5.

17. Сохда С Аринами Т., Хамада Х, Јамада, Н., ет ал. Метхиленететрахидрофолате

редуктаза полиморфизам и прееклампсија. Мед Генет.

1997, 34: 525-6.

18. Фо ¨ дингер М Хо ¨ РЛ ВХ Сундер-Плассманн Г. Молекуларна биологија

5,10-метхиленететрахидрофолате редуктазу. Ј Инт. 2000; 13:20 -

33.

19. Клуијтманс ЛА, Кастелеин ЈЈП, Линдеманс Ј Бури ГХЈ, Хајл, СГ,

Брусцхке АВГ, ет ал. Тхермолабиле метхиленететрахидрофолате

редуктазе у коронарне артерије. Тираж. 1997; 96:2573-7.

20. Маркис М. хиперхомоцистеинемије и тромбоза. Мед Лаб Хаематол.

2000; 22:133-43.

21. Овлашћења РВ Миницх ЛА, Ликинс ДЛ, Неса, РБ, Цромблехолме ВР,

Робертс ЈМ. Метхиленететрахидрофолате полиморфизам редуктазе,

фолата, као и осетљивост на прееклампсије. Ј Соц Гинецол Инвестиг.

1999; 6:74-9.

22. О'Схаугхнесси КМ, фу Б Фераро Ф, Левис, ет ал. Фактор В Леиден

и тхермолабиле метхиленететрахидрофолате редуктазе Гене варијанти

у Источном Англиан прееклампсије кохорти. Хипертензија. 1999, 33:

1338-41.

23. Рајковић, Мухамед К., Розен Р Малинов МР, краљ ИБ Вилијамс

Мр. Метхиленететрахидрофолате редуктазе 677 Ц 3 Т полиморфизам,

плазма фолата, витамина Б (12) концентрације, а ризик од прееклампсије

међу црним афричким жена из Зимбабвеа. Мол Генет Метаб.

2000; 69:33-9.

24. Браттстро ¨ м Л, Вилцкен ДЕ Охрвик Ј Брудин Л. Заједнички метхиленететрахидрофолате

редуктазе гена доводи до хиперхомоцистеинемије

али не васкуларне болести: резултат мета-анализе.

Тираж. 1998; 98:2520-6.

25. Ван дер Пут Нм, Габреелс Ф, Стивенс, ЕМ, Смеитинк ЈА Тријбелс ФЈ

Ескес ТК, ет ал. Друга заједничка мутација у метхиленететрахидрофолате

редуктазе ген: додатни фактор ризика за неуралтубе

недостаци? Ам Ј Хум Генет. 1998; 62:1044-51.

26. Хернандез-Дијаз, С., Ву КСФ Хејс Ц Верлер ММ ет ал. Метхиленететрахидрофолате

редуктазе полиморфизми и ризик од гестацијске

хипертензија. Епидемиологија. 2005, 16 (5) :628-34.

27. Гланвилле Т, Јејтс З Овадиа Л, Вокер, ЈЈ, ет ал. Фетална фолата Ц677Т

метхиленететрахидрофолате редуктаза гена полиморфизам и низак

рођење тежина. Ј Обстет Гинаецол. 2006; 26 (1) :11-4.

28. Астедт Б, Ц Линдофф, Лецандер И. Значај плазминогенских

активатор инхибитор постељице типа (ПАИ-2) у трудноћи. Семин

Тхромб Хемост. 1998; 24 (4) :431-5.

29. Круитхоф ЕКО, Трн Тханг Ц Гудинцхет, ет ал. Фибринолисис у

Трудноћа: Студија плазминоген активатора инхибитора. Крв.

1987, 69: 460-6.

30. Де Боер К Лецандер сам, десет Кејт ЈВ, ет ал. Плацентна тип плазминогена

инхибитор активатора у прееклампсије. Обстет Гинецол.

1988; 158:418-22.

31. Линдофф Ц Астедт Б. Пласминоген активатор урокинасе типа и њеног

инхибитор постељице типа у хипертензијом трудноћа и интраутерина

ретардација раста: могући маркери постељице функцију.

Обстет Гинецол. 1994; 171:60-4.

32. Сансон, БЈ, Фридрих МВ Симиони, ет ал. Ризик од побачаја

Тхромбопхилиас и трудноћа исход

ввв.ијбс.орг сам Ј Б С вол. 3 бр. 3. септембар 2007 175

Evo ja prevela sve zajedno na google,pa ipak je malo razumljivije za one koje ne znaju engleski

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

Полиморфизми у АЦЕ и ПАИ-1 гена повезана

са периодичним спонтаних побачаја

Т.Буцххолз1, П.Лохсе2, Н.Рогенхофер1, 2, Е.Косиан1, 2, Р.Пихусцх3 и ЦЈТхалер1, 4

1Департмент за гинекологију и акушерство, Клиничког 2Департмент хемију и 3Департмент за хематологију и онкологију,

Гроухадерн болница, Лудвиг-Макимилианс-Университи, 81377 Минхен, Немачка

4то кога треба преписка решити. Е-маил: цтхалер@хелиос.мед.уни-муенцхен.де

ИСТОРИЈАТ: Успешна трудноћа захтевају ® НЕ подешавање ® бринолитиц активности у циљу обезбеђивања ® Брин

полимеризација и стабилизација постељице базалне плоче, као и да се спречи вишак ® Брин таложење у

постељице пловила и интервиллоус просторе. Фибринолисис је чврсто регулисан инхибитор активатора плазминогена-1 (ПАИ-

1). Ендотелног ПАИ-1 синтеза изазвана ангиотензин ИИ, који је генерисан од стране ангиотензин конвертујућег ензима ја-

(АЦЕ). МЕТОДЕ: Ми студирао АЦЕ брисање (Д) / уметања (И) полиморфизам и ПАИ-1 4Г/5Г

полиморфизам код жена са спонтаним рекурентних спонтаних побачаја (РМ). Оба полиморфизми су показали да

бити повезани са АЦЕ и респективно ПАИ-1 ниво експресије. Студијска група од 184 болесника са историјом два

или више узастопних побачаја необјашњивих спонтаних је у поређењу са контролном групом 127 болесника са

тихо ни испорука и нема историју побачаја. РЕЗУЛТАТИ: Наши ® ндингс показују: (и) хомозигосити за Д

алел од АЦЕ гена, што резултира повећаним ПАИ-1 концентрација и хипо ® бринолисис, повезана је са

повишен ризик од РМ, (ии) комбинација Д / Д генотипа са два 4Г алела у ПАИ-1 промотера, који

даља повећања ПАИ-1 плазми, јесте се значајно ® ајно чешћи код пацијената РМ у поређењу са контролама.

ЗАКЉУЧАК: На основу ових резултата, препоручујемо уградњу ових полиморфизама у

спектар мутација које тромбофилните треба анализирати у појединаца са понављају спонтани

побачаја. Пацијенти хомозиготи за оба АЦЕ Д и ПАИ-1 4Г алела могу профитирају ® Т из примене

нискомолекулске Хепарин што је могуће раније у трудноћи да би се спречило утероплацентал

мицротхромбосес.

Кључне речи: ангиотензин конвертујућег ензима И-/ ® бринолисис / активатора плазминогена инхибитор-1/прегнанци губитак / тромбофилије ген

полиморфизам

Увод

Периодични спонтаних побачаја (РМ) утиче и до 5%

плодна парови и, за многе од њих, узроци остају

необјашњив (Цоулам ет ал., 1997). Хаеморхеологиц распоред

игра улогу и стања хиперцоагулабилити због

мутације процоагулатори фактора коагулације, као што су фактор

В (ФВ) или протромбинско (ФИИ) су интензивно истражују

и повезан са РМ или тешким компликацијама трудноће

(Блуменфелд и Бреннер, 1999; Куттех ет ал, 1999.;

Купферминц ет ал, 1999;. Јунис ет ал, 2000;. Пихусцх ет ал.

2001; Раи ет ал, 2002;. Сариг ет ал, 2002).. Поред тога,

хиперхомоцистеинаемиа изгледа да повећа ризик од побачаја.

Највише темељно истраже наследио фактор ризика

за повишене хомоцистеина у серуму је хомозигосити за

Ц677Т мутација у метхиленететрахидрофолате редуктазе

(МТХФР) ген (Гирлинг и де Свиет, 1998; Нелен ет ал.

2000, Нелен, 2001). Међутим, улога мутанта

МТХФР ензима у трудноћи исход још није јасно, а његов

ефекат би могао бити само додатак на друге наслеђене или стечено

тромбофилије фактори (Сариг ет ал., 2002).

Трудноћа изгледа да захтевају чак равнотежу коагулације

и ® бринолисис како би избегли сувишне ® Брин акумулацију

у постељице судова и интервиллоус простора, као и да

сигурно ® Брин полимеризација и стабилизација постељице

базалне плоче (Престон, ет ал, 1996;. Бухолц и Талер, 2003).

успешна имплантација, с друге стране, мора ендометријума

васкуларни адаптацију због ангиогенезе и васкуларне квар

(Хицкеи и Фрејзер, 2000). Адекватна ® НЕ подешавање

® бринолисис је обавезна да би се спречило крварење. За

већина ткива који су укључени, ® бринолитиц активност је показала

(Локвуд, 2001; Смит ет ал, 2001;.. Цхакраборти ет ал

2002). Разноврсност фактора у ¯ уенцинг ® бринолисис је

студирао. На пример, ® Брин-стабилизирајући фактор (ФКСИИИ) има

Показано је да играју важну улогу у току плацентатион

® РСТ триместру трудноће (Каппелмаиер ет ал., 1994).

Де ® сности од ФКСИИИ са добијеном недостатка ® Брин стабилности

Људска репродукција Вол.18, бр.11 пп 2473 ± 2477, 2003 ДОИ: 10.1093/хумреп/дег474

Људска репродукција 18 (11) Европско удружење за хуману репродукцију и ембриологију 2003; сва права задржана 2473

Преузето са хттп://хумреп.окфордјоурналс.орг/ од гост 8. новембра 2012,

и тенденција ка крварењу, као и тромбозе је

сматра као фактор ризика за побачаја (Анвар ет ал., 1999).

Де ® сности од ФКСИИ, насупрот томе, нарушава ® бринолисис од

смањење плазминогена активацију, а то је више пута

била повезана са РМ (Браулке ет ал, 1993;. Огасавара

ет ал, 2001).. Минималне промене у ® бринолисис каскаде

доводи до било хипо-или хипер ® бринолисис су стога

осумњичен да омета плацентатион и почетком трудноће.

Неколико фактора у ° уенцинг ® бринолисис, посебно

Инхибитори активатора плазминогена-1 и -2 (ПАИ-1 и ПАИ-2),

су показали да се регулисана током имплантације.

Они модификује миграције и инвазивно понашање ектравиллоус

трофобласта ћелије, а они спречавају додатна

крварење током плацентатион (фенг ет ал, 2000.;

Локвуд, 2001).

ПАИ-1 је кључни елемент у регулисању ® бринолисис каскаде.

Недавно, асоцијације између полиморфизама у ПАИ-1

и АЦЕ гени и ПАИ-1 у плазми нивои су успостављени.

Ендотелног ПАИ-1 израз је модулисан је 4Г/5Г

полиморфизам у ПАИ-1 Промотор, 675 бп узводно од

почетак сајт транскрипције. ПАИ-1 је такође израз

у степени уенцед од ангиотензин ИИ плазма нивоа. Ангиотензин ИИ,

веома потентан вазоконстриктор, је генерисан од стране Ицонвертинг ангиотензин

ензим (АЦЕ), који је познат по својој улози у

крвни притисак регулација. АЦЕ израз је повезан са

брисање (Д) / убацивање (И) полиморфизам у Интрон 16 од

АЦЕ ген. Упоредити са ПАИ-1 алела 4Г, АЦЕ Д

алел доводи до повећања ПАИ-1 изражавања, што је резултирало

смањен ® бринолисис (Ким ет ал., 1997).

Ове две генетске варијације су у вези са различитим

васкуларних обољења, као што су инфаркт миокарда и дубоке вене

тромбоза (Сартори ет ал, 1998, 2000;. Јаковело ет ал, 1998.;

Сеино ет ал, 1998;. Гардеманн ет ал, 1999;. Лејн и Грант,

2000), као и да се трудноћа везане поремећаји као што су тешки

прееклампсија, трудноћа-индукована хипертензија, или озбиљно

трудноће компликације, као што су раст ретардације и

мртворођеност (Џу ет ал, 1998;. Фатини ет ал, 2000;.. Глуецк ет ал

2000; Јамада ет ал, 2000)..

У циљу процене да ли АЦЕ и ПАИ-1 израз

Нивои утицати на ток раних трудноћа, утврдили смо

преваленца АЦЕ Д / И и ПАИ-1 4Г/5Г полиморфизама

код болесника са РМ.

Материјал и методе

Укупно 184 жена које су искусили најмање два необјашњено

узастопних спонтаних побачаја пре 25 недеље гестације

проучаване су након добијања њихове сагласности. Сви пацијенти су били

истрагом> 2 месеца након последњег трудноће искључивања

Следеће основане узроци ДВ: аномалије материце (гинеколошко

преглед, вагинални ултразвук, хистероскопија), хипо-или

хипертиреоза (ТСХ), синдром полицистичних јајника [ЛХ и ФСХ у

Циклус дан 7, тестостерон, дехидроепиандростерон сулфат (ДХЕАС)

вагинални ултразвук], антифосфолипидни синдром [ИгГ и ИгМ антикардиолипинска

антитела, ИгГ и ИгМ анти-б2-гликопротеински антитела,

Анти-нуклеарни антитела, лупус антикоагуланс, активиран делимичне

тхромбопластин време (аПТТ)]. Ниједан пацијент није имао де ® циенциес

од антитромбин, протеин Ц или протеин С као одређена функционална

тестови (Цоуманс ет ал., 1999). Кариотипизација је извршена на

оба партнера како би искључили пацијената са хромозомским

аберације познато да изазива РМ. Материјал из претходних

побачаја је такође кариотипед кад год је то могуће. Побачаја

због анеуплоидије или других хромозомопатија неуравнотежености нису пребројани

као необјашњених спонтаних побачаја (Куенби ет ал., 2002). Међутим, пацијенти

оцењени су за ову студију, ако су имали најмање два необјашњено

узастопних побачаја. Укупно 127 пацијената са једним или више

нормални ни после порођаја тихо трудноћа и без историју

побачаја служио као контрола. Сви пацијенти су били и контроле

Белци.

Да се ​​анализира Д / И полиморфизам у Интрон 16 од АЦЕ гена

и ± 675 4Г/5Г полиморфизам у Промотор региону

ПАИ-1 гена, геномски ДНК је изолована из леукоцита у

пацијената и контроле и ампли ® раат ПЦР користећи ген-специ ® Ц

прајмери. Сваки од 50 мл реакција садржала 10 ммол / л Трис ± ХЦл, пХ 8,3,

50 ммол / л КЦл, 1,5 ммол / л МгЦл2, 0,01% желатин, 200 ммол / л

свака дНТП, 20 ммол / л сваког напред и назад прајмера, ~ 200 НГ

високе молекуларне тежине ДНК, а 1,25 ИУ Так полимеразе ДНК

(Сигма Алдрицх ±). Након денатурација на 95 ° Ц за 3 мин, ДНК

Фрагменти су ампли ® ур за 35 циклуса на 95 ° Ц за 30 с, а на 72 ° Ц

за 1 мин (ПАИ-1), или за 40 циклуса на 95 ° Ц за 20 с на 56 ° Ц за 30 с,

и на 72 ° Ц за 30 с (АЦЕ). ПАИ-1 4Г/5Г промотер генотип

одређен је према Маргаглионе ет ал. (1994) помоћу

мутирао олигонуцлеотиде који садржи делимично ограничење сајт за

БСЛ сам ензим (Нев Енгланд БиоЛабс), чиме је могуће

да идентификује екстра базу Г по дужини загушења фрагмент

полиморфизам анализа у 2% Ниска тачка топљења агарозном геловима (Гибцо

БРЛ Живот Технологије). АЦЕ Д / И генотип је окарактерисан

по дужини ПЦР производа, 190 бп у случају брисања

и 490 бп у присуству уметање (Тирет ет ал., 1992).

Анализе тромбофилије ФВ Арг506 ® ГЛН (фактор В Леиден;

ФВЛ) и протромбинског Г20210А мутације, као и на МТХФР

Ц677Т су извршена замена као што је описано на другом месту

(Пихусцх ет ал., 2001).

За статистичку анализу, резултати две групе упоређени су

са т-теста или Пирсонов Ц2-тест за категоријалних варијабли.

Ми смо обавили Колмогоров ± Смирнов тест и хипотезу да

Подаци се обично дистрибуирају није одбачен. Удружење РМ са

АЦЕ Д / И и ПАИ-ја 4Г/5Г полиморфизми и МТХФР

Мутација је такође тестиран са Цоцхран ± Армитаге тренд тесту.

Степвисе логистичка регресиона анализа је обављена са пацијентима

и контроле као зависне променљиве и мутације /

полиморфизми у факторској В, протромбинско, МТХФР, ПАИ-1 и

АЦЕ гена као образложења променљиве. Статистичке анализе су биле

Наступао је са статистичком пакету за друштвене науке (СПСС за

Виндовс 9.0, СПСС Инц, УСА) и САС статистички софтвер (В8.1,

САС Институт Инц, САД).

Табела И. Преваленца од ФВЛ и ФИИ мутације и на МТХФР

генотипова у периодичним спонтаних побачаја (РМ) пацијената и контроле

ФВ ФИИ МТХФР

± / ± + / ± ± / ± + / ± ЦЦ ЦТ ТТ

РМ (н = 184) 171 13 175 9 74 87 22

% 92,9 7,1 95,1 4,9 40,4 47,5 12,0

Контроле (н = 127) 116 11 126 1 55 61 11

% 91,3 8,7 99,2 0,8 43,3 48,0 8,7

П (ц2) 0,60 0,04 0,59 0,90 0,35

П (тренд тест) 0.41

= 183 за МТХФР генотипизације.

± / ± = дивља врста, + / ± = хетерозигота мутација превозник.

Т.Буцххолз ет ал.

2474

Преузето са хттп://хумреп.окфордјоурналс.орг/ од гост 8. новембра 2012,

Резултати

Сви пацијенти 184 и 127 жене из контролне групе били су

истрагом због ПАИ-1 гена и АЦЕ полиморфизми као

као и за ФВЛ, ФИИ и МТХФР (сви пацијенти али један)

мутације. Не хомозиготи ФВЛ или ФИИ Г20210А носиоци били

идентификовани ® изд. Хетерозиготес за ФВЛ мутација и МТХФР

Генотипови су једнако распоређени међу пацијентима и РМ

контролни појединци (ФВЛ: 7,1 наспрам 8,7%, П = 0,60; МТХФРЦЦ:

40,4 наспрам 43,3%, п = 0,59; МТХФР-ЦТ: 47,5 наспрам

48,0%, П = 0,90; МТХФР-ТТ: 12,0 наспрам 8,7%, П = 0,35;

Тренд тест П = 0,41, а све без се значајно ® цант) (табела).

Хетерозиготности за ФИИ мутације, с друге стране, био се значајно ® -

ајно више преовладава међу пацијентима РМ (4,9 наспрам 0,8%, П

= 0,04), кон ® рминг наше претходно објављене податке (Пихусцх

ет ал, 2001)..

Демографски подаци пацијената су приказани у Табели ИИ

поређење са 127 контрола. РМ пацијенти су старији, имали

мање деце, и (по де ® определени) још побачаја.

Резултати се односе на АЦЕ Д / И полиморфизма дати су у

Табела ИИИ. Хипо ® бринолитиц Д / Д генотипа је више

преовладава у РМ болесника (32,1%) него у контролној (23,6% П

= 0,11), иако разлика није се значајно ® цант. Подаци

погледу ПАИ-1 промотор полиморфизма су приказани у

Табела ИВ. Постојала је тенденција још 4Г/4Г превозника

међу РМ болесника (39,1%) него у контролној (32,3%), али је

Разлика није се значајно ® цант (п = 0,22).

Како оба полиморфизама у · уенце ПАИ-1 плазма нивоима и

чиме плазмин и ® Брин концентрације (слика 1), такође смо

Анализирани Цомбинаториал ефекти (Табела В). Ово је открио

се значајно ® цант разлика у заступљености Хипо ® бринолитиц

Комбинација ПАИ-1 4Г/4Г и АЦЕ Д / Д генотипа,

Табела ИИ. Демографски подаци понављају спонтани побачај (РМ)

пацијената и контроле (средства и опсег)

РМ Контроле П

н 184 127

АГЕА 35.0 (21 ± 49) 32,8 (19 ± 45) <0,01

Трудноћа 4.2 (2 ± 12) 1,5 (1 ± 4) <0,01

Побачаја 3.2 (2 ± 11) 0 (0 ± 0) <0,01

Испоруке 0.6 (0 ± 4) 1,5 (1 ± 4) <0,01

ААТ време консултација.

Табела ИИИ. АЦЕ Д / И полиморфизам у понављају спонтани побачај

(РМ) болесника и контрола

И / И Д / И Д / Д И алел

фреквенција

Д алела

фреквенција

РМ (н = 184) 42 83 59 167 201

% 22.8 45.1 32.1 45.4 54.6

Контроле (н = 127) 26 71 30 123 131

% 20,5 55,9 23,6 48,4 51,6

П (ц2) 0,62 0,06 0,11 0,45 0,45

Табела ИВ. ПАИ-1 4Г/5Г полиморфизам у понављају спонтани

побачаја (РМ) пацијената и контроле

5Г/5Г 4Г/5Г 4Г/4Г 5Г алел

фреквенција

4Г алел

фреквенција

РМ (н = 184) 37 75 72 149 219

% 20,1 40,8 39,1 40,9 59,1

Контрола (н = 127) 28 58 41 114 140

% 22,0 45,7 32,3 45,2 54,8

П (ц2) 0.68 0.39 0.22 0.28

Слика 1. Шема анготенсин / ® бринолисис путу,

илуструје кључну улогу ангиотензин конвертујућег ензима Ја-а

инхибитор активатора плазминогена-1. ПАИ-1 израз се повећава

4Г алел за ПАИ-1 гена и Д-алела од АЦЕ

ген преко ангиотензин ИИ.

Табела В. Комбинације и ПАИ-1 4Г/5Г и АЦЕ Д / И полиморфизама у периодичним спонтаних побачаја (РМ) пацијената (н = 184) и контрола (н =

127)

АЦЕ ПАИ-1 П (тренд тест)

5Г/5Г 4Г/5Г 4Г/4Г

н% н% н%

И / И ДВ 10 5,4 19 10,3 13 7,0 0,40

Контроле 6 4,7 8 6,3 12 9,5

П (ц2) 0.78 0.22 0.45

Д / И ДВ 17 9,2 32 17,4 34 18,5 0,67

Контроле 12 9,5 36 28,3 23 18,1

П (ц2) 0.95 0.02 0.93

Д / Д РМ 10 5,4 24 13,0 25 13,6 0,02

Контроле 10 7,9 14 11,0 6 4,7

П (ц2) 0,39 0,59 0,01

П (тренд тест) 0.44 0.76 0.02

АЦЕ и ПАИ-1 полиморфизми повезани са понављају побачаја

2475

Преузето са хттп://хумреп.окфордјоурналс.орг/ од гост 8. новембра 2012,

која је била присутна у 13,6% од РМ пацијената, али само у

4,7% од контрола (П = 0,01). Насупрот томе, лица

носи 4Г/5Г ± Д / И генотип (17,4% болесника у односу на

28,3% од контрола П = 0,02) изгледа да имају мањи ризик

РМ. Цоцхран ± Армитиџ тренд теста кон ® рмед

однос између комбинацији ПАИ 4Г/4Г и

АЦЕ Д / Д генотипа и РМ (П = 0,02). Логистичка регресија

Анализа такође показао се значајно ® цант у ° уенце ова два

фактори у комбинацији (П = 0,03), док ФВЛ мутација и

МТХФР Ц677Т генотип нису се значајно ® цант променљиве. У

Поред тога, утицај ФИИ мутације био вери ® ур (п = 0,09;

Табела ВИ). До Степвисе логистичке регресије, комбинација

ПАИ-1 4Г/4Г и АЦЕ Д / Д генотип је се значајно ® цант

позитивна објашњења променљив побачаја (П = 0,01) и

се значајно ® цант независан фактор ризика за побачаја са

Квоте однос 3,2.

Дискусија

У нашој студији, пацијенти са необјашњиве РМ је повећан

преваленца АЦЕ Д / Д генотипа у поређењу са

Контроле (32,1 наспрам 23,6%, п = 0,11), мада то није било

статистички се значајно ® цант. Фатини ет ал. (2000) нашао сличан

Удружење Д / Д генотипа са ® РСТ триместру побачаја.

Недавно су пријавили АЦЕ Д / И полиморфизам да

буде јачи фактор ризика за РМ од још два веллестаблисхед

тромбофилије мутације ФВЛ и ФИИ Г20210А као

као и други АЦЕ полиморфизма. Удружење Д / Д

хомозигосити са другим компликацијама трудноће, као што су

трудноћа-индукована хипертензија и прееклампсија, међутим,

је контроверзна (Џу ет ал, 1998;.. Морган ет ал, 1999). Глуецк

ет ал. (2000) наводи да је хомозигосити за 4Г алел од

ПАИ-1 гена представља озбиљан ризик за трудноћу, предиспонирајући

до прераног, интраутерини застој раста, побачај,

и превременог порођаја. Раније студија у полицистичних јајника

синдром (ПЦОС) пацијената са или без побачаја и

врши Глуецк ет ал. (1999), насупрот томе, не откривају

се значајно ® цант разлика у односу на 4Г/5Г полиморфизма

од ПАИ-1 гена. Међутим, ПЦОС пацијената са најмање једним

трудноће били више вероватно да ће бити хетерозигота или хомозиготи

носиоци алела 4Г него здравих. Наши ® ндингс

Такође цон ® рм тенденција хомозиготних носилаца алела 4Г бити

везан за побачаја.

Ниједна од ових студија је, међутим, истрага кумулативни

Ризик повезан са комбинацијом две полиморфизама

који су обоје познати у ° уенце ПАИ-1 нивоа (Слика 1).

Оба протеини утичу исти механизам и низводно

Цомбинаториал ефекти су предложили да се повећа

Учесталост дијабетесне мацроангиопатхи (Кимура, ет ал., 1998).

Наша студија је показала да комбинација хомозигосити

за ПАИ-1 4Г и АЦЕ Д алела била се значајно ® ајно више

преовладава међу РМ пацијената. Оба 4Г алел и Д

алел довело до повећања ПАИ-1 израза (слика 1), који

може довести у Хипо ® бринолисис. Грис ет ал. (1997) постулирао у

Студија 500 пацијената који могу високи ПАИ-1 нивои бити фактор ризика

за РМ. Вишак ® Брин акумулира у артеријама и унутар спиралних

интервиллоус простор може добро ометати перфузију и спречи

нормалан развој трудноће.

ФВЛ и МТХФР Ц677Т мутација, насупрот томе, не

Чини се да се значајно ® ајно предиспозицију да ® РСТ или другом триместру

РМ у нашој групи болесника (Пихусцх ет ал., 2001). Коришћење

логистичка регресиона анализа, такође смо били у стању да ® нд

повезаност између хетерозиготности за ФВЛ и хомозигосити

за ПАИ-1 4Г алела (п = 0,25). То је у кон ¯ ИКТ са подацима

известио Глуецк ет ал. (2001), показује већу учесталост

ова комбинација код пацијената са тешким компликацијама трудноће.

У закључку, наши резултати показују да хомозигосити за

АЦЕ Д алела је фактор ризика за РМ. Хомозигосити за

АЦЕ Д и ПАИ-1 алела 4Г додатно ампли ® ес РМ

Ризик и то може веома добро да се врше од заједничког ефекта

да се повећа ПАИ-1 израз. Анализа ових полиморфизама

стога треба да буду укључени у рутински рад се

болесника са РМ. Клиничке импликације ових података

треба решити у проспективној студији одговорити

Питање да ли је или није двоструки хомозиготних појединци треба

третирати нискомолекулске хепарин.

Захвалност

Желимо да се захвалимо Х.РуЕбсамен за одличну техничку асистенцију

и др Д.Нагел за статистичку подршку.

Литература

Анвар Р., Галливан Л., Едмондс, С.Д. ет ал. (1999) генотип / фенотип

корелације за коагулације фактора КСИИИ: специ ® Ц нормални полиморфизми су

повезан са високим или ниским фактор КСИИИ специ ® Ц активности. Крв, 93, 897 ±

905.

Блуменфелд, З. и Бренер, Б. (1999) Тромбофилија-ассоциатед трудноће

расипање. Фертил. Стерил, 72,. 765 ± 774.

Браулке, И., Пруггмаиер, М. Меллох, П. ет ал. (1993) Фактор КСИИ (Хагеман)

Де ® ефикасности у жена са сталним абортуса: нови субпопулација рекурентне

абортерс? Фертил. Стерил, 59,. 98 ± 101.

Бухолц, Т. и Талер, ЦЈ (2003) Наслеђени тромбозе: Утицај на

људске репродукције. Ам. Ј. Репрод. Мед, 49,. 1 ± 13.

Цхакраборти Ц, Глисон, ЛМ, МцКиннон, Т. ет ал. (2002) Уредба

људско трофобласт миграција и инвазивности. Цан. Ј Пхисиол.

Пхармацол, 80,. 116 ± 124.

Цоулам, Ц.Б., Кларк, Д.А., пиво, А.Е. ет ал. (1997) Тренутни клиничке опције за

дијагноза и лечење рекурентне спонтаног побачаја. Клинички

Смернице препоруку Комитета за дијагностику и лечење

Понављање спонтаног побачаја. Ам. Ј. Репрод. Мед, 38,. 57 ± 74.

Цоуманс, А.Б., Хуијгенс, П.Ц., Јакобс, Ц. ет ал. (1999) и Хаемостатиц

метаболички поремећаји код жена са необјашњиве рекурентним абортуса.

Хум. Репродуцтион, 14. 211 ± 214.

Фатини, Ц. Генсини, Ф. Баттаглини, Б. ет ал. (2000) ангиотензин-цонвертинг

Ензим ДД генотип, ангиотензин тип 1 рецептор КЗ генотип, а

хиперхомоцистеинемија повећање ® РСТ триместру фетални-губитак осетљивости.

Крв Цоагул. Фибринолисис, 11, 657 ± 662.

Табела ВИ. Логистичка регресија мутација и полиморфизама

анализирани

Гене П

ФВ 0,55

ФИИ 0,09

МТХФР 0,57

АЦЕ 0,71

ПАИ-1 0,92

АЦЕ и ПАИ-1 0.03

Т.Буцххолз ет ал.

2476

Преузето са хттп://хумреп.окфордјоурналс.орг/ од гост 8. новембра 2012,

Фенг П Лиу И., Лиу, К. ет ал. (2000) Изражавање урокинасе, плазминоген

активатор инхибитори и урокинасе рецептора у трудном резус мајмуна

материца током раног плацентатион. Плацента, 21, 184 ± 193.

Гардеманн, А., Лохре Ј., Кац, Н. ет ал. (1999) 4Г4Г генотип

инхибитор активатора плазминогена 4Г/5Г гена полиморфизам повезан

са коронарном атеросклерозе код пацијената са високим ризиком за ово обољење.

Тхромб. Хаемост, 82,. 1121 ± 1126.

Гирлинг, Ј. де Свиет, М. (1998) Наслеђени тромбозе и трудноће.

Вал. Опин. Обстет. Гинецол, 10,. 135 ± 144.

Глуецк, Ц.Ј., Ванг, П. Фонтаине Р.Н. ет ал. (1999) активатора плазминогена

Инхибитор делатност: независни фактор ризика за висок побачаја стопе

током трудноће код жена са синдромом полицистичних јајника. Метаболизам,

48, 1589 ± 1595.

Глуецк, Ц.Ј., Филипс, Х., Камерон, Д. ет ал. (2000) 4Г/4Г полиморфизам

у Хипо ® бринолитиц инхибитор активатора плазминогена тип 1 гена:

независан фактор ризика за озбиљне компликације трудноће. Метаболизам,

49, 845 ± 852.

Глуецк, Ц.Ј., Купферминц, М.Ј., Фонтаине, Р.Н. ет ал. (2001) Генетички

Хипо ® бринолисис у компликованим трудноћама. Обстет. Гинецол, 97,. 44 ± 48.

Сиво, Ј.Ц., Рипарт-Нево, С. Маугард, Ц. ет ал. (1997) Одговарајућа процена

о распрострањености хемостаза абнормалности у необјашњив примарна рано

периодични побачаја. Ним акушери и Хаематологистс

(НОХА) Студија. Тхромб. Хаемост, 77,. 1096 ± 1103.

Хицкеи, М. и Фрејзер, И.С. (2000) Клиничке импликације поремећаја

материце васкуларне морфологија и функција. БаиллиеАрес Бест. Працт. Рез. Ј.

Обстет. Гинецол, 14. 937 ± 951.

Јаковело, Л. Бурзотта, Ф. Ди Цастелнуово, А. ет ал. (1998) Тхе 4Г/5Г

полиморфизам ПАИ-1 гена и промотера ризик инфаркта

миокарда: мета-анализа. Тхромб. Хаемост, 80, 1029 ±. 1030.

Каппелмаиер, Ј. Бацско Г., Келемен, Е. ет ал. (1994) Појава и дистрибуција

од фактора КСИИИ садрже ћелије у мезенхим од хорионских ресица током

рана фаза људске плацентатион. Плацента, 15, 613 ± 623.

Ким, Д.К., Ким ЈВ, Ким, С. ет ал. (1997) Полиморфизам ангиотензин

конвертујућег ензима ген повезан са циркулационим нивоима

инхибитор активатора плазминогена-1. Артериосцлер. Тхромб. Васе. Биологи, 17.,

3242 ± 3247.

Кимура, Х. Гејио, Ф., Сузуки, М. ет ал. (1998) полиморфизама у ангиотензин

конвертујућег ензима и инхибитор активатора плазминогена-1 гена у дијабетесу

и мацроангиопатхи 1. Непхрол, 54,. 1659 ± 1669.

Купферминц, М.Ј., Елдор, А. Стеинман, Н. ет ал. (1999) Повећана учесталост

Генетски Тромбофилија жена са компликацијама трудноће. Нови

Енгл. Ј Мед, 340,. 9 ± 13.

Куттех, В.Х., Парк В.М. и Деитцхер, С.Р. (1999) Хиперцоагулабле држава

Мутација анализа у белим пацијената са почетком ® РСТ-триместру рекурентне

трудноћа губитак. Фертил. Стерил, 71,. 1048 ± 1053.

Лане, Д.А. и Грант, ПЈ (2000) Улога гена хемостатских полиморфизама у

венске и артеријске тромбозама болест. Крв, 95, 1517 ± 1532.

Локвуд, ЦЈ (2001) Уредба о инхибитор активатора плазминогена 1

Израз интеракцијом епидермални фактор раста у току прогестина

децидуализатион људских ендометријума стромалних ћелија. Ам. Ј Обстет.

Гинецол, 184,. 798 ± 804.

Маргаглионе, М. ди Минно, Г. Грандоне, Е. ет ал. (1994) Ненормално високе

циркулација нивоа ткива плазминоген активатора плазминогена и активатора

инхибитор-1 код болесника са историјом исхемичног можданог удара. Артериосцлер.

Тхромб, 14,. 1741 ± 1745.

Морган, Л., Фостер, Ф. Хајман, Р., ет ал. (1999) ангиотензин-цонвертинг

Ензим убацивање ± брисање полиморфизам у нормотензивних и преецламптиц

трудноћа. Ј Хипертенс, 17,. 765 ± 768.

Нелен, В.Л., Блом, Х.Ј., Стеегерс, ЕА ет ал. (2000) хиперхомоцистеинемије

и понавља ране трудноће губитак: мета-анализа. Фертил. Стерил, 74.,

1196 ± 1199.

Нелен, В.Л. (2001) Хиперхомоцистеинаемиа и људске репродукције. Ј.

Цхем. Лаб. Мед, 39,. 758 ± 763.

Огасавара, М.С., Аоки, К. Катано, К. ет ал. (2001) Фактор КСИИ, али не протеина

Ц, протеина С, антитромбин ИИИ, или фактор КСИИИ је предиктор понавља

побачаја. Фертил. Стерил, 75,. 916 ± 919.

Пихусцх Р., Буцххолз, Т., Лохсе, П. ет ал. (2001) тромбофилије ген

мутације и понавља спонтани побачај: протромбинско мутација

повећава ризик у ® РСТ триместру. Ам. Ј. Репрод. Мед, 46,. 124 ±

131.

Престон, Ф.Е., Росендаал, Ф.Р., Вокер, И.Д. ет ал. (1996) Повећан губитак фетуса

жене са наследна тромбозе. Ланцет, 348, 913 ± 916.

Куенби С., Винце, Г. Фаркухарсон Р. ет ал. (2002) Понављање побачаја:

дефект у контроли квалитета природе? Хум. Репрод, 17,. 1959 ± 1963.

Раи, Р., Бацкос, М. Елгаддал, С. ет ал. (2002) Фактор В Леиден и понавља

мисцарриагеÐпроспецтиве исход нетретираних трудноћа. Хум. Репрод.,

17, 442 ± 445.

Сариг, Г. Јунис, Ј.С., Хофман, М. ет ал. (2002) Тромбофилија је уобичајено у

жене са идиопатском трудноће губитка и повезана је са касној трудноћи

расипање. Фертил. Стерил, 77,. 342 ± 347.

Сартори, М.Т., Виман, Б. Ветторе, С. ет ал. (1998) 4Г/5Г полиморфизам

ПАИ-1 гена промотер и ® бринолитиц капацитета код пацијената са дубоким вена

тромбоза. Тхромб. Хаемост, 80, 956 ± 960..

Сартори, М.Т., Патрасси, Г.М., Риготти, П. ет ал. (2000) Побољшани ® бринолитиц

Капацитет након повлачења стероида имуносупресије у бубрежном трансплантацијом

примаоци. Трансплантација, 69, 2116 ± 2121.

Сеино И, Икеда, У., Маеда, М. ет ал. (1998) ангиотензин-конвертујућег ензима

гена полиморфизам и инхибитор активатора плазминогена 1 нивоа у предметима

са церебралном инфаркта. Ј. Тхромб. Тромболиза, 5, 263 ± 267.

Смит, А.Н., Картер, К.Л., Книсс, Д.А. ет ал. (2001) Карактеризација

ТГФбета-реагује људски трофобласт-изведена ћелија линију. Плацента, 22,

425 ± 431.

Тирет, Л. Ригат, Б. Висвикис, С. ет ал. (1992) Докази из комбиноване

сегрегација и повезивање анализа, која варијанта Ицонвертинг ангиотензин

ензим (АЦЕ) ген контролише плазма АЦЕ нивоа. Ам. Ј. Хум.

Жене, 51,. 197 ± 205.

Јамада, Н. Аринами, Т. Иамакава-Кобајаши, К. ет ал. (2000) Тхе 4Г/5Г

полиморфизам је инхибитор активатора плазминогена-1 гена повезана

са тешком прееклампсијом. Ј. Хум. Жене, 45,. 138 ± 141.

Јунис, Ј.С., Бренер, Б., Охел, Г. ет ал. (2000) Активни протеин Ц резистенција

и фактор В Леиден мутација може бити повезан са ® РСТ-као и сецондтриместер

понавља трудноћа губитак. Ам. Ј. Репрод. Мед, 43,. 31 ± 35.

Џу, М., киа, И., Ченг, В. (1998) [Студија о брисања полиморфизма

ангиотензин конвертујућег ензима гена у трудноћи изазива

хипертензија]. Чанг. Хуа. Фу. Чен. Ко. ЈРТ. Цхих, 33,. 83 ± 85.

Послао је 8. јула 2002; прослеђен 30. маја 2003; прихваћен

15. август 2003

АЦЕ и ПАИ-1 полиморфизми повезани са понављају побачаја

2477

Преузето са хттп://хумреп.окфордјоурналс.орг/ од гост 8. новембра 2012,

Evo i ovaj drugi sajt

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno · Prijavi zloupotrebu

У нашем последњем посту, прегледали смо неколико студија које би пруже подршку хипотези да жене са повишеним нивоом инхибитор активатора плазминогена-1 (ПАИ-1), и генетске предиспозиције за исти, су под повећаним ризиком за неповољан исход трудноће касније у трудноћи. Дозволите ми да је сасвим јасно да су те студије не доказују да је повећана ПАИ-1 узроци прееклампсија (или било који од осталих услова разматране), али они не наговештавају да ПАИ-1 буде сарадник на изражавање болести, а посебно више тешких облика прееклампсије. У пост данас, ја бих да почнем да изграде случај уз подршку објављене научне литературе током година за удружење повећане ПАИ-1 израза / активности (резултат смањене фибринолитичку - угрушак Бреакдовн - активност) са рекурентним раној трудноћи Губитак ...

Године 1993, Сиво и колеге (Ј Мед Лаб Мед 1993; 122:606-15) оценио фибринолитичку систем у 116 жена које су имале понављају раној трудноћи губитак (ЗЗЗ) од непознате етиологије упарен са групом од 90 жена које никада нису имали рано побачаја. Седамдесет четири од тих 116 жена са периодичним губитке пронађени су да имају најмање једну абнормалну тест за фибринолизе у односу на једној од контролне групе. Подгрупа од 56 жена које су показали да су смањена активност фибринолитичку у крвним узорцима узетим од вене које су намерно оштећено је изабрано за даљу евалуацију. Седамнаест од ових жена произведених око пола количине ткива плазминоген активатора (т-ПА), у поређењу са контролном групом, 21 имао повишене нивое ПАИ-1 активности, а 16 је имао и малу т-ПА и Хигх ПАИ-1. Друге абнормалности које су пронађене међу РПЛ жена била повишен ниво ПАИ-2 (као да је плацента) у девет и смањио урокинасе налик плазминоген активатора (У-ПА) у шест. Боттомлине је да са овим неравнотежа у фибринолитичку систему, смањен ПА активности и / или повећана активност ПАИ, било би повећана склоност згрушавања крви да се формира и да не буде разбијено. Ови резултати довели су до закључка да су аутори "активатори и инхибитори на фибринолитичку система су често ненормалне у основним сталним абортерс" и да "слабљење плазмин зависи протеолисис (фибрина угрушак слома) код жена може фаворизовати понављају абортус промовишући фибринског таложење почетком постељице оптицају или ограничавање трофобласт развој. "

Накнадне студије су подржали и проширили налазе и закључке изнад. Године 1999, Глуецк и колеге (метаболизам 1999; 48:1589-95) пронашао значајну корелацију код жена синдромом полицистичних јајника (ПЦОС) између повишених нивоа ПАИ-1, почетком трудноће губитак, и без живорођених. Ови аутори закључио да "је доминантан независна значајан позитиван обртни фактор ризика за побачај код жена са ПЦОС." У 2003, Доссенабцх-Гланингер ет ал. (Ј Цлин 2003; 49:1081-6) оцењује 49 жена са историјом два узастопна, или 3 до 6 нонцонсецутиве, ране трудноће губитке у односу на 48 жена без историје трудноће губитак за неколико генетских варијанти коагулације система. Они су установили да хомозигосити за ПАИ-1, односно фактор КСИИИ 34 Леу полиморфизми или једињење хетерозиготних статус (оба од ових полиморфизама у истом појединцу) ових истих мутација значајно повећава ризик за рану трудноћу губитак (ОР = 2.4; 95% ЦИ, 1.1-5.5).

У нашем последњем посту, поменули смо да ПАИ-1 у продукцији васкуларних ендотелних ћелија изазвано ангиотензин ИИ који је генерисан од стране акцијом ангиотензин конвертујућег ензима сам (АЦЕ) и да ауто-антитела усмерених против ангиотензин ИИ рецептора типа 1 (АТ1) фоунд у преецламптиц жена била повезана са повезана са повећаном производњом ПАИ-1 (киа, ет ал, Ј. Шоћ Гинецол Инвест 2003;. 10:82-93). На исти начин, Бухолц и колеге (Хум Репрод 2003; 18:2473-7) студирао је АЦЕ брисање (Д) / уметања (И) и ПАИ-1 4Г/5Г полиморфизама код жена са РПЛ, оба од којих су повезане са повећаном АЦЕ и ПАИ-1 изражавања, респективно. Упоређујући 184 жена са историјом од два или више узастопних спонтаних побачаја са 127 жена које су имале рок трудноће и нема ране губитака, открили су да је хомозигосити за Д алела у АЦЕ гена (Д / Д) је значајно повезан са РПЛ и присуство од ПАИ-1 4Г/4Г хомозиготних државе додатно повећан ПАИ-1 нивое и ризик за рано трудноће губитка. Као последица ових налаза, аутори препоручују "инкорпорацију ових полиморфизама у спектру тромбофилните мутација које треба анализирати у појединаца са понављају спонтаних побачаја."

У новијим истраживањима, Глуецк и колеге (метаболизам 2005; 54:1345-9) известио је да чак и међу женама које су имале живорођених, ако су такође имали спонтани побачај, они су у већем ризику од жена које никада нису изгубили трудноћа због тога што је повећан ниво ПАИ-1 (33% вс 18%) и присуство других аберација у коагулације каскаде: присуство фактора В Леиден хомозигосити (15,2% вс 1,6%) и повишене нивое фактора ВИИИ (31% вс 18%). Ови закључци пренета са сличним запажањима код жена са ПЦОС (Глуецк ет ал, метаболизам 2006;. 55:345-52). У овој студији су оцијенили удружење ПАИ-1 нивоа у 430 жена са ПЦОС који су подељени у следеће групе: 1) жене које су имале само живорођених (н = 208), 2) жене које су имале један или више живорођених и један или више првом тромесечју губици (н = 111), 3) жене који су имали само првом тромесечју побачаја (н = 71). Они су утврдили да је "ПАИ-1 активност је позитивно повезана са првом триместру побачај (п = 0,004)" ... и "за сваки 5 ИУ / мл прираста у ПАИ-1 делатности, ризик да буду у неповољан првом триместру побачај ... повећана (или, 1,12, 95% ЦИ, 1.04-1.20). "У истом истраживању, они су такође оценили Удружења ПАИ-1 4Г полиморфизма у 921 жена са ПЦОС у односу на 126 нормалних жена и поново демонстрирали (мада разлика не као драматична у овим женама са више хетерогеном акушерске историји - 78% у односу на ПЦОС групи 69% у контроли) 4Г алел "је чешћи код жена са ПЦОС него у нормалним жена, а у договору са гојазности, хиперинсулинемиа, и хипертриглицеридемија, доприноси лечити, хипофибринолитиц, побачај, промовисање, висок ПАИ-1 активност. "

Цоулам и колеге (Репродуцтион Биомед Онлине 2006; 12:322-7) у односу на заступљеност десет тромбофилните генске мутације у 42 жена са историјом рекурентне имплантације неуспеха после ИВФ ембриона преноса са 20 плодних жена. Они су установили да су жене са имплантације неуспеха имали знатно већу заступљеност ПАИ-1 4Г/5Г полиморфизама него контрола (П = 0,007). Иако су пронашли никакве значајне разлике у учесталости било ког другог гена мутације, они су пронашли "преваленција од укупног броја гена мутације код пацијената са имплантације неуспеха била је знатно већа него код контроле. Више од 3 гена међу 10 гена студирали су код 74% жена са имплантације неуспеха "у поређењу са 20% контрола (П = 0,0004). Они су "закључили да су наслеђени тхромбопхилиас повезана са имплантације неуспеха" и то веома значајно "Удружење је манифестовати тотатл броја мутација, као и са ПАИ-1 мутација."

Користећи исти приступ, Цоулам група је такође известио (Ј Репрод Мед 2006; 55:360-5) поређење између 150 жена са двоје или више сталних губитака трудноће и 20 плодних жена без историје трудноће губитака. У овој студији су такође открили да је било "нема разлике у учесталости појединих генских мутација ... медјутим, преваленца хомозиготних мутација (59% вс 10%) и укупних генске мутације код пацијената са рекурентним побачаја била је знатно већа него код контроле. "Као иу свом претходном извештају, више од 3 мутације гена међу 10 студирао су уочене у значајно већем проценту жена са рекурентном побачај него контрола (68% вс 21%). Након тога, они су известили о 550 жена са РПЛ и међу полиморфизама су истраживали су открили да ПАИ-1 4Г/5Г (П = 0,009), фактор КСИИИ В34Л (п <0,0001), а хомозиготи МТХФР Ц677Т (п <0,0001) у корелацији значајно са РПЛ поређењу са контролама.

Да резимирамо пост данашње, упркос хетерогености налаза детаљно у студијама споменут горе, изгледа да постоји заједничка нит: понавља трудноћа губитак, у недостатку других објашњења (нпр. хромозомске абнормалности, материце аномалије, хронична мајке болест) је често у пратњи неравнотежа у фибринолитичку систему. Ове неравнотеже су равномерно оних који воде, теоретски, да се смањио фибринолизе и може да садржи генетске недостатке система коагулације и често праћене условима који доводе до повећане продукције ПАИ-1. Механизам којим су ови фактори могу заправо да допринесе повећању ризика за текућу почетком трудноће губитак ће бити речи у наредном пост ...

Evo i ovaj zadnji.Nadam se da sam bila od pomoci

Kjara voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.